Zidna ogledala

  29 oktobar 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Pre ne mnogo vremena, kao što su Bečejci mogli primetiti (barem oni kojima se univerzum ne završava na kapiji avlije), na nekoliko punktova u centru grada osvanuli su nesvakidašnji grafiti (u aprilu smo u kolumni tematizovali upravo banalnost „grafiti ponude” u našem gradu). Radi se o crtežima glava, pojedinačnih i u grupi, grotesknih fizionomija – upravo sjajnom, umetničkom! (ako se neko pita za estetski status ovog delceta) odgovoru na aktuelni društveni trenutak u našem gradu.

Te glave (njuške, labrnje) – u jedinstvenom, ekspresionističkom ključu osmišljene – pune su očaja, depresivnosti, ali i nečeg otvoreno manijačkog, demoničnog. U čitavom ovom pandemonijumu, međutim, najviše zapanjuje jedna paradoksalna pojedinost – gotovo na svakoj od ovih grotesknih glava usta su razjapljena. Ipak, oblačići u kojima su, manirom stripa, ispisane reči – naborani su (stripovska konvencija za neizgovorene misli), dok je samo jedna glava – upravo ona sa roščićima (dijaboličnim ili volovskim?) – popraćena zaobljenim oblačićem. Jedino, dakle, vrag ili tupan (oba tumačenja, uostalom, „piju vodu”) govore ovde naglas! Ljudi, i pored sveg očaja, ne podižu glas – u najboljem slučaju uspeju zamrmljati sebi u bradu, ili prišapnuti kome ponešto (u naboranim oblačićima stoji „Svi bi želeli”, „Niko nema”).
Da li, ipak, anonimni umetnik anticipira, čak priziva skora „društvena gibanja”? Premda su lica koja nas iskolačeno posmatraju sa tih zidova (nisu li ti zidovi zapravo ogledala?!), unekoliko zbunjena i nemoćna, ipak su te glave zbijene, uskovitlane, sumanute – možda upravo na ulici, na nekom protestu!
Indikativno je i da je grafitirano na uglu zgrade Opštine gde je izlog-galerija Turističke organizacije (tu su, uzgred rečeno, ponovo izložene slike koje su pre nekoliko meseci već bile izlagane – budući da u Bečeju, kako izgleda, ima tek 3-4 valjana slikara). Da li je autor grafita ozlojeđen jer nema „ausvajs” kao oficijelni pejzažisti, fabrikanti stotina i stotina platana „dobrog ukusa” sa motivima Bečeja i njegove okoline? – Ukoliko jeste, za to nema nikakve potrebe. Ovaj, kako rekosmo, grafiti-pandemonijum mora biti autsajderski, anoniman, ilegalan – da bi bio to što jeste, i tako efektan (da bi se podrivajuće delovalo ne sme se „uspeti”)! On, na taj način, pretenduje da bude spontani izraz ili, bolje, oteklina i čir na fizionomiji našeg grada – upravo kao podsvesni, anonimni i, svakako, „nečisti” plod grada samog (nas samih). Grafiti-autor ne bi trebao da poželi prijem u tu sladunjavu galerijsku selekciju jer bi time izgubio ključni, upravo subverzivni kvalitet („udarnost pesnice”) – o prirodi grafita počesto govori i mesto gde je realizovan. Naposletku, izložbeni prostor „lica grada” daleko je reprezentativniji od bilo kog drugog – njegovi su posetitelji svi (prolaznici), a ne samo „ljudi od ukusa”, „konzumenti umetnosti”, te oni koji smatraju da se „kulturno uzdižu”.
Ovim, razume se, ne nameravamo ohrabriti sve potencijalne „grafitere” da navale na „gradske zidine” – ali ipak želimo načiniti jednu primedbu. Uništavanje i naruživanje tuđe svojine kao pravna kategorija (delikt) – a to se imputira grafiti-autorima – gubi svaki smisao ako se pokuša interpretirati i kao estetički problem. Naruživanje tu nije ništa drugo do uništavanje, na drugi način izrečeno, jer je tu jedino bitno – i protivzakonito – to da se volja posednika zida ne poštuje. Kada bi na zaparloženoj fasadi nekadašnjeg „Turista” i sam Pikaso stao „malati” (jedan lokalni moler odvažio se da prihvati isto ime – a, što je još komičnije, i mušterije ga tako oslovljavaju!), načinio bi prekršaj jer i najuspelije slikanje, u tom smislu, predstavlja uništavanje tuđe svojine. Lepe slike, murali, grafiti ne mogu naruživati zidove, a naročito ne one sasvim devastirane – iako to, dakako, jeste uništavanje tuđe svojine (u smislu nepoštovanja posednikove volje, kao i propisa o izgledu javnih fasada).
A da bismo zadovoljili eventualnu umetnikovu slavoljubivost, ovom prilikom svečano Vas pozivamo da posetite izložbu anonimnog grafiti-autora. Lokacija: zid dijagonalno od ćoška Gimnazije, fasade robne kuće i Turističke organizacije (ugao zgrade Opštine). Vreme: dok moleri (Pikaso i, možda, neki novi Klimt) ne dođu.

Ivan Kovač

Naslovi

Popularni Članci