Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poželeo nam je srećne izbore 29. januara, ne zna se zbog čega. Tog dana je potpisao ukaz o raspuštanju Skupštine Srbije i odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za 16. mart.
Republička izborna komisija usvojila je 3. februara dokumenta za sprovođenje vanrednih izbora 16. marta, od tada se stranke i koalicije mogu prijavljivati za učešće na izborima, a krajnji rok za podnošenje izbornih lista je 28. februar.
Stranke moraju da prikupe najmanje 10.000 potpisa punoletnih građana kako bi učestvovale na izborima.
Stranke, koalicije i „beba-stranke“ (pre svega Tadićeva, koji je pre nekoliko dana napustio Demokratsku stranku, jer nije uspeo da svrgne Đilasa sa čela danas te već mnogo pohabane stranke) već se dogovaraju o tome s kim bi i kako bi na vlast, a ne znaju da li će uopšte da pređu cenzus.
Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je dobio prvi pozitivan poen u predizbornoj kampanji u akciji spasavanja deteta iz snežne oluje kod Feketića. Doduše, taj „poen“ se zatim „preokrenuo“ (šale na internetu na njegov račun, cenzurisanje interneta, Vučićevo odbacivanje optužbe da cenzuriše internet itd.).
Prvi negativan poen, koji se može „preokrenuti“ u pozitivan, mada nije jasno kako, dobio je nekadašnji predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić napuštanjem svoje stranke uoči izbora i formiranjem nove stranke, koja će da učestvuje na izborima, slabeći tako ionako slabu Demokratsku stranku.
O tome da li će vanredni parlamentarni izbori biti, u stvari, pokazatelj jačine SNS-a ili će da budu iznenađenje, odlučiće sve apatičniji birači, jer se mnogi od njih osećaju prevarenim i izdanim. Recimo, oni koji su ranije glasali za DS nisu to činili zbog toga da se DS istorijski pomiri sa SPS-om. Oni koji su glasali za LDP, nisu to činili priželjkujući koaliciju liberala sa SNS-om (misli se pre svega na Bečej), isto važi i za SVM, to jest za nekadašnje članove SVM-a (odnosi se pre svega na Bečej). Oni koji su nekada glasali za radikale predvođene Nikolićem i Vučićem, nisu to činili da bi taj dvojac formirao SNS, stranku koja se zalaže za ulazak u EU, zaboravivši svoju „zarđalu“ prošlost u SRS-u.
Sva je prilika da će nakon ovih izbora oni koji sada na sav glas pričaju da ne bi u koaliciju sa SNS-om, verovatno to ipak hteti, ako SNS bude u prilici da formira vlast a velike su šanse da do toga dođe. O SNS-u i njenim liderima već znamo da su sposobni za stvaranje koalicije sa onima koje su ranije želeli da vide u ustanovi zatvorenog tipa (slučaj sa Dinkićem, recimo).
(* naslov teksta je citat iz Geteove Ifigenije)

Započeta je predizborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore
„Budućnost u koju verujemo“, „Dosta je bilo“ i beli listići

