Bečejski mozaik

Vakcinacija protiv sezonskog gripa u Domu zdravlja u Bečeju započeta je juče, 17. oktobra. Zdravstvenoj ustanovi je obezbeđeno 1.200 doza vakcina, 50 odsto više nego prošle godine, kada ih je bilo na raspolaganju 800.

Rekonstrukcija Zelene ulice, od Zmaj Jovine do Republikanske, prema najavama iz lokalne samouprave počinje sutra, 18. oktobra, za kada je najavljena i poseta pokrajinskih funkcionera, ali i zatvaranje dela ulice, od Zmaj Jovine do Uroša Predića.

Rekonstrukcija Zelene ulice, od Zmaj Jovine do Republikanske, prema najavama iz lokalne samouprave trebalo bi da počne 18. oktobra, za kada je najavljena i poseta pokrajinskih funkcionera.

A Petőfi Sándor Magyar Kultúrkör, a Tartományi Oktatási, Jogalkotási, Közigazgatási és Nemzeti Kisebbségi-Nemzeti Közösségi Titkárság támogatásával idén is szavalóversenyt hirdet a Tolerancia napja alkalmából.

Táncparádé 2019 címmel tartják meg a vajdasági modern tánccsoportok bemutatóját október 26-án, 19 órai kezdettel az óbecsei Petőfi Sándor Magyar Kultúrkörben.

Sutra počinje 7.  Bečejski festival monodrame „Be:femon“ u Gradskom pozorištu. Od 16. do 19. oktobra biće prikazano 7 predstava iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Tribina „Ostvarivanje prava dece u opštini Bečej“ trebalo je da bude jedan od najvažnijih programa u toku Dečje nedelje. Skup održan juče u gradskoj kući u organizaciji Društva prijatelja dece, Centra za socijalni rad i Narodne biblioteke bila je prilika da se govori o nagomilanim problemima dece na teritoriji opštine Bečej, na 30. godišnjicu usvajanja Konvencije o pravima deteta.

Dan oslobođenja Bečeja od fašizma obeležen je 8. oktobra polaganjem venaca kod spomen zida građanima opštine koji su živote izgubili u Drugom svetskom ratu. Slavljena je sloboda, jer je tog dana pre 75 godina Bečej postao slobodan grad.

Predsednik pokrajinskog odbora SUBNOR Svetomir Atanackov rekao je da 8. oktobra pre 75 godina „prestalo je mučenje, prestalo je hapšenje, prestalo je ubijanje nevinih, najčešće nevinih, građana Bečeja. Zid na kome su imena večno svedoči o zločinima okupatora, o zločinima fašističkog zla koje je tada vladalo u našoj zemlji. Ova godina, 75. označava slobodu ne samo grada Bečeja, označava oslobođenje čitave Srbije. To moramo dobro da zapamtimo, to moramo našoj deci, koja ne znaju šta se događalo, koja u čitankama u školama ne uče, da im otvorimo vrata škola, da nauče ko su, šta su i ko su im bili preci. To je osnova saznanja šta se događalo tokom 1941. do 1945. godine. O tome govori ovaj zid, o tome govori Šarvar, o tome govore i drugi logori gde su odvođeni, gde su mučeni, odakle se mnogi nisu vratili. Pamtimo njihove likove, pamtimo njihova imena i svečano, uvek, obeležavamo ovaj 8. oktobar 1944. godine. Osnova življenja čoveka su tri stuba: to je mir, zdravlje i sloboda. Čuvajmo slobodu“.

Predsednik opštine Dragan Tošić osim što je podsetio na 75. godišnjicu oslobođenja Bečeja, rekao je da se nada da će 8. oktobar uvek biti obeležen u ovom gradu: „U jednom periodu koji je za nama i koji, nadam se, nikad neće ponoviti, bilo je da se 8. oktobar nije obeležavao. Mi smo vratili obeležavanje 8. oktobra u Bečeju. Veoma je bitno pričati o istoriji i o istini. Pozivam vas sve da pričamo o tome šta se dešavalo 8. oktobra, da se ne sakrivamo od toga i siguran sam da u budućnosti niko neće moći da ovaj datum baš tako lako skloni i da se u Bečeju ne obeležava“.

