Međunarodni dan žena: Položaj žene

  05 mart 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Ove godine se Međunarodni dan žena obeležava u duhu stogodišnjice od kako je na inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin ustanovljen na međunarodnoj konferenciji žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu.
Međunarodni dan žena obeležava se u znak sećanja na demonstracije u Njujorku, kada su 8. marta 1857. godine žene zaposlene u tekstilnoj industriji protestovale zbog loših radnih uslova i malih plata, a samo nekoliko meseci kasnije tekstilne radnice su osnovale i sindikat.

Protesti žena nezadovoljnih socijalnim položajem postaju uobičajeni, a jedan od značajnijih protesta je održan 8. marta 1908. godine u Njujorku, kada je oko 15.000 žena demonstriralo ulicama  tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Na osnovu odluke iz Kopenhagena, već 1911. godine Međunarodni dan žena je obeležilo preko milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, gde je na skupovima, pored prava glasa i prava na rad, zahtevano da žene zauzimaju i javne položaje, da imaju pravo na obrazovanje i prestanak diskriminacije na radu.
U Srbiji je Međunarodni dan žena prvi put obeležen 1914. godine.
Ujedinjene nacije su 1975. godinu proglasile Međunarodnom godinom žena i od tada se 8. mart slavi kao međunarodni praznik.

Situacija u svetu

Međunarodni dan žena na Zapadu se prestao obeležavati tridesetih godina, jer se uglavnom povezivao sa komunizmom, međutim, od šezdesetih godina feministkinje ponovo počinju da ga slave. Danas mnoge organizacije u svetu obeležavaju ovaj dan, a neke nastoje da se izbore da on postane državni praznik u zemljama u kojima do sada to nije. Sa druge strane u mnogim komunističkim državama praznik je izgubio ideološku osnovu i postao prilika za muškarce da pokažu ljubav i poštovanje prema ženama, a neretko se to pretvori i u noćnu moru za žene, jer mnogi muškarci „u žaru slavlja“ zaborave na njih ili ih na „njihov dan“ pretvore u robove za zadovoljavanje sopstvenih želja.
Obeležavanje Međunarodnog dana žena je u savremenom svetu gotovo izgubio obeležje organizovane borbe za ravnopravnost žena
i muškaraca. Iako postoje vidljivi pomaci i dalje žene teže dolaze na rukovodeća mesta, zarađuju manje od muškaraca, sve prisutniji je mobing na radnom mestu, zlostavljanje u porodici, a i u većini slučajeva, iako su zaposlene, kućne obaveze su i dalje u njihovoj „nadležnosti“.
U društvu je ipak, mora se priznati, ostvaren napredak u emancipaciji žena, u svim područjima i u svim delovima sveta.

Situacija u Srbiji

Danas ima žena na odgovornim položajima u vladama, ne samo u razvijenom svetu, već i u zemljama u razvoju i u zemljama gde verska tradicija ženama nalaže da vode brigu o kući i porodici.
Što se tiče uključivanja žena u sve društvene sfere života u Srbiji, napravljen je korak napred, ali je ostalo još mnogo prostora gde se žene nalaze u podređenom, ugroženom, pa i u nehumanom položaju.
Od ukupnog broja stanovnika po popisu iz 2002. godine, žene čine više od polovine stanovništva Srbije - 3.852.000. Ako posmatramo učešće žena u državnim strukturama, boljitka ima, ali smo još uvek daleko od ravnopravne zastupljenosti. U Vladi Srbije od 26 ministarskih mesta 5 zauzimaju žene, a to je svega 19,23 posto. Od ukupnog broja poslanika u Skupštini, žene čine 21,6 posto. Na mestu predsednika Skupštine je žena, a na mestima potpredsednika i sekretara polovina su žene.

Situacija u Bečeju

U Bečeju, takođe po popisu iz 2002. godine, žene čine više od polovine stanovništva - 20.898.
S obzirom na to da se položaj žene u društvu prvenstveno gleda kroz učešće u vlasti, u Bečeju je sledeća situacija: žene se nalaze na mestima zamenika i sekretara predsednika Skupštine, na mestu pomoćnika predsednika opštine i na mestu opštinskog javnog pravobranioca. Od 36 odborničkih mesta sedam pripada ženama (19,44 posto). U Opštinskom veću je samo jedna žena.
Od ukupnog broja zaposlenih u opštini Bečej 51,2 posto čine žene.        

LJ.M.

Naslovi

Popularni Članci