Zasad se ne zna u „sitna crevca“ šta će takmaci u predizbornoj kampanji obećavati, ali vredi se podsetiti šta su obećavali pre izbora u maju 2012. godine. To što je karakteristično za većinu stranaka koje učestvuju na izborima jesu velika obećanja i nedostatak objašnjenja kako, kojim parama i do kada će da urade to što su obećali. A obećanja su: smanjenje nezaposlenosti (ako ne i „iskorenjivanje“), strana ulaganja, Kosovo će ostati srce Srbije, podizanje životnog standarda…
Konkretno: SNS je 2012. godine obećala „budžet primeren snazi privrede i građana, bolju naplatu poreskih prihoda, uštede u javnim nabavkama i uvođenje sive ekonomije u regularne tokove“, obećano je i ukidanje pretplate za RTS, Nikolić je obećao da će „privremeno zaposliti 800 otpuštenih sudija i tužilaca, kojima će dati dva meseca da preispitaju sporne privatizacije“, a Vučić da će projekat „Beograd na vodi“ doneti stotine miliona evra zarade i zaposliti više od 200.000 ljudi.
Koalicija SPS-PUPS-JS obećavala je da će „od 1. juna (2012) svaka porodica kojoj se rodi dete dobiti 1.200 evra“ i da će ova koalicija „davati subvencije od 3.000 do 7.000 evra bespovratno za otvaranje porodičnih radnji“ (Palma), da „ako budemo imali dovoljno glasova, neće se MMF ovde dugo zadržati“, da će strani investitori u Srbiji biti hapšeni ako ne budu dozvolili osnivanje sindikata u svojim kompanijama (Dačić).
Iz DS-a se čulo da je „moguće za pet godina završiti pregovore sa EU, uspostaviti rešenje za Kosovo i obezbediti investicije u dosadašnjem ritmu“, da će „za četiri godine Srbija imati 1.100 miliona hektara zemljišta pod navodnjavanjem i dve milijarde evra višak prihoda u poljoprivredi“, da će da dupliraju broj visokoobrazovanih. „Povećaćemo budžet za obrazovanje na šest odsto, biće besplatna prva godina studija, a država će imati obavezu da zaposli svakog doktora nauka“ (Tadić, Petrović, Trivan).
Iz DSS-a su kazali da će „u roku od četiri godine obezbediti deset milijardi evra za domaću privredu iz Rusije“ (Popović).
Iz URS-a je obećano da će Dinkić, ako bude bio premijer „u Novi Pazar dovesti investitore i otvoriti 2.000 do 3.000 radnih mesta“... I tako dalje.

A kako dalje?

