Bečejski mozaik

Trke ulicama grada održane su i ovog 8. oktobra, kada se obeležava oslobođenje Bečeja od fašizma. Na trkama je učestvovalo oko sedam stotina osnovnoškolskih i srednjoškolskih đaka, od kojih su najuspešniji, njih 54, nagrađeni medaljama na takmičenju koje je organizovalo Savez sportova opštine Bečej.

U kategoriji pionirki na 400 metara (četvrti razredi) pobedila je Maša Ćuk (škola „Sever Đurkić“), druga je bila Anđela Đurić, a treća Marina Lončarski (obe učenice škole „Zdravko Gložanski“).
U grupi pionira na 500 metara (četvrti razredi) sve medalje su usvojili učenici škole „Zdravko Gložanski“: zlatnu Boris Mrkšić, srebrnu Mihailo Božić, a bronzanu Strahinja Marinjesković.

U kategoriji pionirki na 500 metara (peti razredi) najbolja je bila Katarina Pivnički (škola „Zdravko Gložanski“), a nju su sledile Elena Ćuk (škola „Sever Đurkić“) i Sonja Vukšić (škola „Zdravko Gložanski“).
U disciplini za pionire na 600 metara (peti razredi) zlatnu medalju osvojio je Uroš Nićin (škola „Zdravko Gložanski“), srebrnu Lazar Tribić (škola „Šamu Mihalj“), a bronzanu Mark Rigo (škola „Sever Đurkić“).

U kategoriji pionirki na 500 metara (šesti razredi) prva je bila Suzana Joksimović (škola „Zdravko Gložanski“), nju su sledile Jovana Brankov (škola „Svetozar Marković“ iz Bačkog Gradišta) i Nađa Žigić (škola „Zdravko Gložanski).
U konkurenciji pionira na 600 metara (šesti razredi) zlato je osvojio Marko Božičič (škola „Zdravko Gložanski“), srebro Ognjen Stojkov (škola „Zdravko Gložanski“), a bronzu Nimrod Horvat (škola „Šamu Mihalj“).

Najbolje pionirke u konkurenciji sedmih razreda na 600 metara su učenice škole „Zdravko Gložanski“: Milica Jovanović, Jana Repac i Anđela Nikolić.
U grupi pionira iz sedmih razreda koji su trčali 700 metara takođe su pobedili učenici škole „Zdravko Gložanski“: prvo mesto je osvojio Filip Basarić, drugo Marko Pipunić, a treće Nikola Bratić.

U kategoriji pionirki iz osmih razreda koje su trčale deonicu od 600 metara najbolja je bila Nataša Kekić (škola „Zdravko Gložanski“), a nju su sledile Valentina Stojanović (škola „Sever Đurkić“) i Teodora Mišković (škola „Zdravko Gložanski“).
Dečaci u kategoriji pionira iz osmih razreda trčali su 700 metara. Zlatnu medalju je osvojio Uroš Mirjačić (škola „Zdravko Gložanski“), srebrom se okitio David Ferčik (škola „Šamu Mihalj“), a bronza je pripala Aleksi Preradovu (škola „Zdravko Gložanski“).

U grupi učenica prvih razreda srednjih škola koje su trčale 600 metara najbolja je bila Sabina Feher (Ekonomsko-trgovinska škola), drugo mesto je osvojila Marija Jakovljević, a treće Jovana Mrkšić (obe iz Gimnazije).
Srednjoškolci iz prvih razreda takmičili su se na deonici od 700 metara i sve medalje su osvojili đaci Ekonomsko-trgovinske škole: zlatnu Stefan Đisalov, srebrnu Nemanja Grujić i bronzanu Stefan Kiš.

U konkurenciji srednjoškolki iz drugih razreda na 600 metara najbolje su Lenka Savkov, Kinga Komaromi (Ekonomsko-trgovinska škola) i Emilija Nikolić (Gimnazija).
U istoj kategoriji dečaka, ali na deonici od 800 metara pobedili su: Saša Suvajčević, Saša Stojković (Ekonomsko-trgovinska škola) i Nemanja Tomić (Tehnička škola).

U grupi devojaka iz trećih razreda na 600 metara zlatnu medalju je osvojila Isidora Živković, srebrnu Erika Vadnai (obe iz Gimnazije), a bronzanu Sanja Đukić (Ekonomsko-trgovinska škola).
Srednjoškolci iz trećih razreda takmičili su se na 800 metara i najbolji su bili: Igor Tatić (Ekonomsko-trgovinska škola), Nikola Rajčević (Tehnička škola) i Jovan Pantić (Ekonomsko-trgovinska škola).

