Bečejski olimpijski kandidat u kajaku Marko Tomićević: Od Tise, preko Save, pa do Temze

  10 septembar 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Marko Tomićević, Bečejac rođen 19. aprila 1990. godine, jedan je od trenutno najuspešnijih sportista u Srbiji sa statusom olimpijskog kandidata Olimpijskog komiteta Srbije.

Poslednjih godina sinonim njegovog imena je kajak, sport u kome, čini se, započinje vladavinu na svetskoj sceni.
S kajakom se prvi put susreo sa trinaest godina kada je prve zaveslaje napravio u mini-kajaku sa poznatim trenerom mlađih kategorija u Kajak kanu klubu Bečej Vladimirom Živanovićem, poznatijim kao Bata.
Već naredne godine, posle godinu dana treniranja, u konkurenciji pionira osvaja državno prvenstvo, sa Markom Novakovićem u dvosedu na mitingu olimpijskih nada u Segedinu nastupa na međunarodnoj sceni, doduše bez primećenog uspeha.
Od 2005. sve do ove godine neprikosnoven je u Srbiji što se tiče njegove discipline K-1 na 1.000 metara. Sa Novakovićem 2006. godine na mitingu olimpijskih nada održanom u Slovačkoj osvaja dva zlata na 500 i 1.000 metara, dok se u jednosedu okitio bronzom. Na Svetskom juniorskom prvenstvu 2007. godine u Češkoj za jedno mesto mu je „pobeglo“ postolje.
Ogroman uspeh ostvario je tokom boravka u Segedinu na Evropskom prvenstvu za juniore 2008. godine, gde je dva puta bio prvak, dok je nešto kasnije na Svetskom kupu za seniore, iako je i dalje junior, u Nemačkoj veslao u finalu. Iduće godine je osvojio 10. mesto na Evropskom (seniorskom) prvenstvu u Brandenburgu, treće mesto u Poznanju (Poljska) na takmičenju za mlađe seniore i drugo mesto na Mediteranskim igrama održanim u Peskari.
Do sada je 2010. godina za Tomićevića bila najberićetnija: dva peta mesta u konkurenciji seniora na evropskom i svetskom prvenstvu, u Trasoni (Španija) i u Poznanju, na studentskom prvenstvu na 1.000 metara prvo mesto, četvrto na duplo kraćoj deonici, dok je na takmičenju za mlađe seniore u Moskvi, na 500 metara bio treći, a sunčanica ga je omela da izađe na stazu u trci na 1.000 metara.
- Posle bavljenja vaterpolom prvi put sam se susreo sa kajakom 2003, i svoje prve zaveslaje sam napravio u Bečeju na Tisi. Od 2006. godine bio sam član KKK Zemun, u koji sam prešao jer nisam želeo da menjam trenera Žarka Grčiča posle najavljene rokade trenera u bečejskom klubu, mada je tu bilo još nekih neslaganja. Trenutno živim u Šapcu gde veslam za tamošnji klub „Zorka boje“. Tamo sam prevashodno prešao zbog boljih uslova za trening i odlične grupe za trening, jer treniram sa dva vrhunska kajakaša, Dejanom Pajićem i Duškom Stanojevićem, a trener nam je Miroslav Aleksić. Plan mi je da tamo ostanem kako bih se izborio za normu na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine - rekao je Tomićević.

Kako izgleda radni dan Marka Tomićevića?

- Ustajem u šest ili sedam sati, doručkujem i od devet do jedanaest časova odlazim na veslanje. Nakon toga ručam, sat i po vremena provodim od pola dva u teretani i potom odlazim na drugi trening na vodi. Ovako je četiri puta nedeljno, u dva dana imam po dva treninga, dok mi je jedan dan u nedelji slobodan. Do pre nekoliko dana smo trenirali ovim tempom, sada idem na odmor od dve nedelje i očekujem pripreme za novu sezonu.

Koji su ti najdraži uspesi u karijeri?

- Najdraži rezultat mi je peto mesto na Svetskom seniorskom prvenstvu 2010, a što se tiče medalja, dva zlata sa Evropskog juniorskog prvenstva 2008. godine.

Kada ti je bilo najteže?

- U 2007. godini sam imao dva takmičenja, svetsko juniorsko i evropsko u Beogradu, na oba sam očekivao da ću se popeti na postolje, ali nisam uspeo. Znam i šta je bilo u pitanju, nisam dobro trenirao. Upao sam u krizu, psihički nisam bio u kajaku. Čak mi je i posle osvojenog petog mesta u Beogradu bilo jako teško, pa sam i suzu pustio. Ali sam želeo da budem evropski prvak i u tome sam naredne, 2008. godine i uspeo.

