Obezbeđivanje informisanja u lokalnim samoupravama: U Bečeju do sada bez konkursa

  17 oktobar 2014
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da opštine i gradovi treba da obezbede lokalno informisanje na svojim teritorijama. Zakon nije precizan i ne predviđa cifre, te je omogućeno vlastima u lokalnim samoupravama da sami odlučuju o tome koji iznos će biti opredeljen za finansiranje informisanja.

Uprkos „nepreciznosti“ zakona ipak je jasno da se ne misli na to da vlast treba da finansira sopstvene „partijske“ i vlastodržačke medije, već da sufinansira projekte medija i sadržaje koji su od javnog interesa.

Međutim, aktuelna lokalna vlast ne mari mnogo za bečejske medije, niti u potpunosti razume informisanje, kako se čini. To pokazuje na razne, često komične, a neretko i tragikomične, načine. 

Izjava predstavnika vlasti koja je na početku mandata izazvala i osuđujuću reakciju novinarskih udruženja, bila je da će opština da osnuje svoj medij – što je bilo u suprotnosti sa tadašnjim nastojanjima vlade i dogovora sa Medijskom koalicijiom – pa se od toga odustalo. Nešto kasnije predsednik opštine je osiono izjavio da ne razume zbog čega bi opština finansirala lokalne medije kada rade i bez finansiranja. Što je delom i ispravno. I toga se treba pridržavati. Opština ne treba da finansira nijedan medij, ali po zakonu je obavezna da obezbedi informisanje o lokalnim temama za građane koji žive u toj opštini. Drugim rečima: ne medij, već sadržaj.


O tome da predstavnici lokalne vlasti ne znaju mnogo o informisanju, govori i podatak da opštinski sajt liči na sve, samo ne na mesto na kom se mogu dobiti korisne informacije. Inače, izrada novog, funkcionalnog opštinskog sajta najavljena je 2012. godine, ali od tada ništa nije urađeno. Postavlja se pitanje zbog čega je to tako. Da li je reč o nezainteresovanosti, nesposobnosti ili je jednostavno izgled sadašnjeg sajta pokazatelj toga šta vlast misli o građanima.


O (ne)upućenosti lokalne vlasti u poslove informisanja govore mnogi podaci, recimo i to da je za dve godine predsednik opštine promenio tri pomoćnika za odnose sa javnošću, međutim, uprkos tome „saradnja“ sa javnošću je na veoma niskom nivou, ako se ne računa mnoštvo fotografija predstavnika vlasti sa svakog događaja, bez obzira na važnost/nevažnost istih.


U prilog tezi da bečejska vlast ne mari mnogo za zakonom predviđenu obavezu da obezbedi – sufinansira – lokalno informisanje, govore podaci da je 2013. godine konkurs za informisanje opština raspisala tek 3. juna – druge opštine su na konkursima za informisanje raspodelile višemilionske iznose već početkom godine – koji je potom, 7. juna i poništila. Novi konkurs raspisan je 21. juna, na kom je za medijske projekte trebalo da bude obezbeđeno 2,8 miliona dinara. Konkurs je bio otvoren 15 dana, međutim, na rezultate se čekalo četiri meseca. Naime, predsednik opštine je tek 22. novembra doneo rešenje o dodeli novca iz opštinskog budžeta za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja za 2013. godinu, kojim je štampanim medijima Bečejski mozaik i Bečejski dani dodelio po 960.000 dinara. Na konkurs se prijavilo ukupno šest medijskih kuća, od kojih je pet podnelo potpunu dokumentaciju, a jedna od njih nije bila sa teritorije Bečeja.


Ove, 2014. godine, do 13. oktobra lokalna samouprava nije raspisala konkurs za medije. S druge strane, novca i želje vlasti da finansira nevladine i sportske organizacije bilo je i na početku i sredinom godine. Tim organizacijama na konkursima obezbeđeno je više od deset miliona dinara.
U opštinskom budžetu je za informisanje predviđeno samo dva miliona dinara, ali se ne zna da li će taj novac biti upućen bečejskim medijima. Doduše, stiče se opravdan utisak da neće. Stiče se i utisak da bi se lokalna vlast rado oslobodila lokalnih medija, ili bar njihovih predstavnika i više bi volela da „odnose sa javnošću“ svede na komunikaciju sa digitalnim fotoaparatima i kamerama pred kojima bi pozirali na takozvanim „pseudo događajima“, na svečanom otvaranju kakvog pešačkog prelaza, trafike za suvenire, potpisivanju ugovora o stipediranju... i diktafonima koji ne postavljaju nezgodna pitanja kada su sagovornici „pravi“, već čekaju saopštenje koje će stići iz opštinske kancelarije i ne prate puteve lokalnog novca.


To bi volela svaka vlast, i bivša (a bilo ih je sedam koliko ih je ova redakcija ispratila sa funkcija) i sadašnja i buduća.


R.M.

Naslovi

Popularni Članci