Negativ (109)

Opština Bečej je krajem januara raspisala konkurs za finansiranje programa i projekata nevladinih organizacija u vrednosti od 8 miliona dinara. Sredinom februara je komisija za dodelu sredstava nevladinim organizacijama – članovi Opštinskog veća Andrea Galgo Ferenci i Miomir Jelenić i pomoćnik predsednika opštine Dragan Tošić – uputila predlog odluke o dodeli novca predsedniku opštine Vuku Radojeviću, koji je 26. februara doneo odluku o tome koje projekte nevladinih organizacija će opština da finansira.

Šef Odseka za alternativne sankcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Viljem Hrast prilikom promovisanja mogućnosti „zamene“ zatvorske kazne za rad u javnom interesu, u Bečeju je izrekao nekoliko, najblaže rečeno, čudnih rečenica.

Vreme kada je za mnoge porodice u Bečeju nedeljno popodne bio „događaj“, kada su išli u šetnju korzoom, kada je u centru Bečeja, na Pogači, bilo živo i veselo, kada su tamo bili hotel, prodavnice i restoran „Najlon“, gde su navraćali i predsednici opštine, odavno je prošlo.


Nakon fudbalske utakmice Srbija-Albanija, na kojoj se desio incident s bespilotnom letelicom, u više gradova u Vojvodini napadnute su ili spaljene pekare, burekdžinice, poslastičarnice građana Srbije albanske nacionalnosti. Doduše, takozvani huligani-napadači su „greškom“ napali i objekte građana koji nisu albanske, već goranske nacionalnosti.

Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da opštine i gradovi treba da obezbede lokalno informisanje na svojim teritorijama. Zakon nije precizan i ne predviđa cifre, te je omogućeno vlastima u lokalnim samoupravama da sami odlučuju o tome koji iznos će biti opredeljen za finansiranje informisanja.

Kada novca nema, ili ga ima malo, realnost se svodi na „reči i obećanja“, to je već svima jasno. Da li to baš mora tako da bude ili se, kad je novac na gomili, troši i šakom i kapom, odnosno neracionalno, neplanski, nenamenski, netransparentno, jer se ne uzima iz sopstvenog džepa, pa se onda prave „rezovi“ i kreće u „oštre mere štednje“, najčešće tamo gde i ne može mnogo ili ni nema šta da se uštedi, u tuđim, već ionako davno praznim novčanicima, ali svakako daleko od „mesta“ kojem bi ti i takvi „rezovi“ uskratili „bogomdani“ komoditet, komfor, lagodnost, a pri tome se malo toga čini da se omogući da se taj nedostajući novac stvori, zaradi, je ipak tema za neku drugu priču i odnosi se na sve nivoe vlasti, od republike do lokala.

Kao što voda sa lakoćom teče koritom reke Tise, tako se i slike sa prizorima za ovu reportažu nižu, te sledi još jedan nastavak koji svedoči o našoj ne previše lepoj bečejskoj stvarnosti.


Kada se već pominje Tisa, u njenoj blizini, između kamp naselja i dolme nalazi se betonski objekat kružnog oblika koji je nekada imao i limeni krov, za koji mnogi stanovnici Bečeja ne znaju čemu je služio i zbog čega je baš tu. Reč je o velikom hidroforu, starijim Bečejcima je poznat kao „Gerberova pumpa“, koja je izgrađena u 19. veku za potrebe tadašnje bečejske, Gerberove pivare. Naime, tiska voda je nekada bila čista i nezagađena i koristila se u procesu proizvodnje piva, a ova pumpa je crpela tisku vodu i prenosila je cevima zakopanim pod zemljom do pivare. Pre nekoliko godina volonteri su došli na ideju da tom objektu bojama daju izgled pečurke, a nekoliko godina kasnije neki drugi kreativci su muralom na njemu poslali ne naročito finu poruku lokalnoj vlasti, a onda su neki treći to „odstranili“ i ogolili objekat ne znajući da je deo industrijsko-tehničkog nasleđa.

U izveštaju o radu Skupštine opštine u prethodne dve godine navodi se da je u tom periodu održano 26 sednica lokalnog parlamenta.


Za dve godine lokalni poslanici doneli su 75 odluka, a izmenili su 18 postojećih, u dva navrata su menjali opštinski statut, doneli su zatim 29 rešenja u vezi sa radom javnih preduzeća i 45 u vezi sa radom opštinskih ustanova (programi rada, izveštaji o radu), kao i jednu preporuku, jednu strategiju, dva akciona plana i tri programa. O tome da se lokalna vlast previše bavila sobom svedoči to da je za dve godine doneto 203 kadrovska rešenja.


O odnosu opštinskih struktura prema odbornicima govori podatak da je za dve godine postavljeno 88 odborničkih pitanja, a da je odgovoreno samo na 52. Tokom 2013. odbornici su postavili 71 pitanje, a dobili su odgovor na 48, dok je ove godine situacija još gora, od 17 pitanja odgovoreno je svega na 4.

Postavljanje nove rasvete na keju kraj Tise počelo je 15. avgusta i do 18. avgusta pre podne bile su postavljene svega dve svetiljke, a izvođači radova tada nisu bili zatečeni na terenu.


Za projekat rekonstrukcije javne rasvete na dolmi kraj Tise Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine je opštini Bečej odobrio 731.718 dinara još u novembru 2013. godine, a lokalna samouprava je trebala da obezbedi 1.144.482 dinara. Predsednik opštine je, prilikom usvajanja godišnjeg programa Direkcije za izgradnju na sednici lokalnog parlamenta krajem februara 2014. godine rekao da će javna nabavka za izvođača radova biti raspisana najkasnije do 20. marta, međutim, ona je raspisana skoro dva meseca kasnije, 8. maja, a nakon odabira izvođača radova bilo je najavljeno da će radovi početi do kraja jula. To se nije desilo, te je novinar Bečejskog mozaika postavio pitanje o tome šta je razlog toga da se realizacija projekta toliko odužila direktoru Direkcije za izgradnju Goranu Matiću.

Česti nestanci struje – nije reč o planiranim isključenjima potrošača – u Picoderu i u delu Donjeg grada poslednjih nedelja uzrokovani su kvarovima, pre svega zbog nevremena i grmljavina. Situaciju dodatno otežava rekonstrukcija i izgradnja trafo-stanice na Srbobranskom putu, odakle su ti delovi grada dobijali struju, a sada, zbog radova, recimo, Picoder dobija struju iz Zrenjanina. Rekonstrukcija i izgradnja trafo-stanice na Srbobranskom putu, prema aktuelnim informacijama iz Elektrovojvodine, trebala bi da bude završena do kraja godine – mada je pre nekoliko meseci najavljeno da je rok novembar mesec – te tada postoji nada da će snabdevanje strujom u delu Bečeja biti bar za nijansu poboljšano.

Naslovi

Popularni Članci