Negativ (109)

Često možemo da „uhvatimo“ sebe da se ljutimo ili iznerviramo zato što se, recimo, ulazna vrata neke ustanove, institucije ili organizacije u koju smo pošli da obavimo svakodnevne poslove, teško otvaraju ili su preuska ili se otvara samo jedno krilo, a to nas sputava da „normalno“ uđemo i uradimo ono što smo naumili. Takvih i sličnih banalnih primera ima na svakom koraku, i te sitne prepreke bi trebalo i mogu se rešiti. Rešenja su vrlo često jednostavna.

Građani su, kao i mnogo puta do sada, kolateralna šteta u ratu političara. Sada više nije najvažnije da li je mleko (kukuruz, meso) zaraženo aflatoksinom i kakav je uticaj toksina na ljudski organizam – i na dečji, pre svega – već se političari gađaju nepostojećim i postojećim rezultatima analize mleka, jedni tvrde (pokrajina) da su dodatne analize rađene u Nemačkoj pokazale veoma povišen nivo aflatoksina u mleku, drugi tvrde (republika) da još nisu stigli rezultati analize mleka iz Holandije (trebali su da stignu u sredu, u vreme zaključenja ovog broja novina), ali da je mleko (bez obzira na to) koje se u Srbiji prodaje bezbedno.

Još početkom 2010. godine, jer su u to vreme, kao i danas, krivična dela u Bečeju bila veoma učestala (od ubistva do silovanja), konstatovano je da je potrebna opsežna analiza kako bi se utvrdilo šta je doprinelo tome da se u Bečeju izvršavaju krivična dela koja su ranije bila karakteristična za druge sredine. Građani su često napominjali i (ne)učinkovitost bečejske policije, naročito posle skandala iz februara te godine, kada je policiji iz policijske stanice pobegao osumnjičeni za silovanje devojčice.

Šta vam se desi kada listate ženski časopis? Naiđete na podatak da je usisivač izmišljen dve decenije posle vibratora (po drugim izvorima deceniju posle, ali to je za ovu priču nevažno). Taj podatak svedoči o tome da je želja za zadovoljstvom starija od želje da bude reda i čistoće.

Život Bečejaca otežavaju „sitnice“ kao što je mrak na ulicama grada u večernjim časovima zbog nedostatka noćnog osvetljenja, udarne rupe na lokalnim putevima, trotoari u veoma lošem stanju, krađa cveća i sadnica sa javnih zelenih površina, a najaktuelniji „ugrožavatelji“ su komarci. Kraj maja je, a do sada je samo jednom urađeno prskanje komaraca sa zemlje – pre nekoliko nedelja – ali građani Bečeja nemaju utisak da ima manje komaraca nego pre tretmana. Zaprašivanje komaraca iz vazduha (avionom), mada je planirano, nije urađeno.

Deca sa posebnim potrebama i njihovi roditelji godinama se muče da ostvare svoja prava – bezuspešno. Utisak da su ta deca nevidljiva za državu više je nego ispravan, ukoliko čujemo, proživimo, vidimo samo nekoliko stvari.

Roditelji dece sa invaliditetom i teško bolesne dece 14. juna su protestovali ispred zgrade Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike u Beogradu. Cilj protesta je bio podrška peticiji „Roditelj-negovatelj“. Roditelji mališana sa invaliditetom iz cele Srbije samoinicijativno su se organizovali, skupljajući potpise podrške inicijativi za finansijsku podršku bioloških porodica dece sa invaliditetom, skraćeno radno vreme za zaposlene roditelje kao i produženo bolovanje za negu teško bolesne dece.

Na sednici lokalnog parlamenta krajem juna većina lokalnih poslanika „aminovala“ je odluku opštinske komisije za dodelu godišnje nagrade opštine Bečej i zvanja počasnog građanina. Godišnje nagrade će biti uručene na svečanoj sednici Skupštine opštine (datum još nije objavljen) orkestru „Fokoš“ iz Bečeja (predlagač udruženje građana „Mađarska omladinska akcija Bečej“, ali i odbornička grupa SVM-a), Stonoteniskom klubu Vojvodina iz Bačkog Gradišta (predlagač udruženje građana „Mađarska omladinska akcija Bečej“), Iloni Varnju, penzionisanoj profesorki iz Bečeja (26 građana), Ferencu Beretki, profesoru mađarskog jezika i književnosti i prevodiocu iz Bačkog Petrovog Sela (predlagač udruženje građana „Mađarska omladinska akcija Bečej“), Gimnaziji Bečej (predlagač udruženje građana „Mađarska omladinska akcija Bečej“), Vlastimiru Jankovu, novinaru iz Bečeja (predlagač lokalni list Bečejski dani) i Jožefu Čabiju, kovaču i potkivaču iz Bečeja (Grupa građana „Za Bečej“).

Javna je tajna da se politički subjekti na svim nivoima niz godina delom finansiraju iz plata i/ ili odborničkih i poslaničkih apanaža svojih predstavnika, ali se o tome nije javno govorilo. U Bečeju su sredinom maja meseca, na konferenciji za novinare tu „okolnost“ prvi „priznali“ predstavnici pokreta „Dosta je bilo“, jer su rekli da će deo svojih odborničkih naknada – 12.000 na mesečnom nivou po odborniku – da daju pokretu.

Mnogi građani Bečeja žale se na buku – muziku – koja u sitne sate dopire iz raznih delova grada, pre svega iz centra Bečeja i kamp naselja. U onemogućavanju odmora noću prednjače pojedini kafići sa obale Tise, čiji vlasnici ne poštuju opštinsku odluku o radnom vremenu ugostiteljskih objekata, te se veoma često dešava da su ljudi, koji žive u kamp naselju, ali i u drugim delovima grada, do ranih jutarnjih sati izloženi nesnosnoj galami i mešavini elektronske, takozvane narodne i rok muzike.

Naslovi

Popularni Članci