U poslednjoj kategoriji, iz četvrtih razreda na 600 metara u grupi devojaka pobedila je Jovana Lakić, drugo mesto je osvojila Iva Subakov (obe iz Ekonomsko-trgovinske škole), a treće Doroća Rajšli (Gimnazija).
Srednjoškolci iz četvrtih razreda trčali su 800 metara i zlato je osvojio Marko Džigurski (Ekonomsko-trgovinska škola), srebro Miodrag Ikadinović, a bronzu Nemanja Marković (obojica iz Tehničke škole).

B.M.

Dečju nedelju u Bečeju otvorili su danas najmlađi Bečejci iz vrtića koji su oslikavali gradski trg, dok im je predsednik opštine delio bombone.

Da bombone nisu dovoljne, jasno je i organizatorima Dečje nedelje, ali i čelnicima opštine, jer su na konferenciji za novinare, koja je prethodila otvaranju nedelje posvećene deci, prezentovani i sumorni podaci o situaciji dece u Bečeju – na teritoriji opštine u ekstremnom siromaštvu živi oko 1.000 mališana, u odnosu na 2007. godinu u opštini danas ima 2.000 manje dece, ove godine u pripremno predškolski program nije bilo upisano 23 mališana, međutim, ispostavilo se da 22 njih više ne živi u Bečeju…

Na konferenciji za novinare su u ime organizatora nedelje Društva prijatelja dece, govorile predsednica organizacije Izabela Šormaz, koordinatorke manifestacije direktorka PU „Labud Pejović“ Tatjana Mitić i koordinatorka ličnih pratilaca u Centru za socijalni rad Dunja Šormaz, predsednik opštine Dragan Tošić, član Opštinskog veća Čaba Štefaniga i učenice Gimnazije i Tehničke škole Kristina Pap i Nikita Brusin, koje su predložile više sadržaja za mlade, kao što je organizovanje nekog njihovog kutka i pomoć prilikom učenja/usavršavanja.

Novinarima su, osim što je rečeno da upravo ove godine obeležavamo 30 godina od usvajanja Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, te da je slogan nedelje za decu „Da pravo svako – dete uživa lako! – 30 godina Konvencije o pravima deteta“, predstavljeni najvažniji programi Dečje nedelje, kao što su humanitarna akcija „Deca deci“, tribina o situaciji dece u Bečeju, završni hepening, a Šormaz je istakla da je u ovoj oblasti jedna od najvažnijih stvari donošenje krovnog zakona o pravima deteta i o zaštitniku građana, to jeste obećano u Vladi Srbije i rečeno je da će biti uskoro usvojeno. Pored toga, izuzetno je važno i donošenje nacionalnog plana za decu –  koji je „istekao“ je 2015. godine.

S druge strane, kazala je Šormaz, opština Bečej od 2007. godine kontinuirano ima lokalne planove akcije za decu i dodala da uskoro počinje pripremanje novog dokumenta koji bi trebalo da bude usvojen krajem 2020. godine.

Prema njenim rečima dobro je da su u Bečeju poslednjih godina uvedene i unapređene mnoge usluge socijalne zaštite, koje doprinose poboljšanju položaja dece i koje se u značajnoj meri sufinansiraju iz opštinskog budžeta. „Prvenstveno mislim na otvaranje i unapređenje rada dnevnog boravka Centra za socijalni rad, na uslugu ličnog pratioca deteta, na porodično savetovalište, na niz drugih, socijalno-pedagoških podrški koje se realizuju na teritoriji opštine u saradnji sa mnogim nevladinim organizacijama, verskim organizacijama i drugim ustanovama. Pozitivno je, pošto je uvedeno obavezno inkluzivno obrazovanje, što se deca u velikom broju upisuju u tipične škole i da nemamo toliko izraženu segregaciju na teritoriji opštine, međutim, ovde kao jednu hitnu meru treba da uvedemo pedagoške asistente u nastavu“, rekla je Šormaz i istakla da dok država ne obezbedi dovoljno finansija i zakonskog okvira za asistente, taj problem treba da reši opština sa svojim resursima, „kao što smo neke stvari u Bečeju rešavali i pre donošenja krovnih zakona.“

Ona je ocenila da je dobra međusektorska saradnja na smanjenju nasilja, da je Bečej na vrhu republičkog proseka što se tiče imunizacije dece, oko 99 odsto dece je vakcinisano, da se u tri vaspitne ustanove realizuje jednosmenski rad, a treba težiti ka tome da u svakoj ustanovi nastava odvija u jednoj smeni i nakon toga da se otvaraju dnevni boravci, da su deca obuhvaćena pripremno predškolskim programom. „Mi smo 23 dece pronašli u Bečeju koje nije upisalo pripremno predškolski program, a kada smo radili terensku analizu., svega jedno dete je pronađeno koje nije tada bilo upisano (sada jeste), a 22 mališana nije živelo u Bečeju, napustili su naše okruženje“.