Predsednik SPS-a i premijer vlade u tehničkom mandatu Ivica Dačić rekao je da je Srbija, prema mišljenju njegove partije, imala preča posla od izbora, recimo, pregovore sa EU, Kosovo i reforme. Dačić je kazao da SPS nema predizbornu koaliciju, a da su medijske spekulacije da PUPS traži čak 40 odsto mandata ili će se u protivnom prikloniti SNS-u.
Predsednik SNS-a Aleksandar Vučić rekao je da će u predizbornoj kampanji njegova stranka biti izložena napadima svih koji bi da Srbiju vrate u žabokrečinu njihove vlasti u kojoj su carevali kriminal i korupcija. Kao ilustraciju takve kampanje pomenuo je napade na njega, njegovu porodicu i stranku u poslednjih nekoliko dana u javnosti, medijima i na društvenim mrežama nakon njegovog angažovanja u spasavanju ljudi iz smetova u Vojvodini. Vučić je dodao da je ono što naprednjake razlikuje od onih koji ih napadaju, a koji se za to vreme sunčaju, u tome što će SNS da rešava probleme i ubuduće i da će uvek da bude s narodom kad je to teško. Predsednik SNS je izjavio da će ta stranka voditi pozitivnu kampanju i da će se fokusirati na podsticanje ekonomskog razvoja, sigurnost penzionera i nastavak borbe protiv korupcije i kriminala. Vučić je rekao da nije doneta odluka o koalicionim partnerima, te da će ta odluka biti doneta nakon izbora. SNS je predstavila i listu kandidata za poslanike koja nosi naziv „Aleksandar Vučić – budućnost u koju verujemo“. Na listi od 250 kandidata za poslanike republičkog parlamenta, osim naprednjaka, nalaze se i predstavnici SDPS, Nove Srbije, SPO i Pokreta socijalista, kao i nestranačke ličnosti.
Predsednik DS-a Dragan Ðilas je rekao da će na izborima samo glas za listu koju će voditi DS biti glas protiv režima na čelu sa Srpskom naprednom strankom. „Demokrate na ove izbore izlaze pod baražnom paljbom i u neprijateljskoj atmosferi koja podseća na devedesete kada je DS vodio Zoran Ðinđić“, rekao je Ðilas u intervjuu za Blic. Zato, dodao je on, ima puno simbolike u podršci koju su na proslavi 24 godine od osnivanja stranke dobili od Ružice Ðinđić, ali i od simbola građanske Srbije Vesne Pešić.
Ðilas je rekao da iz DS izlaze pojedinci koji nisu prihvatili jasnu politiku i stavove, i da je siguran da to jača stranku i povećava podršku građana. Podsetimo, poslednjih dana DS su napustili Boris Tadić, Jelena Trivan, Slobodan Homen, Janko Veselinović, Goran Bogdanović, a opštinski odbor stranke iz Bojnika prešao je u SNS…
DS na izbore izlazi sa timom ljudi koji iza sebe imaju rezultate, istakao je Ðilas.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović izjavio je u utorak da je, budući da nema odgovora LSV-a na predlog liberala za zajednički izlazak na izbore, očigledno da je ta stranka izabrala Borisa Tadića, a ne LDP. Tako LDP ide na izbore u koaliciji sa SDU Žarka Koraća. Jovanović je rekao da u bloku koji vodi Boris Tadić ne vidi mesto za LDP, jer, po njegovom mišljenju, tu je pre svega reč o obračunu ljudi koji su bili u jednoj stranci, a svi zajedno su odgovorni za situaciju u Srbiji.
O eventualnoj postizbornoj koaliciji LDP-a i SNS-a, Jovanović je rekao: „Nije tačno da su ovo izbori u koje LDP ulazi tek tako da bi prodavao podršku“. Šta god to značilo.
Zamenik predsednika LSV-a Bojan Kostreš rekao je da je Liga pozvala više stranaka i koalicija u Novi Sad na razgovor o mogućoj predizbornoj saradnji u sredu (nakon zaključenja ovog broja Bečejskog mozaika; prim. a.). Kostreš je za agenciju Beta rekao da su pozivi upućeni LDP-u, grupaciji oko Borisa Tadića, strankama Zajedno za Srbiju i Zajedno za Vojvodinu, Bošnjačkom bloku, Zelenoj stranci, Zelenoj ekološkoj stranci, i svima ostalima koji predstavljaju ono što LSV vidi kao građanski blok. „Nismo pozvali URS i DS“, rekao je Kostreš. Odluka o tome kako će LSV izaći na izbore zavisi od toga ko je spreman da uvaži LSV i razgovara s njom. Kostreš je odbacio ocene Čedomira Jovanovića koji je rekao da se LSV opredelila za Tadića, a ne za koaliciju sa LDP.
Bivši članovi DS-a koje okuplja Boris Tadić, ali i oni koji im se pridružuju, u sredu su (nakon zaključenja Bečejskog mozaika; prim. a.) započeli proces registracije nove stranke, koja će se verovatno zvati Nova demokratska stranka. Kako je rečeno Tanjugu u izvorima bliskim Tadiću, paralelno sa tim prikupljaće se i potpisi potrebni za kandidovanje te stranke na predstojećim izborima.
Nova stranka i DS su saglasne oko najvećeg broja pitanja vezanih za predizbornu koaliciju, a sporazum o tome bi mogao da bude potpisan najkasnije početkom naredne sedmice, izjavio je predsednik Nove stranke Zoran Živković.On je rekao novinarima i da će, ukoliko bude postignut konačan dogovor, u toj koaliciji biti i nekoliko stranaka nacionalnih manjina i možda neki od sindikata.
Bivši ministar privrede Saša Radulović učestvovaće na predstojećim izborima, piše Danas. Radulović neće, kao što se spekulisalo, osnovati novu stranku, ali će formirati listu sastavljenu od privrednika sa kojom će izaći na martovske izbore. Sastav liste još je nepoznat, a izborni slogan biće „Dosta je bilo!“. „Radulović će sastaviti listu grupe građana sa interesantnim i iznenađujućim imenima. Biće tu i privrednici, ali i više drugih. Znaće se sve uskoro, u toku nedelje“, rekao je neimenovani izvor Danasa. Sa programom koji ponudi Radulović će pokušati da uđe u Skupštinu kako bi kao poslanik uticao na tempo i strukturu reformi.
Inače, Radulović je u obrazloženju svoje ostavke na mesto ministra privrede u vladi Dačića (Vučića), napisao i sledeću veoma ozbiljnu optužbu protiv Vučića: „Direktno iz kabineta i bez znanja Ministarstva privrede išli su nalozi direktorki Fonda za razvoj da skida blokade za pojedine tajkunske firme“.
DSS izlazi na republičke izbore samostalno, nosilac liste je Vojislav Koštunica, a ta stranka zvanično će započeti izbornu kampanju 9. februara, predstavljanjem ekonomskog programa.
„Predstavićemo program `Privreda političke neutralnosti`“, rekao je predsednik Političkog saveta DSS Vladeta Janković i istakao da stranka zastupa ideju evrorealizma i put političke neutralnosti.
Najavljenih i nenajavljenih takmaca na izborima će biti još, tu su radikali, Dveri itd.
Naravno, i beli listići su mogućnost na izborima.

