Čitalačka tribina (62)

Dana 11.11.2013. navršilo se 72 godine od trenutka kada su fašistički okupatori ubili jedanaest žitelja Bečeja. Bio je to zasigurno jedan od najtežih dana u istoriji grada u kome živimo.

Bečejska pijaca je najznačajnija institucija u gradu jer okuplja najviše ljudi. U prošlosti, najveći gradovi u Evropi nastajali su na mestima gde se obavljala trgovina koja je pokretala i sve ostale delatnosti.

Kad ovih godina idete na Tisu obično kažete - idem na Tiski kej ili na Šetalište kraj Tise. Mali je broj Bečejaca, strance da ne pominjemo, koji znaju da je od sredine 2010. godine betonska staza na nasipu, od pristupa iz Ulice Jug Bogdanove pa do pristupa iz pravca Halas čarde, Šetalište proslavljenog bečejskog dirigenta i kompozitora Milenka Šustrana. Odluku o tome donela je nadležna Komisija za imenovanje ulica i trgova Skupštine opštine - 3. marta 2011. je inicijativu za obeležavanje Šetališta, pokrenutu od Odbora za očuvanje umetničkog dela Milenka Šustrana, prihvatilo i Opštinsko veće - ali ona ni do danas nije sprovedena. Odnosno Šetalište nije obeleženo, a ni sama opštinska administracija ne koristi taj naziv u javnim komunikacijama.

U mnogim promotivnim materijalima privrednog karaktera hvalimo se kako Bečej ima odličan geografski položaj, što je tačno, i dobru infrastrukturu, što nije baš sasvim tačno. Najslabija tačka su putevi. Da bi neko mesto dobro funkcionisalo u privrednom smislu, mora da ima dobre puteve. To je važno pogotovo sada kada je u modi privlačenje stranih investicija.

Uz poslednji račun za vodu stigla je neka reklama (prospekt) za neko osiguranje, uz objašnjenje predsednika kako je to dobro i korisno iako je moje lično iskustvo prilično skeptično prema o.z. Obavezno osiguranje auta plaćam preko 40 godina, 30-tak sam plaćao jednom o.z, jer je davao neke pogodnosti, posle nekom drugom, za uplaćenu sumu verovatno bih mogao kupiti automobil (nikada nisam napravio štetu trećem licu). Poslednjih godina ljudi su plaćali najjeftiniji o.z. te su u saobraćajkama nastradali imali najviše štete vodeći maratonske sudske procese, te su se zadovoljili smešnim sumama. Uopšte sam sumnjičav prema kompanijama koje nude mnogo magle bez da one imaju adekvatna materijalna ulaganja (tv pretplata, mobtel, fiksna telefonija, razna osiguranja itd.) u ovom novom slučaju, 15.000 vodomera (moja procena) x 200 dinara je 3.000.000 mesečno. Verovatno će biti neke štete, ali veštačenja, žalbe, sudski procesi, pa u kasi će se nakupiti desetine miliona dinara. Jednom (samo jednom) na televiziji je neki stručnjak izjavio kako u Obrenovcu niko nije bio osiguran, ali to je već druga priča. Nisam protiv zdrave konkurencije, ali sam prvenstveno za ZAŠTITU POTROŠAČA, te neko treba da da neke garancije (reference) za kompaniju koju predlaže (promoviše), a da ne zaboravimo da je nekome ta suma (200 dinara) polovina pretplate za vodu.


Žarko M. Velimirov

Poštovani, htela bih da Vam iznesem svoj problem i isti bih volela da objavite u novinama.


Elem, samohrana sam majka, udovica. Bila sam neko vreme bez posla, ali mi je dete išlo u vrtić. Nedavno se u vrtiću trebao popuniti spisak dece koja će ići na leto u vrtić i kako nisam bila zaposlena, nisam dete upisala na taj spisak. Kad su vaspitačice spisak sklonile, posle nekih nedelju dana sam dobila posao. Kontaktirala sam direktoricu vrtića Slađanu Jović da je pitam da dete naknadno upišem da na leto ide u vrtić. Na moje reči da sam samohrani roditelj, udovica, da redovno izmirujem svoje obaveze prema vrtiću i da mi nema ko čuvati dete, dotična Slađana Jović mi je rekla ovim rečima: „Ne bih naknadno primila rođeno unuče, a ne Vaše dete“ i odbila me. Osećala sam se jako poniženo nakon razgovora sa dotičnom.
Smatram da je to jedna velika nepravda. Borim se sama kroz život sa detetom. Ne čekam socijalnu pomoć, nego želim da radim i sad kad sam posle meseci i meseci provedenih bez posla našla posao, treba da dam otkaz zato što moje dete ne može preko leta da ide u vrtić.


Lidija Bodo Maljugić

Naslovi

Popularni Članci