Predsednik opštine Dragan Tošić rekao je da mu je drago što su učenice dale svoj predloge za poboljšanje života mladih u Bečeju, te da „ako nešto možemo da ispravimo, popravimo, da nešto novo uvedemo u Bečeju, mislim da nema nikakvih prepreka. Treba nam predlog, treba nam ideja i obećavam da ćemo to pokušati, naravno u sladu sa mogućnostima, da rešimo kako bi deca imala svoj kutak i za druženje i za usavršavanje“.

Upitan, koliko se novca iz opštinskog budžeta „troši“ na decu, predsednik opštine je rekao da je reč o oko 30 odsto – tu je i finansiranje škola i vrtića. Najavio je i da će uskoro biti raspisana javna nabavka za renoviranje OŠ „Sever Đurkić“, taj posao vredi oko 300 miliona dinara, a dodao je da će potom opština sama ili uz pomoć viših organa vlasti uložiti još oko 10 miliona u opremanje škole. Odgovarajući na novinarska pitanja o nepristupačnosti škola za decu sa telesnim invaliditetom, Tošić je rekao da se lokalna samouprava trudi da odgovori i tim zahtevima – trenutno nijedna škola nije pristupačna – a „Sever“ će nakon renoviranja svakako biti pristupačna za svako dete. On je rekao i da se sledeće godine planira obnavljanje dečjeg igrališta iza nekadašnje robne kuće, koje bi trebalo takođe da bude pristupačna i deci sa telesnim invaliditetom.

O tome da u opštini živi oko 1.000 dece u ekstremnom siromaštvu, Šormaz je rekla da moraju da se podrže porodice koje imaju decu, a ekonomska situacija je ta koja zahteva jasne mere. Korak napred je to, kako je rekla, što danas Centar za socijalni rad ima tačne podatke o siromašnoj deci i znaju se njihove potrebe, ali se zasad za njih obezbeđuje pomoć na koju te porodice svakako imaju pravo, „ali to nije dovoljno i tu će, verujem, lokalna samouprava, privrednici i poljoprivrednici sigurno naći urgentnu meru“.

K.D.F.

Ugovor o javno-privatnom partnerstvu za obavljanje usluga rekonstrukcije i modernizacije sistema javnog osvetljenja primenom mere uštede energije sa LED tehnologijom na teritoriji opštine Bečej danas (2. oktobra) su u gradskoj kući potpisali predsednik opštine Dragan Tošić u ime naručioca, javnog partnera, opštine Bečej i predstavnici privatnog partnera Predrag Jović za „Keep light“ iz Beograda i Silvester Horvat za „Esco Elios“ iz Novog Sada.

Za potrebe javno-privatnog partnerstva osnovana je i firma posebne namene „Led BČJ“ d.o.o., ali predstavnici te firme nisu bili potpisnici ugovora.

Rok za rekonstrukciju javne rasvete na teritoriji opštine Bečej je 6 meseci, a za to vreme treba da bude zamenjeno 5.009 svetiljki.

Direktor firme „Esco Elios“ Silvester Horvat rekao je novinarima da uprkos tome što je rok za rekonstrukciju rasvete 6 meseci, „naš cilj je da to odradimo još ove godine. To znači da kada budemo izvršili pripreme, daćemo tačnu dinamiku gradu da obavesti stanovništvo, ali naši planovi su da najkasnije u novembru krenemo sa poslom i da do kraja godine sve završimo“.

Po njegovim rečima, po tenderu Bečej dobija Filipsove sijalice, koje, kako je istakao traju 20-25 godina.

Trebalo bi da izvođači već u toku oktobra nabave svetiljke, te po mišljenju direktora firme „Esco Elios“ realno je očekivati da radovi budu započeti za oko mesec dana.