Redakcija Bečejskog mozaika (Izvori: Danas, Tanjug, Novi magazin, Večernje novosti, Blic, Beta)

Bečejske demokrate uz Đilasa?

Bečejske demokrate će, prema informacijama kojima raspolažemo, verovatno ostati uz Đilasa, u izvornoj Demokratskoj stranci. Bečejski odbor DS-a se ove nedelje već jednom sastao, a još jedna sednica se očekuje krajem nedelje.

O idealno rđavoj državi

Zahvaljujući tekstu „O idealno rđavoj državi“ Borislava Pekića (publikovano u Odabrana dela Borislava Pekića, knjiga 12, Tamo gde loze plaču, 1984) pre izbora možemo da razmislimo o tome gde i kako živimo i kako bismo želeli da živimo.
„Koja je država dobra – ne znam, ali je sasvim sigurno da nije:
država u kojoj ste najbezbedniji ako ste u zatvoru;
država čija je budućnost večita, a prošlost traje samo koliko i ona;
država u kojoj snaga caruje, a um valja klade;
država u kojoj ste prinuđeni drugima da kopate jame da sami u njih ne biste upali;
država u kojoj se jednakost sastoji u bedi, a sloboda u nejednakosti;
država čiji su građani taoci njene vlade;
država u kojoj ste srećni ako ste živi;
država u kojoj svako zna šta treba da uradi ali ne zna zašto;
država kojoj nije dosta što je podnosite već zahteva da to činite sa oduševljenjem;
država koja se poziva na nebo kad joj ne ide dobro, a na sebe kad joj pođe bolje;
država u kojoj je sve što se čini neizbežno, a sve što je neizbežno nikad se ne događa;
(---)
država u kojoj je ćutanje najrašireniji oblik javnog mišljenja, a obožavanje najrašireniji vid javnog delovanja;
država u kojoj se vi i onaj koji vas progoni borite za iste ideale, samo je pitanje ko će prvi opaliti;
država u kojoj se ljudi ne sahranjuju samo na grobljima;
država čiju himnu slušate kao sopstveno opelo.“

Opštinski čelnici su planirali da 2014. godine potroše 1.170.548.000 dinara. Prethodne godine lokalni budžet je na papiru bio „deblji“, 1.421.253.000 dinara, ali nakon dva rebalansa bilo je planirano da se potroši 1.145.452.000 dinara.
U toku 2013. godine planirani iznos u lokalnom novčaniku smanjen je dva puta, rebalansom u novembru i u decembru mesecu, pri čemu je drugi rebalans usvojen na sednici Skupštine opštine 30. decembra, istog dana kada je usvojen i budžet za 2014. godinu.

