Odštampajte ovu stranicu

Bečejska gimnazijalka i slavna književnica: Umrla Grozdana Olujić

  25 mart 2019
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Književnica, slavni romansijer, bajkopisac, esejista i prevodilac Grozdana Olujić preminula je 16. marta u 85. godini u Beogradu, saopštilo je Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”.

Grozdana Olujić je rođena 1934. u Erdeviku, gimnaziju je završila u Bečeju, a diplomirala je i magistrirala engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.  

Prvi roman, „Izlet u nebo”, objavila je 1958, a usledili su „Glasam za ljubav” (1963), „Ne budi zaspale pse” (1964), „Divlje seme” (1967), „Glasovi u vetru” i “Preživeti do sutra” (2017).

Objavila je i zbirke bajki „Sedefna ruža i druge bajke”, „Nebeska reka i druge bajke”, „Kamen koji je leteo”, „Snežni cvet”, „Jastuk koji je pamtio snove” i roman bajku „Zvezdane lutalice”.
Knjige Grozdane Olujić su prevedene na 36 jezika.

Olujić je decenijama zastupljena u domaćoj lektiri za osnovce, ali i u lektiri za studente komparativne književnosti na nekoliko američkih univerziteta.
Zbog visokih umetničkih dometa proglašena je počasnim građaninom Osla i nosilac je danskog Viteškog ordena Daneborg.

Bezmalo sve njene kratke priče iz zbirke „Afrička ljubičica” uvrštene su u antologije širom sveta (u Nemačkoj, Izraelu, Rusiji, Indiji, Engleskoj, Americi, Francuskoj), a priča „Igra” nagrađena je na Konkursu za najbolju svetsku kratku priču u Nemačkoj.
Pored svih najvažnijih domaćih nagrada - tri nagrade Zmajevih dečjih igara, priznanja „Politikinog zabavnika”, „Mlado pokolenje”, „Zlatni leptir”, „Stara maslina”, NIN-ova nagrada, „Bora Stanković” za celokupno delo, Grozdana Olujić dobila je i nagradu Svetske akademije za umetnost i kulturu.

Predajući joj Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije 2004. godine, tadašnji predsednik Slobodan Rakitić je istakao da je književno delo Grozdane Olujić od izuzetnog značaja za srpsku kulturu i „baština srpskog naciona”.

Prilikom uručenja 55. NIN-ove nagrade za najbolji roman u 2009. godini, istakla je da jezik pamti i beleži granice prostora koji su pripadali davno nestalim plemenima i narodima i rekla je da se nagrađeni roman „Glasovi u vetru” taložio u njoj više od 30 godina i, kako je dodala, ođednom je izašao - kao da je sam sebe pisao.

Bila je članica Udruženja književnika Srbije i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” kojem je poklonila svoju biblioteku.

Na inicijativu ova dva udruženja slavna književnica je u četvrtak 21. marta sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju U Beogradu

B.M.