U nacrtu ugovora piše da privatni partner ulaže oko 2,3 miliona evra u rekonstrukciju javne rasvete. Postoji tu i računica kolika će biti naknada privatnog partnera, međutim, pojedini odbornici na sednici Skupštine opštine Bečej, gde je usvojen konačni nacrt ugovora o javno-privatnom partnerstvu, izrazili su sumnju u to kako će privatni partner da „vrati“ uložen novac za 13 godina koliko treba da traje partnerstvo. Upitan kako i koliko novca će da vrati privatni partner, Horvat je kazao, dodavši da nije ispisao te brojke, ali kasnije stoji na raspolaganje novinarima (i-mejlom): „Na godišnjem nivou Bečej ima oko 2,7 miliona dinara uštedu u startu, čim se bude odradio posao. Šta to znači? Bečej ima sad izdatke i za održavanje svetiljki i za plaćanje struje. Tu će se postići nekih 76 odsto uštede u električnoj energiji i od te ukupne uštede što smo mi postigli, ostavljamo gradu na godišnjem nivou 7,5 odsto. Mi svakog kvartala moramo slati izveštaj gradu i svakog meseca se meri potrošena električna energija i onda uporedimo šta smo obećali i šta smo ispunili. Ugovor dozvoljava plus/minus 5 odsto odstupanja, ali mogu vam reći, jer je Bečej 14. ili 15. opština gde se radi ovakav posao u Srbiji, nigde još nismo promašili uštedu što smo garantovali. Mi za tu garanciju dajemo bankarsku garanciju gradu, svake godine ima presek posle četiri kvartala i ako nismo ispunili obećanje, plaćamo penale. Ako ne platimo penale, Bečej uzme našu bankarsku garanciju i uzme penale. Mislim da je opština osigurana. S druge strane i opština daje nama garanciju za plaćanje. Mi svakog meseca fakturišemo našu naknadu i imamo kontramenice od grada gde se obezbeđujemo da će oni ispoštovati plaćanje. U svakom slučaju, ulazimo kao investitori, naravno, ovde grad ne plaća samo svetiljke, odnosno radove što smo odradili, nego plaća i uslugu održavanja tog sistema što mi radimo i plaća i neke kamate, pošto mi iza ovog projekta ulažemo i sopstveni kapital i uzimamo i neki bankarski kredit, ali taj kredit ne ide na opštinu, dakle opština se direktno ne zadužuje, zato ponekad ovi projekti izgledaju da su skupi, ja to razumem, ali to je ista situacija kao kada kupujete auto, ako imate para, kupujete auto, ako plaćate lizing, onda na kraju dajete veću cenu, dakle isti je princip, a sve u svemu, ovde je najbitnije da je Bečej imao dosad neke izdatke koji će se smanjiti i dobiće kvalitetniju rasvetu“.

Predsednik opštine Dragan Tošić je rekao novinarima da će opština Bečej, zahvaljujući javno-privatnom partnerstvu, svake godine imati preko 15.000 evra uštede, to jest preko 2 miliona dinara. „To je jako bitno i bitno je da je Bečej na tenderu dobio odlične izvođače koji će brzo uraditi posao, koji imaju ozbiljnu firmu koja se bavi izvođenjem radova i nadamo se da će za 5-6 meseci koliko je rok, taj posao biti završen. To je najduži rok, ali ako bude vreme dozvolilo, sigurni smo da će to biti završeno i pre 6 meseci. Ovim ugovorom se opština stopostotno obezbedila, biće zamenjeno 5.009 svetiljki sa najsavremenijim LED svetiljkama i u ugovoru stoji da u roku od 48 sati partner je dužan da zameni svetiljke ukoliko dođe do kvara. Javno-privatno partnerstvo trajaće 13 godina i to je nešto što treba Bečeju. Nismo to mi izmislili, pratimo trend u Srbiji, nekih dvadesetak opština već je uradilo javno-privatno partnerstvo“.

K.D.F.
Opširnije u štampanom izdanju Bečejskog mozaika 4. oktobra

Komunalno preduzeće „Potisje“ Bečej obaveštava građane opštine Bečej da će se džakovi sa sekundarnim sirovinama u narednom periodu odnositi prema sledećem rasporedu: 30. septembra i 14. oktobra u Bačkom Petrovom Selu, 1. i 15. oktobra u Bačkom Gradištu i Radičeviću, 2. i 16. oktobra u I Mesnoj zajednici, 3. i 17. oktobra u II Mesnoj zajednici i 4. i 18. oktobra u III Mesnoj zajednici u Bečeju.

U džakove za sekundarne sirovine treba stavljati plastične boce u kojima su bili prehrambeni proizvodi kao što su sokovi, pivo, mleko, ali ne i plastične boce od jestivog ulja i jogurta, razređivača, sredstva za pranje posuđa, itd.

Prikupljaju se i limenke od prehrambenih proizvoda kao što su sokovi, energetska pića, piva i drugi osvežavajući napici, ali ne i konzerve od paštete, mesnog nareska, sardina i tunjevine, od farbe i lakova.

U džakove za prikupljanje sekundarnih sirovinu mogu se staviti sve vrste kartona, novina i papira za štampanje , ali ne i ubrusi , toalet papir i maramice.

Džakovi napunjeni sekundarnim sirovinama odnose se posebnim vozilom, ne u isto vreme kada se odnose kante za smeće.
U MZ Drljan i Mileševo džakovi sa sekundarnim sirovinama se odnose kada i komunalni otpad.

Zimsko radno vreme „Potisja“ je od 7 do 15 časova.

B.M. (Foto: pixabay.com)

Antikorupcijski plan opštine Bečej, umesto predviđenog roka, u januaru 2019. godine, usvojen je 26. juna na sednici Skupštine opštine Bečej.

