|
Razvojni put lokalne koalicije, zavrzlame, pretnje i Crvenkapica Ko se plaši vuka još?
U poslednja dva meseca u Bečeju je bilo veoma aktivno. Duhovi u mirnom
gradiću na nesređenoj obali Tise u poslednjih nešto više od 60 dana
postali su veoma uzburkani. Ne zbog toga što je ovde sve manje posla, ne
zato što ne vidimo izgradnju obećane banje, nije razlog ni to što su
ljudi na vlasti u protekle četiri godine zaposlili svoje partijske
kadrove, u mnogim slučajevima sasvim nestručne za poverene im poslove,
tako su, naravno, poslovi postali „poslovi“ i u nekim slučajevima
uhlebljenje su našle cele (partijske) porodice, niti zato što je za
četiri godine urađeno skoro pa ništa. Ne, razlog za uzburkane duhove su
bila i jesu postizborne aktivnosti. Ljute se građani, jedni zbog ovih,
drugi zbog onih, ljute se i članovi najjače stranke u Bečeju, koja je
ostala bez vlasti. A po svemu sudeći ostala je bez vlasti zato što je
suviše veliko parče kolača želela za sebe, zato što nije bila efikasna u
pregovorima, zato što nije znala da odluči hoće li sa ovima ili i sa
ovima i onima. Na kraju priče (ispostaviće se ipak da priči nije kraj)
predstavnici te, sada opozicione stranke, ponašaju se kao Crvenkapica,
ne verujući da ih je nesmotrene, naivne, pomalo bahate pojeo vuk. A
lovca da ih oslobodi, sva je prilika, nema na vidiku.
|
Između dva broja
Vegyes oldal
AKTUELNO