Dan sećanja na nevine žrtve Drugog svetskog rata i racije 1942. godine, kada je 26, 27. i 28. januara ubijeno i pod led bačeno 400 Jevreja, Roma i Srba u Bečeju obeležen je komemorativnim skupom 27. januara kod spomen obeležja na Tisi, kom su pored rodbine ubijenih i predstavnika lokalne samouprave predvođenih predsednikom opštine i predsednikom Skupštine opštine Bečej Vukom Radojevićem i Peterom Knezijem, prisustvovali predstavnici ambasada Izraela i Mađarske Itaj Milner i Emil Varadi, glavni rabin Srbije Isak Asiel, potpredsednik Saveza jevrejskih opština Ruben Dajč, potpredsednici Skupštine Vojvodine Milivoj Vrebalov i Dušan Jakovljev, pomoćnik gradonačelnika Novog Sada Vanja Vučenović, predstavnici jevrejskih opština Novog Sada, Zrenjanina, Pančeva i Kikinde, verskih zajednica, SUBNOR-a, civilnih udruženja i građani.

U Srbiji je, čini se, na snazi demokratija u doslovnom smislu. Tu upravo vlada narod, najobičniji pučani.

Vladajuća koalicija u Bečeju je prilikom predstavljanja sto dana rada sa izvesnim zakašnjenjem, u novembru 2012. godine prilično pompezno najavila i prezentovala „novi vizuelni identitet opštine Bečej“, to jest novi logo opštine – beskonačna traka u kojoj se plava i zelena boja pretapaju.

Nadležni u Mesnoj zajednici Bačko Gradište nakon skorašnjih problema zbog olujnog vetra koji je pravio smetove i doveo do toga da pojedine ulice po obodu sela budu blokirane, sada strahuju da će krov na zgradi Mesne zajednice prilikom otapanja snežnog pokrivača prokišnjavati, što je, kako kažu, uobičajena pojava kada pada kiša.

7. februar, 20 časova (velika sala): Premijera predstave Gradskog pozorišta na mađarskom jeziku „Eva, 89 strana“. Režiser: Igor Pavlović. Igraju: Judit Ferenc i Ištvan Kereši. Ulaz: 250 dinara.

12. februar, 18 časova (Galerija „Krug“): Otvaranje izložbe slika „Iskre duše belog labuda“ Edite Zerebelji Tenji iz Novog Bečeja.

13. februar, 18 časova (Pozorišni klub): Promocija knjige „Ilustrovana enciklopedija rock muzike u Vojvodini 1963-2013“. Knjigu će predstaviti autor Bogomir Mijatović, novinar i rok kritičar iz Novog Sada.

14. februar, 20 časova (velika sala): Pozorišna predstava „Pomorandžina kora“. Tekst: Maja Pelević, Režija: Bojana Lazić, Igraju: Mihaela Stamenković, Aleksandar Đinđić, Jelena Cvijetić, Ivana Nedeljković. Ulaz: 250 dinara.

15. februar, 21 čas (Pozorišni klub): Koncert grupe „Red Union“ (Novi Sad), predgrupa: „JKMAMKK“ (Novi Bečej). Ulaz: 100 dinara.

20. februar, 17 i 20 časova (velika sala): Projekcija filma „Montevideo, vidimo se“. Ulaznica je 300 dinara.

Na teritoriji opštine Bečej, koja raspolaže sa oko 44.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, zimus je ozimom pšenicom zasejano 20 posto površina više u odnosu na prethodnu godinu, navodi član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i selo Anđelko Mišković. Prema njegovim ocenama, međutim, stanje useva nije svuda zadovoljavajuće.

Na vót mán hó is az idén, de nem az vót a baj, hanem az a nemongyam mijen szél. Me hogy maj szétvitte a fejünket, az uramma ki se mertünk menni az uccára. Bent űttünk oszt néztük a tévét. Monta a nagyobb onokánk hogy még a bibíszíbe is benne vót a vajdasági helyzet, csakhogy ott aszonták, hogy Szerbiába rossz a helyzet.

A helyi honatyák azt tervezik, hogy 2014-ben 1 170 548 000 dinárt fognak elkölteni a községi költségvetésből. Az előző évben a községi költségvetés, papíron legalábbis, zsírosabb volt – 1 421 253 000 dinárt tett ki – de két módosítás után a községi pénztárcában mindössze 1 145 452 000 dinár maradt.

Naslovi

Popularni Članci