Za su glasali odbornici vlasti i opozicije, jednoglasno, uprkos tome što je odbornik GG „Samo lokalno“ Milan Bokun izneo niz primedaba u vezi sa sadržajem plana i izrazio je nadu da on, uprkos nedostacima – neće ostati samo mrtvo slovo na papiru.

To će se uskoro videti, jer su rokovi za realizaciju pojedinih aktivnosti u Lokalnom akcionom planu za borbu protiv korupcije opštine Bečej od 2019. do 2023. godine, 31. decembar ove godine.

Kako je na sednici lokalnog parlamenta 26. juna saopšteno, prezentacijom plana 14. juna je okončana javna rasprava o nacrtu tog dokumenta, da nije primljena nijedna primedba ili sugestija na sadržaj plana. Doduše, na javnoj raspravi bili su prisutni malobrojni zainteresovani, pre svega zaposleni u opštini Bečej.

Inače, do pre dve godine su opštine u Srbiji trebalo da usvoje lokalne antikorupcijske planove, ali se to u većini njih nije desilo.

Kako je počelo?

U septembru 2018. godine na konferenciji za novinare usvajanje antikorupcijskog plana u januaru ove, obećali su predsednik opštine Dragan Tošić i predsednik BUM-a Aleksandar Đekić.

Za izradu plana u saradnji sa opštinom, BUM-u je Agencija za borbu protiv korupcije obezbedila 1,5 miliona dinara za projekat „Zajedno ka održivim lokalnim antikorupcijskim politikama“.

Uprkos tome što se u antikorupcijskom planu insistira na transparentnosti u radu lokalne samouprave, u samom planu nisu navedena imena njegovih izrađivača, osim imena predsednice radne grupe za izradu plana, zamenice predsednika opštine Dalile Dujaković.

U projektu je predviđeno i jednogodišnje praćenje realizacije antikorupcijskog plana i uskoro bi trebalo da se formira radno telo koje bi trebalo da prati efekte tog dokumenta.

Transparentnost pre svega

Ciljevi koji su definisani u antikorupcijskom planu opštine predstavljaju poželjno buduće stanje u kom su rizici korupcije otklonjeni ili svedeni na minimum.

Koruptivni rizici, koji su zajednički celom javnom sektoru, odnosno koje se mogu identifikovati na nivou lokalne samouprave, su postojanje prevelikih i/ili nepotrebnih diskrecionih ovlašćenja u kojima organ, služba, telo ili službenik lokalne samouprave donosi određenu odluku, odsustvo jasnih, preciznih i unapred utvrđenih uslova, kriterijuma i merila za donošenje odluke… Pominje se i odsustvo javnosti rada, odnosno odsustvo transparentnosti u radu; jer će korupcija češće nastati tamo gde ne postoji mogućnosti da se ona otkrije. Povećanje javnosti rada je neophodna mera za prevenciju i otkrivanje korupcije, piše u planu.

Govori se i o odsustvu odgovornosti za rad, koje može sadržati, između ostalog, sledeće elemente: odsustvo obrazloženja donete odluke, nepostojanje mogućnosti preispitivanja donete odluke, odsustvo izveštavanja o radu i polaganja računa za rad, kao i odsustvo moralne, političke, disciplinske, prekršajne ili krivične odgovornosti. Pominju se zatim suvišne procedure i/ili nepotrebne interakcije između organa, službi, tela i službenika sa spoljnim subjektima, koje često ne ispunjavaju cilj zbog kojih postoje, već vremenom postaju same sebi svrha i kanal za koruptivne uticaje.

Navodi se u planu da transparentnost, s obzirom na to da se javnost rada promoviše kao jedna od osnovnih brana za nastanak korupcije, celokupan proces usvajanja, primene mera i praćenja LAP-a potrebno je učiniti što je moguće otvorenijim i dostupnim javnosti. Javnost treba da ima mogućnost i pravo da zna na koji način je usvojen ovaj važan dokument, kakav je status mera i aktivnosti koji se u njemu nalaze i kakvi su efekti onoga što je na osnovu njega sprovedeno.

Važno je i učešće građana i lokalne zajednice, iako je nosilac LAP-a lokalna samouprava i najveći broj mera treba da sprovedu njeni organi i službe, pozitivne efekte i rezultate ovog dokumenta treba da oseti čitava zajednica. Zbog toga su u proces njegove izrade, sa predstavnicima organa opštine Bečej, bili pozvani da se uključe predstavnici javnosti.

Ko su izrađivači plana?

Uprkos tome što se u planu insistira pre svega na transparentnosti, u tom dokumentu nisu objavljena imena osoba (radne grupe) koje su napravile plan.

