Odštampajte ovu stranicu

Proširenje liste lekova o trošku osiguranja: Do besplatnih lekova u šumi administracije

  24 mart 2019
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Srbija značajno zaostaje za zemljama u regionu i Evropi po efikasnosti proširenja liste lekova koje građani mogu da dobiju o trošku zdravstvenog osiguranja, odnosno uz minimalnu participaciju. Jedna od najvećih prepreka jeste komplikovana procedura ulaska na Listu lekova RFZO, koja podrazumeva podnošenje čak 14 obaveznih i dva opciona dokumenta i prolazak kroz devet koraka provere, dobijanja mišljenja i potvrda resornih institucija.

Osim farmakoterapijskog mišljenja i studije koji će dati ocenu o kvalitetu leka, kompanije moraju da dostave i niz kopija različite dokumentacije, potvrdu da će obezbediti kontinuirano snabdevanje lekom najmanje 12 meseci, dokaz da su registrovani u APR-u, predlog cene leka na veliko pa čak i dokument na kojem su popisani svi papiri koje dostavljaju.

Pre nego što institucije uopšte uzmu zahtev u razmatranje, potrebno je da kompanija uplati taksu od 74.500 ili 144.000 dinara u zavisnosti od vrste leka. Dokumentaciju je potrebno dostaviti RFZO-u u papirnoj i elektronskoj formi od čega dva primerka na papiru, četiri na CD-u i jedan kroz veb aplikaciju. Ni to ne garantuje brzu proceduru jer lek može godinama da čeka na odobrenje i da u tom periodu čak izgubi epitet inovativnog.

- Analiza NALED-a sprovedena u okviru projekta „Podrška reformi javne uprave u Srbiji“, koji realizuje u partnerstvu s Nemačkom razvojnom saradnjom (GIZ), pokazala je da bi ova procedura mogla da bude znatno jednostavnija ukoliko bi bila u potpunosti elektronska. Predlog pojednostavljenja podrazumevao bi obavezu dostavljanja samo dva dokumenta elektronskim putem – farmakoterapijskog mišljenja i studije, dok bi se podaci iz ostalih dokumenata direktno unosili u aplikaciju. Takođe, taksa bi se odmah plaćala, ali bi kompanija mogla da dobije povraćaj više plaćenog iznosa ukoliko u međuvremenu lek izgubi status inovativnog. U RFZO smo naišli na otvorena vrata kada je reč o našim predlozima i zajedno radimo na implementaciji – rekla je Una Ljubičić, potpredsednica NALED-ovog Saveza za zdravstvo i Business Unit Lead za Srbiju, zemlje centralnog Balkana, Bugarsku i Moldaviju u kompaniji „Pfizer“.

Svetska iskustva pokazuju da su elektronske procedure do 3,5 puta jeftinije za državu u odnosu na šalterske i zato je plan NALED-a da u okviru projekta predloži konkretne korake za optimizaciju i digitalizaciju 28 administrativnih postupaka u domenu zdravstva i poljoprivrede, od procedure formiranja cena lekova i stavljanja na Listu lekova do registracije poljoprivrednih gazdinstava i upisa u registar subjekata koji posluju s hranom.

Deo procedura obuhvaćenih projektom „Podrška reformi javne uprave u Srbiji“, sa predlogom njihove digitalizacije, nalazi se i u 11. izdanju NALED-ove Sive knjige koja je predstavljena u januaru 2019. kao i u prvoj Sivoj knjizi zdravstva koju pripremaju kompanije i opštine okupljene u NALED-ovom Savezu za zdravstvo.

(NALED)