Hvala

  22 avgust 2014
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Nakon prijema Marka Novakovića, Marka Tomićevića, Dejana Terzića i trenera Jozefa Šotija u gradskoj kući, gde su im uručeni satovi, reprezentativci Srbije su se uputili na Tisu gde ih je ispred klupskih prostorija čekalo pedesetak sugrađanina uglavnom članova KKK Bečej, prijatelji, poznanici i kupači koji su se sticajem okolnosti zatekli na kampu.

Dok su se iščekivali junaci iz Moskve, mogli su se čuti različiti komentari, počev od izražavanja čuđenja kako je moguće da se okupilo tako malo ljudi i da li je moguće da se tako dočekuju svetski prvak i osvajač odličja u jednoj olimpijskoj disciplini, pa do, kako reče jedan stanovnik vikend naselja: „Sramota me je što sam Bečejac”. Zanimljivo je da nije nigde objavljeno i najavljeno da će biti organizovan doček kajakaša, a to je najmanje što je trebalo učiniti i tako pozvati Bečejce da svojim sugrađanima čestitaju, pozdrave ih i na svoj način odaju priznanje kao što je to učinio Rajko, komšija Marka Novakovića. Svetskom šampionu uručio je teglu meda. U Šapcu je bilo drugačije Nebojšu Grujića je dočekalo iznenađenje. Na jednom bilbordu osvanula je fotografija zlatnog dvoseda uz tekst:

„Grad svetskih šampiona. Hvala.“.

V.F.

Više iz ove kategorije « Dan grada Pa onda... »

Naslovi

Popularni Članci