Međutim, ta imena se znaju jer je odbornička većina Skupštine opštine Bečej prošle jeseni donela rešenje o formiranju radne grupe (16 članova) za izradu Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije opštine. Zadatak radne grupe je bio da u skladu sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji, čiji je „rok važenja“ inače istekao krajem 2018. godine, izradi nacrt Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije.

Za članstvo predstavnika građana u radnoj grupi je Bečejsko udruženje mladih (BUM) raspisalo javni poziv, a potom je komisija u kojoj su sedela po dva predstavnika BUM-a i opštine razmotrila prijave i donela odluku da se u radnu grupu za izradu Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije opštine Bečej imenuju četiri predstavnika građana od ukupno prijavljenih 7.

Građane Bečeja su predstavljali isključivo članovi BUM-a ili osobe koje sarađuju sa ovom organizacijom: Aleksandar Đekić (master ekonomista, predsednik BUM-a, koji je od 2015. do 2018. godine obavljao i posao sekretara Opšteg udruženja preduzetnika Bečej), Goran Relić (predsednik Opšteg udruženja preduzetnika Bečej, aktivan u radu BUM-a, kako navodi u biografiji, vlasnik samostalne zanatske radnje „Sitograf“), Ana Aćimov (urednica portala MojBečej, čiji je osnivač BUM i koordinatorka programa za informisanje u BUM-u) i Goran Strajnić (profesor fizičkog vaspitanja, a u svojoj biografiji navodi da je učestvovao na brojnim seminarima, među ostalog i na nekoliko seminara u organizaciji BUM-a).

Zašto borba protiv korupcije?

Akcioni plan za pregovaranje Srbije o članstvu u Evropskoj uniji za Poglavlje broj 23 , koji je usvojen na sednici Vlade Srbije 2016. godine, predviđa jačanje preventivnih antikorupcijskih mehanizama na nivou lokalne samouprave, tako što je predviđeno da gradovi i opštine usvoje i primene lokalne akcione planove za borbu protiv korupcije, odnosno lokalne antikorupcijske planove (LAP). Ovi planovi predstavljaju dokumente u kojima se identifikuju nadležnosti, oblasti, procesi i procedure rizični za nastanak različitih oblika korupcije i kojima se predlažu načini za upravljanje ovim rizicima, odnosno načini za njihovo otklanjanje.

U bečejskom LAP-u piše da celokupan proces usvajanja, primene mera i praćenja LAP-a potrebno je učiniti što je moguće otvorenijim i dostupnim javnosti. Javnost treba da ima mogućnost i pravo da zna na koji način je usvojen ovaj važan dokument, kakav je status mera i aktivnosti koji se u njemu nalaze i kakvi su efekti onoga što je na osnovu njega sprovedeno.

Participacija, odnosno učešće građana i lokalne zajednice, iako je nosilac LAP-a lokalna samouprava i najveći broj mera treba da sprovedu njeni organi i službe, pozitivne efekte i rezultate ovog dokumenta treba da oseti čitava zajednica.

Kako ćemo smanjiti korupciju?

U antikorupcijskom planu najpre je predviđeno usvajanje propisa u organima opštine Bečej, jer proces usvajanja propisa sadrži određene rizike po ostvarivanje i zaštitu javnog interesa. Najčešći nedostaci u ovom procesu su odsustvo transparentnosti u svim fazama izrade i dostupnosti propisa, usvajanje „propisa sa odredištem“ (ili „propisa sa opredeljenim ciljem“), odnosno propisa koji se donose pod prividom regulisanja opšteg interesa, a za cilj imaju ostvarivanje pojedinačnih interesa, kao i usvajanje propisa sa odredbama koje sadrže rizike za nastanak korupcije, a do koje može doći u njihovoj primeni. Usled svojih specifičnosti i značaja, svaki od ovih pojedinačnih segmenata zahteva poseban tretman u okviru LAP-a.

Prvi cilj je povećati transparentnost u procesu usvajanja propisa. Naime, u trenutku izrade LAP-a, transparentnost procesa usvajanja propisa je definisana u dva pravna akta: Statutu opštine i Poslovniku Skupštine, kojima je propisano da je rad opštine javan, ali u periodu sprovođenja plana potrebno je usvojiti još najmanje tri opšta pravna akta koji će omogućiti punu transparentnost procesa usvajanja propisa i to: akta o oblastima/vrstama propisa za koje je obavezna javna rasprava prilikom donošenja propisa, akta o organizovanju i sprovođenju javnih rasprava i akta o sprovođenju javne ankete građana. Takođe treba doneti i novi Poslovnik Skupštine opštine koji će sadržati odredbe o javnom slušanju.