Da li si nekada želeo da napustiš kajak?

- Dok sam bio u KKK Zemun trenirao sam sam u Bečeju, naravno, pod prismotrom i po programu Žarka Grčića. Bilo je to rano proleće 2008, sećam se, dosadna kiša je rominjala i vetar je duvao, a ja sam bio na vodi po ko zna koji put. Svaki dan po dva-tri treninga. Psihički nisam mogao da izdržim toliko jak tempo treninga i samoću, došlo mi je da ostavim kajak, ali na moju sreću ta euforija je trajala samo sat vremena. Ipak, mislim da je takva kriza normalna, jer jedino čime se bavim u životu je vožnja kajaka.

Da li žališ za nečim?

- Ne, ni za čim ne žalim. Samo se ponekad pitam: da li je sve ovo vredno truda, da li ću se jednog dana kajati zbog svega čega se odričem? Ali čim napravim novi rezultat vredan pomena, osećam da radim pravu stvar i da je to vredno svih mojih odricanja.

Da li se može živeti od kajaka?

- Ako napraviš jako dobre rezultate i ako imaš sreće, možeš da živiš normalan život, ali ne da se obogatiš.

Da li je skup sport?

- Jeste, jer jedno profesionalno veslo košta oko 300 evra, original čamac od 2.500 do 3.000 evra, a to ne može svako da priušti sebi u ovoj zemlji.

Zauvek Bečejac

Povodom završetka veoma uspešne sezone na domaćoj i međunarodnoj sceni, Marko Tomićević je u društvu Petera Knezija, predsednika opštine Bečej i Gorana Strajnića, pomoćnika predsednika opštine za sport i omladinu u maloj sali gradske kuće u sredu održao konferenciju za štampu.
- Zahvalio bih se gradu Bečeju jer mi ovaj prijem puno znači, jer gde god da budem živeo ili trenirao ja ću se uvek osećati kao Bečejac. Uvek mi je drago da dođem u svoj grad gde ljudi cene i prepoznaju moje rezultate. Nadam se da ću se jednog dana vratiti u Bečej kad završim karijeru, da bih pomogao novim mladim kajakašima da naprave svoje karijere, a da će Bečej biti grad koji će iznedriti mnoge vrhunske sportiste - kazao je Tomićević. On je istakao da mu je sledeće godina možda najvažnija u karijeri, jer u njoj treba da izbori normu za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine.
Knezi je uručio prigodan poklon lokalne samouprave sportisti.
Kako su opštinski čelnici istakli, ovogodišnja sredstva iz lokalnog budžeta namenjena za vrhunske sportiste iz Bečeja (četvoro njih) su 100.000 dinara, i opština će i u narednom periodu podržavati njihov rad.

Kakav je Marko Tomićević privatno?

- U privatnom životu sam uporan, disciplinovan i samostalan!

Kako si uskladio školu i kajak?

- Srednju ekonomsku sam završio kao vrlo dobar i upisao fakultet za menadžment na Megatrend univerzitetu, ali sam, nažalost, vrlo brzo prestao jer je školu nemoguće uskladiti sa vrhunskim sportom poput mog.

Kojim sportom bi se bavio da nisi kajakaš?

- Da se ne bavim kajakom bavio bih se vaterpolom, time sam se bavio pre kajaka. Nisam posebno talentovan za taj sport, ali mi se sviđa.

Kako ti je u Šapcu? Koji su tvoji dalji planovi?

- U Šapcu imamo sve potrebne uslove za vrhunsko bavljenje kajakom, uz sve to imamo i podršku Kajakaškog saveza Srbije kao i Olimpijskog komiteta zbog rezultata koje smo Pajić, Stanojević i ja postigli. Sledeća godina mi je sigurno najvažnija u karijeri, jer treba da izborim plasman na Olimpijske igre. Treba da budem među prvih osam na Svetskom prvenstvu u jednosedu, ne bi li overio vizu za London. U 2012. biće održano Evropsko prvenstvo na kome će se popuniti nekoliko preostalih mesta za Olimpijadu, ali tada će već biti rizično boriti se za odlazak. Ne razmišljam o tome, moj cilj je plasman 2011.

Dokle misliš da ćeš se baviti kajakom?

- Planiram da odem na tri-četiri Olimpijade najmanje.

M.S.



Naslovi

Popularni Članci