Novi pasus (125)

Običan puk, kako sam sebe u ovoj stvari vidi, kada stane u galeriji pred kakvo apstraktno platno, ili oseti svojevrstan zort jer misli da tu nešto treba da „razume”, a obično (čitaj: nikad) ne uspeva, ili, pak, usled istih okolnosti, pribegava potcenjivanju i sprdnji. U prvom slučaju manjkavost nalazi u sebi, u zakazivanju sopstvenog „prijemnog aparata”, dok u drugom, nedvosmisleno, u platnu pred sobom.

Čini se da je mera alogičnosti svake vrste u našoj društvenoj stvarnosti tolika, da postaje bespredmetno i, videćemo, upravo kontraproduktivno, svako posebno insistiranje na „uočavanju”, „izdvajanju” i “skretanju pažnje” povodom njih.

Sa završetkom sezone odmora na ovdašnjim „terenima” počinje takmičenje u već tradicionalnoj nacionalnoj disciplini – u pljuvanju crnogorskog turizma. Ovo neformalno takmičenje zadobilo je status folklorne baštine (poput, recimo, džempera iz Sirogojna) upravo sa proglašenjem crnogorske nezavisnosti.

Pred ovdašnji antifašistički pokret – formalni i neformalni – izuzev samog fašizma ili, preciznije govoreći, različitih fašizoidnih pojava, počivaju dve opasnosti. Jedna je svođenje antifašizma na brigu o tekovinama Drugog svetskog rata (pri tom, ne mislim na negovanje izrade frankfurtskih kobasica za Švabe, prema originalnoj recepturi, što bejaše pretežna delatnost većine Vojvođana sve do pred sam kraj rata), dok je druga, umnogome skopčana s prvom, opasnost rusofilizacije ili, još gore – putinizacije. Današnji društveno-istorijski trenutak iziskuje, međutim, jedan novi antifašizam.

Sednica lokalnog parlamenta trebala bi da bude održana početkom novembra meseca, na kojoj bi trebalo da bude usvojen rebalans opštinskog budžeta, koji je skinut sa dnevnog reda prethodnog zasedanja Skupštine opštine 9. oktobra.

Pomama za rasnim psima, pored uobičajene (zdrave) sklonosti ka životinjama, odnosno psima – gde, dakle, psi ne predstavljaju, u bilo kom smislu, zamenu za drugog čoveka – danas obično podrazumeva i dva specifična izopačenja. Jedno je feudalne provenijencije, drugo kapitalističke.

Savremeno društvo, kao i naše (u tom smislu smo, nažalost, sasvim savremeni!), opterećuje tzv. hiperprodukcija informacija.

Ovdašnja je studentarija svoj imanentni društveno-politički potencijal jalovo trošila, a i dalje neštedimice troši, članstvom u pojedinačnim strankama, dezorijentisanom indignacijom i, pre svega, ravnodušjem.

Ko je prethodnih godina pratio ovdašnje folklorne svečanosti, otvaranja umetničkih izložbi, manifestacije u biblioteci i slične događaje, nije mogao da ne primeti stepen kontaminacije kulturnog i, uopšte, društvenog prostora usled kužnog patronatstva lokalnih političara. Ovi se, naime, utrpavaju gde god stignu, i nastoje svojim neuverljivim i dosadnim „prigodnim rečima” i najgorim frazetinama ispratiti ma koji lokalni sadržaj i „uveličati” ga svojim prisustvom.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve, Irinej, prilikom nedavne posete Sarajevu primetio je, u duhu dobrosusedskih odnosa, da su jedino verujući ljudi sposobni za moral i valjano delanje. Bratimeći hrišćanske i muslimanske bogomoljce, patrijarh je, međutim, iz zagrljaja sasvim nekorektno isključio ateiste.

Naslovi

Popularni Članci