Treba, dakle, definisati oblasti/vrste propisa za koje je obavezna javna rasprava prilikom donošenja, propisati pravila održavanja javnih rasprava, objavljivati opšte akte na internet prezentaciji opštine, uspostaviti obavezu da se specifične ciljne grupe na koje se odnose pojedini akti dodatno obaveštavaju i informišu o usvojenim ili izmenjenim javnim politikama koje su od značaja za te ciljne grupe.

Rok za ostvarivanje navedenih mera je 31. decembar 2019. godine.

Propisi sa „opredeljenim ciljem“

Drugi cilj je otklanjanje rizika od korupcije uvođenjem mehanizama kojima se sprečava usvajanje „propisa sa opredeljenim ciljem“, odnosno „propisa sa odredištem“.

U trenutku izrade LAP-a opština nema usvojene javne politike kojima su uvedeni mehanizmi za sprečavanje usvajanja „propisa sa opredeljenim ciljem“, odnosno „propisa sa odredištem“.

U periodu sprovođenja LAP-a potrebno je usvojiti Odluku o obavezi prijavljivanja interesa za usvajanje opštih akata i Uputstvo za izradu obrazloženja nacrta lokalnih propisa, uspostaviti obavezu prijavljivanja interesa za usvajanje opštih akata.

Javni funkcioneri, predsednik opštine, odbornici/članovi Opštinskog veća, su obavezni da prilikom učestvovanja u usvajanju opštih akata izveste skupštinu/Opštinsko veće i javnost o tome da u oblasti na koju se akt odnosi on/ona ili sa njim/njom povezana lica (u smislu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije) imaju privatni interes ili korist, treba da bude uspostavljen i javno dostupan registar ovih prijava. Rok za izradu ovih mera je 30. jun 2020. godine.

Za slučajeve neprijavljivanja interesa, propisane su sankcije finansijske prirode koje su najmanje u rangu sankcija za povrede poslovnika o radu skupštine/Opštinskog veća.

U procesu uspostavljanja registra definisani su sledeći elementi: organizaciona jedinica/telo u okviru opštine Bečej koje vodi registar; način vođenja  registra; način praćenja izvršenja obaveze prijavljivanja interesa; način vođenja postupka zbog kršenja obaveze prijavljivanja; objavljivanje odluka o kršenju ovih obaveza. Rok za ostvarenje navedenog je 30. jun 2020. godine.

Potrebno je, zatim, da izrada obrazloženja nacrta propisa, sa posebnim akcentom na obrazloženje javnog interesa koji će biti ostvaren i/ili zaštićen konkretnim propisom, odnosno sa obrazloženjem razloga, potreba i okolnosti u kojima se usvaja propis, postane obaveza.  Rok za ove mere je 31. decembar 2019. godine.

Bečej nema „papir“ o rizicima korupcije

Sledeći cilj je da budu otklonjeni rizici od korupcije kroz uvođenje mehanizama za sprečavanje usvajanjem propisa koji sadrže rizike od korupcije. U tom cilju treba usvojiti javne politike kojima se uvode mehanizmi za sprečavanje usvajanja propisa koji sadrže rizike od korupcije.

U trenutku izrade LAP-a nema usvojenih javnih politika na nivou opštine Bečej kojima su uvedeni mehanizmi za sprečavanje usvajanja propisa koji sadrže rizike od korupcije.

U periodu sprovođenja LAP-a potrebno je doneti Rešenje o imenovanju lica nadležnog za analizu rizika i definisati obavezu da se analiza rizika od korupcije dostavlja zajedno sa nacrtom propisa prilikom usvajanja.

Treba da budu stvorene i organizacione pretpostavke za bavljenje ovom nadležnošću/imenovano lice/lica nadležna za analizu rizika od korupcije u lokalnim propisima itd. Rok za ovo je 31. decembar 2019. godine.

Što se oblasti sukoba interesa u opštini tiče, slučajevi sukoba interesa na lokalnom nivou moraju biti prepoznati i lokalnim dokumentima, jer je uvek pitanje koliko takvih slučajeva uopšte dospe do Agencije za borbu protiv korupcije na postupanje, ukoliko ih lokalna sredina ne prepoznaje. Lokalna zajednica mora biti prvi nivo koji će takve modele ponašanja prepoznavati, sprečavati i upućivati na za to predviđeno postupanje.

Cilj je povećati transparentnost u pogledu postojanja privatnog interesa javnih funkcionera ili privatnog interesa sa njima povezanih lica, kao okolnosti koja može voditi sukobu interesa.

Za to treba da budu usvojene ili izmenjene javne politike koje omogućavaju punu transparentnost u pogledu postojanja privatnog interesa javnih funkcionera ili privatnog interesa sa njima povezanih lica.