Gradimir Džigurski iz opštinske organizacije SUBNOR rekao je da „poštujući našu prošlost gradimo novu budućnost i na taj način odajemo veliko priznanje svim oslobodiocima Bečeja, a sledbenicima putokaz kako treba poštovati njihove tekovine kao ponos našeg kraja i naroda“.

Kod spomen zida govorili su i predstavnici republičkog odbora Saveza boraca oslobodilačkih ratova, Komunističke partije Joške Broza, pokrajinskog odbora SUBNOR, a vence na zid s imenima stradalih Bečejaca položili su predstavnici SUBNOR, opštine, delegacija Ruske Federacije, stranaka, boračkih organizacija…

Svečana akademija za 75. godišnjicu oslobođenja Bečeja od fašizma održana je juče uveče u Gradskom pozorištu.

B.M.

Trke ulicama grada održane su i ovog 8. oktobra, kada se obeležava oslobođenje Bečeja od fašizma. Na trkama je učestvovalo oko sedam stotina osnovnoškolskih i srednjoškolskih đaka, od kojih su najuspešniji, njih 54, nagrađeni medaljama na takmičenju koje je organizovalo Savez sportova opštine Bečej.

U kategoriji pionirki na 400 metara (četvrti razredi) pobedila je Maša Ćuk (škola „Sever Đurkić“), druga je bila Anđela Đurić, a treća Marina Lončarski (obe učenice škole „Zdravko Gložanski“).
U grupi pionira na 500 metara (četvrti razredi) sve medalje su usvojili učenici škole „Zdravko Gložanski“: zlatnu Boris Mrkšić, srebrnu Mihailo Božić, a bronzanu Strahinja Marinjesković.

U kategoriji pionirki na 500 metara (peti razredi) najbolja je bila Katarina Pivnički (škola „Zdravko Gložanski“), a nju su sledile Elena Ćuk (škola „Sever Đurkić“) i Sonja Vukšić (škola „Zdravko Gložanski“).
U disciplini za pionire na 600 metara (peti razredi) zlatnu medalju osvojio je Uroš Nićin (škola „Zdravko Gložanski“), srebrnu Lazar Tribić (škola „Šamu Mihalj“), a bronzanu Mark Rigo (škola „Sever Đurkić“).

U kategoriji pionirki na 500 metara (šesti razredi) prva je bila Suzana Joksimović (škola „Zdravko Gložanski“), nju su sledile Jovana Brankov (škola „Svetozar Marković“ iz Bačkog Gradišta) i Nađa Žigić (škola „Zdravko Gložanski).
U konkurenciji pionira na 600 metara (šesti razredi) zlato je osvojio Marko Božičič (škola „Zdravko Gložanski“), srebro Ognjen Stojkov (škola „Zdravko Gložanski“), a bronzu Nimrod Horvat (škola „Šamu Mihalj“).

Najbolje pionirke u konkurenciji sedmih razreda na 600 metara su učenice škole „Zdravko Gložanski“: Milica Jovanović, Jana Repac i Anđela Nikolić.
U grupi pionira iz sedmih razreda koji su trčali 700 metara takođe su pobedili učenici škole „Zdravko Gložanski“: prvo mesto je osvojio Filip Basarić, drugo Marko Pipunić, a treće Nikola Bratić.

U kategoriji pionirki iz osmih razreda koje su trčale deonicu od 600 metara najbolja je bila Nataša Kekić (škola „Zdravko Gložanski“), a nju su sledile Valentina Stojanović (škola „Sever Đurkić“) i Teodora Mišković (škola „Zdravko Gložanski“).
Dečaci u kategoriji pionira iz osmih razreda trčali su 700 metara. Zlatnu medalju je osvojio Uroš Mirjačić (škola „Zdravko Gložanski“), srebrom se okitio David Ferčik (škola „Šamu Mihalj“), a bronza je pripala Aleksi Preradovu (škola „Zdravko Gložanski“).

