Fokus (21)

10 januar 2015

Šarli Ebdo

Francuski satirični nedeljnik Šarli Ebdo poznat je kao provoktivan list koji ismejava pape, predsednike kao i proroka Muhameda. Satirički nedeljnik, u koji su u sredu upali naoružani napadači i ubili 12 ljudi, ima istoriju izazivanja gneva muslimanskog sveta zbog svojih crteža najsvetije islamske figure koju je izlagao grubom podsmehu.

Gojaznost se može smatrati oblikom invaliditeta ako zbog toga osoba ne može da u potpunosti izvršava radne obaveze i, ako se to utvrdi, gojazna osoba može tražiti zaštitu od diskriminacije na radu, mišljenje je Evropskog suda pravde. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na osnovu procena iz 2008, u Evropi je oko 23% žena i 20% muškaraca gojazno. Sličan procenat od oko 20% gojaznih u opštoj populaciji beleži se i u Srbiji.

Centralni Dnevnik Radio-televizije Srbije (RTS) pristrasan je prema vlastima i, iako ne zaobilazi teme, površno ih pokriva bez kritike, rečeno je 16. decembra na predstavljanju istraživanja o odnosu medija i građana.

Stanovnici ulice Milan Toplica u Bečeju nakon svake kiše osećaju se kao da su u Veneciji, ali bez sjaja tog grada: naime, posle kiše ulica je celom širinom potopljena i nemoguće je hodati i ostati suv. Ovaj problem nije nov, a nije jasno zbog čega nadležno javno preduzeće, Direkcija za izgradnju, ne sanira tu ulicu. Prema mišljenju (ne)stručnih građana potrebno je samo nasuti prikolicu tucanika kako uličica više ne bi bila potopljena.

R.M.

O Šešelju i ekstremistima na vlasti

“Nećemo ni fa ni antifa na Limanu”, piše na fasadi jedne zgrade u mom komšiluku u Novom Sadu. Jedan neafirmisani novosadski bend “Ulična rasvjeta” pokušao je nedavno da se afirmiše nekakvom pesmom u kojoj izjednačava “prvu” i “drugu” Srbiju. Prva Srbija je predstavljena kroz navijača i huligana, koji vežba u teretani da bi se pripremio za obračun. Druga Srbija predstavljena je kroz mladića koji, naravno, čita i sluša muziku. Obojica su – opet naravno – predstavljeni kao dva “ekstrema”.

Otkad sam majka, a ima tome tri i po godine, retko gledam vesti, ali vesti ipak nađu mene. Ne gledam ih, jer se iznerviram i imam neodoljivu želju da razbijem televizor.

Moj prijatelj Nedim Sejdinović po vokaciji i senzibilitetu svakako je pre i iznad svega književnik, koji je to nažalost do sada „mršavo“ dokazivao: izdao je roman-antimitologiju „Hodočašće viška“ (Nezavisni, Novi Sad, 1998), a potom je 2012. godine, na oduševljenje svojih poklonika, objavio dve knjige: zbirku novinskih eseja „Zatvorski sindrom“ i zbirku kratkih priča „San svakog upaljača“ (Cenzura, Novi Sad, 2012), uz koju je poručio: „Svaki izbor je ludost, pa i ovaj izbor priča koje su nastajale u dugom vremenskom periodu i koje će nekog čitaoca možebiti zapaliti, nekoga popaliti, a nekoga bome i ispaliti”.

Naslovi

Popularni Članci