Privatni interesi javnih funkcionera

U trenutku izrade LAP-a transparentnost u pogledu postojanja privatnog interesa javnih funkcionera ili privatnog interesa sa njima povezanih lica nije definisana aktima opštine Bečej. Po republičkim propisima, funkcioneri su u obavezi da prijave sukob interesa Agenciji za borbu protiv korupcije.

U periodu sprovođenja LAP-a potrebno je usvojiti Odluku o obavezi prijavljivanja privatnih interesa funkcionera opštine Bečej i privatnih interesa sa njima povezanih lica, uspostaviti obavezu prijavljivanja privatnih interesa javnih funkcionera i privatnih interesa sa njima povezanih lica.
Predviđeno je da funkcioneri opštine (predsednik opštine, odbornici/članovi Opštinskog veća) su obavezni da organu/službi opštine prilikom stupanja na funkciju prijave svoje i za njih povezana lica privatne interese u sledećem smislu reči: vlasništvo nad preduzetničkom radnjom i vlasništvo nad privatnim preduzećima, kao i vlasničke udele u privatnim preduzećima; članstvo u drugim organima upravljanja/nadzora nad privatnim preduzećima; ostale veze i odnose sa subjektima iz privatnog sektora koji mogu imati uticaj na vršenje javne funkcije.

Treba da bude uspostavljen i javno dostupan registar ovih prijava. Rok za ostvarivanje predviđenog je 31. decembar 2019. godine.

Za slučajeve neprijavljivanja interesa propisane su sankcije finansijske prirode koje su najmanje u rangu sankcija za povrede Poslovnika o radu skupštine/Opštinskog veća opštine.

Sprečiti trgovinu javnim ovlašćenjima

Treba zatim da postoji mehanizam za sprečavanje „trgovine javnim ovlašćenjima“, a to znači da će biti omogućen uvid javnosti u sve ugovore koje su organi opštine, kao i sve javne službe, javna preduzeća, druge organizacije kojima je osnivač opština zaključili sa funkcionerima (funkcionerima u smislu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije) i sa zaposlenima u organima opštine Bečej (svih ugovora osim ugovora o radu). U trenutku izrade LAP-a procenat objavljenih ugovora u odnosu na broj sklopljenih ugovora funkcionera opštine Bečej je 0 procenta.

U periodu sprovođenja LAP- na osnovu donete Odluke o obavezi objavljivanja ugovora treba da bude 100 odsto.

U sklopu ovog cilja organi opštine, javne službe, javna preduzeća, druge organizacije kojima je osnivač opština treba da objave sve ugovore koje su zaključili sa funkcionerima i sa zaposlenima u organima opštine Bečej (ugovori o delu, ugovori o privremenim i povremenim poslovima i slično).

Treba da budu usvojeni akti koji će regulisati ovu obavezu i da svi ugovori budu objavljeni na internet prezentaciji opštine Bečej, u skladu sa odredbama propisa koji regulišu zaštitu podataka o ličnosti

Rok je 31. decembar 2019. godine.

Smanjenje sukoba interesa

Cilj je i smanjenje slučajeva sukoba interesa zaposlenih u organima opštine, tako što će biti uspostavljeni delotvorni mehanizmi za upravljanje sukobom interesa zaposlenih. U trenutku izrade LAP-a procenat okončanih postupaka o sukobu interesa u odnosu na broj slučajeva sumnje o postojanju sukoba interesa zaposlenih je 0 odsto, a u toku sprovođenja plana planirano je da procenat okončanih postupaka o sukobu interesa u odnosu na broj slučajeva sumnje o postojanju sukoba interesa zaposlenih iznosi 50 odsto.

Opštim aktom treba regulisati materiju sukoba interesa zaposlenih u organima opštine, definisati proceduru za postupanje u slučajevima sumnje o postojanju sukoba interesa, definisati procedura za prijavljivanje sumnje o sukobu interesa itd., a rok je 31. decembar 2019. godine. U tom roku je predviđeno i formiranje tela za primenu pravila o sukobu interesa zaposlenih u organima opštine, donošenje Pravilnika o proceduri za izbor članova tela za primenu pravila o sukobu interesa, treba da budu objavljeni i izveštaji o radu tog tela itd.

K.D.F.
Projekat „Odluke u ime građana 2019“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
(Tekst je objavljen 12. jula u 780. broju Bečejskog mozaika)

Izbori za članove saveta mesnih zajednica na teritoriji opštine Bečej biće održani 20. oktobra.

Poštovani čitaoci i pretplatnici, novi broj Bečejskog mozaka zbog tehničkih problema neće se pojaviti u uobičajenom terminu sutra, 13. septembra na kioscima i u vašim poštanskim sandučićima, već sledećeg petka, 20. septembra.

U galeriji „Krug“ Gradskog pozorišta danas, 4. septembra će biti otvorena izložba akademskog slikara Slavka Ferlana.

Naslovi

No result...

Popularni Članci