Završena je žetva pšenice: Prosečan rod je 3,35 tona

  30 jul 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Žetva pšenice u Srbiji je završena na oko 450.000 hektara (u 2009. obavljena je na 560.000 ha), a procenjuje se da će ovogodišnji rod iznositi oko 1,6 miliona tona (prošle godine je bio oko 2 miliona tona). Površine pod pšenicom koje još nisu požnjevene su simbolične. Prosečan prinos hlebnog zrna je 3,5 tone po hektaru.

U ataru opštine Bečej situacija se umnogome podudara sa onom na republičkom nivou. Jesenas je pšenicom zasejano 5.326 hektara, a ječmom 2.025. Žetva je obavljena na preko devedeset posto površina, a pšenica koja je ostala na oko 400 hektara i ječam koji se još nalazi na oko 150 hektara najverovatnije neće ni biti pokošeni. „Sa tih površina zemljoradnici, nažalost, neće moći da skinu strna žita jer na njima postoje vodoleži, ili je zemlja veoma mekana zbog visokog nivoa podzemnih voda. I na mnogim površinama koje su pokošene, rad je bio veoma otežan, bilo je i situacija da su traktori vukli kombajne da bi mogli da stignu do parcela sa pšenicom ili ječmom. Na početku žetve imali smo dobar prinos od 6 ili preko 6 tona po hektaru, ali se na kraju zbog klimatskih uslova sve svelo na 3,35 tona po hektaru za pšenicu, i na 3,75 tona po hektaru za ječam“, rekao je Andraš Boja, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu.
Prema njegovim rečima, ni kvalitet zrna nije na nivou ranijih godina jer je hektolitarska težina manja od desotogodišnjeg proseka (ove godine je od 66 do 68). „Dobra stvar je da se nisu ispunila predviđanja stručnjaka da će kvalitet pšenice biti veoma loš. Iako zrno nije kvalitetno kao ranijih godina, kada se u obzir uzmu svi uslovi pod kojima su pšenica i ječam rasli i sazrevali, ovogodišnji kvalitet je zadovoljavajući“.
Opštinska komisija za procenu štete na usevima od podzemnih voda i poplava je do 9. jula primala prijave poljoprivrednika koji su pretrpeli štetu, provere su urađene, a tačne informacije bi trebalo da se znaju do kraja nedelje. „Prema nezvaničnim podacima šteta je oko 150 miliona dinara, a nastala je na nešto više od 1.500 hektara“, rekao je Boja.
Cena pšenice je i ove godine gorući problem poljoprivrednih proizvođača. Nekoliko dana pred početak žetve bila je samo 8,5 dinara po kilogramu, ali je na novosadskoj Produktnoj berzi dostigla i 14,04 dinara (za pšenicu slabijeg kvaliteta), a i 14,47 do 14,58 dinara („Jus“ kvaliteta). Predviđanja agroekonomista su da će se trend rasta cene pšenice nastaviti, a sa tim se slaže i Živko Đakonov, direktor Opšte zemljoradničke zadruge Bečej: „Zemljoradnici traže cenu od 15 dinara da bi pokrili troškove proizvodnje, bez akumulacije. Trenutna cena je nešto niža od toga, pa je poželjno pšenicu lagerovati i čekati novi skok cena. Pšenice nema dovoljno i sigurno je da će dostići višu cenu nego što je sadašnja. U našoj zadruzi svake godine lagerujemo oko 60 procenata proizvodnje i to je za poljoprivrednike dobro, jer mogu sami da odluče kada im se najviše isplati da prodaju pšenicu“.

S.M.

Naslovi

Popularni Članci