U grupi učenica prvih razreda srednjih škola koje su trčale 600 metara najbolja je bila Sabina Feher (Ekonomsko-trgovinska škola), drugo mesto je osvojila Marija Jakovljević, a treće Jovana Mrkšić (obe iz Gimnazije).
Srednjoškolci iz prvih razreda takmičili su se na deonici od 700 metara i sve medalje su osvojili đaci Ekonomsko-trgovinske škole: zlatnu Stefan Đisalov, srebrnu Nemanja Grujić i bronzanu Stefan Kiš.

U konkurenciji srednjoškolki iz drugih razreda na 600 metara najbolje su Lenka Savkov, Kinga Komaromi (Ekonomsko-trgovinska škola) i Emilija Nikolić (Gimnazija).
U istoj kategoriji dečaka, ali na deonici od 800 metara pobedili su: Saša Suvajčević, Saša Stojković (Ekonomsko-trgovinska škola) i Nemanja Tomić (Tehnička škola).

U grupi devojaka iz trećih razreda na 600 metara zlatnu medalju je osvojila Isidora Živković, srebrnu Erika Vadnai (obe iz Gimnazije), a bronzanu Sanja Đukić (Ekonomsko-trgovinska škola).
Srednjoškolci iz trećih razreda takmičili su se na 800 metara i najbolji su bili: Igor Tatić (Ekonomsko-trgovinska škola), Nikola Rajčević (Tehnička škola) i Jovan Pantić (Ekonomsko-trgovinska škola).

U poslednjoj kategoriji, iz četvrtih razreda na 600 metara u grupi devojaka pobedila je Jovana Lakić, drugo mesto je osvojila Iva Subakov (obe iz Ekonomsko-trgovinske škole), a treće Doroća Rajšli (Gimnazija).
Srednjoškolci iz četvrtih razreda trčali su 800 metara i zlato je osvojio Marko Džigurski (Ekonomsko-trgovinska škola), srebro Miodrag Ikadinović, a bronzu Nemanja Marković (obojica iz Tehničke škole).

B.M.

Dečju nedelju u Bečeju otvorili su danas najmlađi Bečejci iz vrtića koji su oslikavali gradski trg, dok im je predsednik opštine delio bombone.

Da bombone nisu dovoljne, jasno je i organizatorima Dečje nedelje, ali i čelnicima opštine, jer su na konferenciji za novinare, koja je prethodila otvaranju nedelje posvećene deci, prezentovani i sumorni podaci o situaciji dece u Bečeju – na teritoriji opštine u ekstremnom siromaštvu živi oko 1.000 mališana, u odnosu na 2007. godinu u opštini danas ima 2.000 manje dece, ove godine u pripremno predškolski program nije bilo upisano 23 mališana, međutim, ispostavilo se da 22 njih više ne živi u Bečeju…

Na konferenciji za novinare su u ime organizatora nedelje Društva prijatelja dece, govorile predsednica organizacije Izabela Šormaz, koordinatorke manifestacije direktorka PU „Labud Pejović“ Tatjana Mitić i koordinatorka ličnih pratilaca u Centru za socijalni rad Dunja Šormaz, predsednik opštine Dragan Tošić, član Opštinskog veća Čaba Štefaniga i učenice Gimnazije i Tehničke škole Kristina Pap i Nikita Brusin, koje su predložile više sadržaja za mlade, kao što je organizovanje nekog njihovog kutka i pomoć prilikom učenja/usavršavanja.

Novinarima su, osim što je rečeno da upravo ove godine obeležavamo 30 godina od usvajanja Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, te da je slogan nedelje za decu „Da pravo svako – dete uživa lako! – 30 godina Konvencije o pravima deteta“, predstavljeni najvažniji programi Dečje nedelje, kao što su humanitarna akcija „Deca deci“, tribina o situaciji dece u Bečeju, završni hepening, a Šormaz je istakla da je u ovoj oblasti jedna od najvažnijih stvari donošenje krovnog zakona o pravima deteta i o zaštitniku građana, to jeste obećano u Vladi Srbije i rečeno je da će biti uskoro usvojeno. Pored toga, izuzetno je važno i donošenje nacionalnog plana za decu –  koji je „istekao“ je 2015. godine.

S druge strane, kazala je Šormaz, opština Bečej od 2007. godine kontinuirano ima lokalne planove akcije za decu i dodala da uskoro počinje pripremanje novog dokumenta koji bi trebalo da bude usvojen krajem 2020. godine.

