„Velika“ i lokalna medijska scena: Finansiranje sadržaja

  14 novembar 2014
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Najavljeni Pravilnik o projektnom finansiranju, kao prateći podzakonski akt Zakona o javnom informisanju, treba da stupi na snagu 13. novembra (kada je Mozaik već u štampi).


Prema rečima savetnika u sektoru za informisanje Ministarstva kulture i informisanja Dejana Stojanovića, ovaj akt će bliže urediti način sufinansiranja projekata, odnosno definisati javni interes i kriterijume vrednovanja projekata. Ako projekat bude odbijen, komisija koju će činiti stručnjaci iz oblasti medija, moraće da obrazloži zašto odbija projekat. Mediji koji budu aplicirali za sredstva imaće pravo učešća na konkursima i van svog poslovnog sedišta ukoliko se prate na drugim područjima, a komisija mora da vodi računa o poverenju i njihovoj snazi kod čitalaca, slušalaca i gledalaca. Medijske asocijacije će davati predloge za članove komisija, a ukoliko to ne učine, onda će organi vlasti koji su raspisali konkurs izabrati komisiju. Članovi stranaka neće moći da budu u komisijama, precizirao je Stojanović za Tanjug i istakao da su lokalne samouprave i do sada imale obavezu da se brinu o medijima, ali je svaka od njih radila na svoj način, pa su novim Zakonom o informisanju ujednačeni uslovi za sve medijske kuće koje se pojavljuju na tržištima u tim sredinama. Prema njegovim rečima, lokalne samouprave treba rad komisija da učine transparentnim, odnosno da svi zainteresovani prisustvuju i posmatraju njihov rad ne uzimajući učešće u radu i na osnovu toga steknu utisak da li su komisije donele dobre odluke.


Lokalna samouprava Bečeja, recimo, ove godine nije raspisala konkurs za medije, te, po raspoloživim podacima, nijedan dinar nije raspodelila za finansiranje medijskih projekata lokalnih medija, uprkos tome što je u opštinskom budžetu za 2014. godinu za informisanje predviđeno dva miliona dinara.


S druge strane, krajem oktobra na debati Balkanske istraživačke mreže BIRN „Nova medijska ekonomija“ je ocenjeno da dosadašnja praksa konkursnog finansiranja medija nije povećala medijski pluralizam niti je unapređen kvalitet medijskog sadržaja. Učesnica istraživanja BIRN-a Tanja Maksić rekla je u Medija centru da je analizirano 179 konkursa, uglavnom na lokalnom nivou, i da se pokazalo da su proizvedeni programi ispod svakog standarda, da nema analitičkog i kritičkog pogleda na stvarnost, kao i da su ti sadržaji uglavnom reportažnog i beletrističkog žanra. Prema njenim rečima, primećeno je da su lokalne samouprave uglavnom novac davale kroz subvencije javnim preduzećima, a da je vrlo mali deo novca do medija stizao putem konkursa. Tanja Maksić je rekla da su državni organi jako arbitrarno odlučivali gde će ići novac, a kriterijumi nisu bili jasni. „Naravno, konkurs je i dalje najbolji način raspodele novca, ali ti konkursi moraju da se rade po mnogo većim standardima“, rekla je ona.


Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je da je programsko finansiranje i dalje mnogo bolje od direktnog davanja novca medijima i da je određivanje sredstava na konkursu bolje nego samovolja političara, ali da je mnogo toga i dalje nedorečeno.


Nenadić je kao glavne probleme u toj oblasti naveo postojanje prevelike diskrecije kod planiranja obima sredstava koja će biti izdvojena za finansiranje programa, neprecizne kriterijume za raspodelu sredstava i pitanje razrešavanja sukoba interesa članova konkursne komisije. Kao moguće probleme, Nenadić je naveo i to što zakon ne obezbeđuje proaktivno objavljivanje bitnih dokumenata za ocenu ispravnosti dodele sredstava i nepostojanje efikasnih pravnih sredstava za osporavanje uslova kriterijuma konkursa.


Na debati „Nova medijska ekonomija“ je rečeno i da do 1. juna 2015. godine država mora da izađe iz vlasništva u medijima i da će od početka 2016. godine biti moguće potpuno projektno finansiranje medija na svim nivoima.


B.M.

(Izvori:Beta, Tanjug, Novi magazin)

Naslovi

Popularni Članci