Prema njenim rečima dobro je da su u Bečeju poslednjih godina uvedene i unapređene mnoge usluge socijalne zaštite, koje doprinose poboljšanju položaja dece i koje se u značajnoj meri sufinansiraju iz opštinskog budžeta. „Prvenstveno mislim na otvaranje i unapređenje rada dnevnog boravka Centra za socijalni rad, na uslugu ličnog pratioca deteta, na porodično savetovalište, na niz drugih, socijalno-pedagoških podrški koje se realizuju na teritoriji opštine u saradnji sa mnogim nevladinim organizacijama, verskim organizacijama i drugim ustanovama. Pozitivno je, pošto je uvedeno obavezno inkluzivno obrazovanje, što se deca u velikom broju upisuju u tipične škole i da nemamo toliko izraženu segregaciju na teritoriji opštine, međutim, ovde kao jednu hitnu meru treba da uvedemo pedagoške asistente u nastavu“, rekla je Šormaz i istakla da dok država ne obezbedi dovoljno finansija i zakonskog okvira za asistente, taj problem treba da reši opština sa svojim resursima, „kao što smo neke stvari u Bečeju rešavali i pre donošenja krovnih zakona.“

Ona je ocenila da je dobra međusektorska saradnja na smanjenju nasilja, da je Bečej na vrhu republičkog proseka što se tiče imunizacije dece, oko 99 odsto dece je vakcinisano, da se u tri vaspitne ustanove realizuje jednosmenski rad, a treba težiti ka tome da u svakoj ustanovi nastava odvija u jednoj smeni i nakon toga da se otvaraju dnevni boravci, da su deca obuhvaćena pripremno predškolskim programom. „Mi smo 23 dece pronašli u Bečeju koje nije upisalo pripremno predškolski program, a kada smo radili terensku analizu., svega jedno dete je pronađeno koje nije tada bilo upisano (sada jeste), a 22 mališana nije živelo u Bečeju, napustili su naše okruženje“.

Predsednik opštine Dragan Tošić rekao je da mu je drago što su učenice dale svoj predloge za poboljšanje života mladih u Bečeju, te da „ako nešto možemo da ispravimo, popravimo, da nešto novo uvedemo u Bečeju, mislim da nema nikakvih prepreka. Treba nam predlog, treba nam ideja i obećavam da ćemo to pokušati, naravno u sladu sa mogućnostima, da rešimo kako bi deca imala svoj kutak i za druženje i za usavršavanje“.

Upitan, koliko se novca iz opštinskog budžeta „troši“ na decu, predsednik opštine je rekao da je reč o oko 30 odsto – tu je i finansiranje škola i vrtića. Najavio je i da će uskoro biti raspisana javna nabavka za renoviranje OŠ „Sever Đurkić“, taj posao vredi oko 300 miliona dinara, a dodao je da će potom opština sama ili uz pomoć viših organa vlasti uložiti još oko 10 miliona u opremanje škole. Odgovarajući na novinarska pitanja o nepristupačnosti škola za decu sa telesnim invaliditetom, Tošić je rekao da se lokalna samouprava trudi da odgovori i tim zahtevima – trenutno nijedna škola nije pristupačna – a „Sever“ će nakon renoviranja svakako biti pristupačna za svako dete. On je rekao i da se sledeće godine planira obnavljanje dečjeg igrališta iza nekadašnje robne kuće, koje bi trebalo takođe da bude pristupačna i deci sa telesnim invaliditetom.

O tome da u opštini živi oko 1.000 dece u ekstremnom siromaštvu, Šormaz je rekla da moraju da se podrže porodice koje imaju decu, a ekonomska situacija je ta koja zahteva jasne mere. Korak napred je to, kako je rekla, što danas Centar za socijalni rad ima tačne podatke o siromašnoj deci i znaju se njihove potrebe, ali se zasad za njih obezbeđuje pomoć na koju te porodice svakako imaju pravo, „ali to nije dovoljno i tu će, verujem, lokalna samouprava, privrednici i poljoprivrednici sigurno naći urgentnu meru“.

K.D.F.

Naslovi

No result...

Popularni Članci