„Ko ste vi da pitate takve stvari?“ (2. deo)

  06 avgust 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Redakcija Bečejskog mozaika 2. jula je u Bačkom Petrovom Selu organizovala tribinu pod naslovom „Kako da kontrolišete one koje ste izabrali“ kako bi pomogla građanima da utiču na kvalitet sopstvenog života.
S jedne strane je cilj da se građani ohrabre da utiču na to na koji način se troši njihov novac, na to, recimo, kako će se rešiti pitanje vodosnabdevanja i da se edukuju i o tome na koji način mogu da učestvuju u kreiranju opštinskog budžeta, jer je opštinski budžet najvažniji dokument svake opštine: od toga zavisi naš život sledećih godinu dana.

O ponašanju činovnika u lokalnoj vlasti prema građanima slikovito govori i jedan događaj iz 2004. godine, kada je usvojen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji pruža mogućnost građanima da saznaju sve - skoro sve - o tome šta radi vlast. Naime, nekoliko nedelja nakon što je donet Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, novinarka B92 je u gradskoj skupštini Beograda pitala nadležnu službenicu koliki je budžet Beograda i kolika je plata gradonačelnika. Ona se nije predstavila, jer je želela da vidi kako nadležne službe reaguju kada takva pitanja postavljaju građani. Službenica joj je odgovorila: „Ko ste vi da pitate takve stvari?“.

Situacija ni danas nije mnogo drugačija.
Takvo ponašanje je nedopustivo, jer građanin ima pravo da zna i ove „nevine“ podatke, a ima prava da dobije i isplatnu listu zarada svih čije plate finansira, kao i dokumente o tome kako se troši novac iz opštinskog budžeta.
Naravno, pre toga građani imaju pravo da učestvuju i u kreiranju opštinskog budžeta.

K.D.F.

Građani ne utiču na kreiranje budžeta

Kristina Demeter Filipčev: Uticaj građana na kreiranje opštinskog budžeta je od izuzetnog značaja zato što ukoliko kažemo šta mislimo da je u našem gradu prioritet, recimo da u Bačkom Petrovom Selu treba otkloniti divlju deponiju, ili treba rešiti pitanje vodosnabdevanja, onda građani i/ili na osnovu njihovih sugestija Savet Mesne zajednice treba da predloži opštinskoj vlasti, pre formiranja opštinskog budžeta, rešavanje tih problema. Potom će vlast reći da li je to izvodljivo ili ne. Ukoliko kaže da to nije izvodljivo zato što nema dovoljno novca u budžetu, građani imaju prava da traže i da dobiju argumentovan odgovor od vlasti zašto za te potrebe nema novca i u koje druge svrhe će se ta količina para potrošiti.

Budžet opštine možemo uporediti s trošenjem kućnog budžeta. Ukoliko imamo nedovoljno novca za plaćanje računa i za svakodnevne potrebe, a ipak odlučimo da odemo na letovanje, kasnije ćemo imati ozbiljan problem. Slična je situacija i u vezi sa trošenjem novca iz opštinskog budžeta. Ako nema dovoljno para da platimo obavezne troškove školama, plate, pomognemo socijalno ugroženima, a trošimo novac za proslavu dana grada i za reprezentaciju lokalnih funkcionera, to znači da ćemo kasnije imati problem, neće biti dovoljno novca za važnije stvari.
U „normalnim“ društvima uključivanje građana u proces planiranja budžeta, kao i transparentnost u upravljanju budžetom predstavljaju jednu od obaveza vlasti.

Međutim, potrebna su određena predznanja kako bi se građani, organizacije civilnog društva i mediji angažovali u vezi sa pitanjima formulisanja budžetskih prioriteta i nadgledanja izvršenja budžeta. O tome šta je budžet, kako se pravi, i kako se troši novac, možete pronaći korisne informacije na sajtu www.skockajtebudzet.rs.
Lokalna vlast u opštini Bečej već nekoliko godina unazad organizuje javne rasprave o nacrtu opštinskog budžeta. Na tim raspravama učestvuju samo predstavnici takozvanih direktnih korisnika (škole, javna preduzeća, opštinske ustanove i institucije koje se moraju finansirati iz budžeta) i indirektnih korisnika budžeta (civilne organizacije, kulturno-umetnička društva, mediji, sportski savez opštine, sportski klubovi, crkve, koje se ne moraju finansirati, ali se finansiraju). Takozvanih običnih građana na tim raspravama nema. 

Nažalost, na javnim raspravama o nacrtu budžeta ne postoji ili postoji mala verovatnoća da se nešto promeni u raspodeli pretpostavljenih sredstava u opštinskom budžetu, jer se javne rasprave organizuju više radi zadovoljavanja forme i informativnog su karaktera. Tako je građanima oduzeta mogućnost da učestvuju u definisanju lokalnih prioriteta.
Učešće javnosti (građana) u pripremi lokalnog budžeta trebalo bi da se ostvaruje pre nego što se napravi nacrt budžeta, koji nije podložan velikim promenama, i to objavljivanjem dokumenata značajnih za pripremu budžeta, obezbeđivanjem pristupa tim dokumentima i organizovanjem javne rasprave. Predlozi građana, kao i obrazložena odluka o tim predlozima trebalo bi da se objave i na internet prezentaciji opštine. Naravno, o svemu tome građani treba da budu i obavešteni putem predstavnika svojih mesnih zajednica, medija, na internet sajtu i oglasnoj tabli lokalne samouprave. Lokalna vlast bi mogla da organizuje i tribine o tome na koji način se građani mogu uključiti u proces kreiranja budžeta, jer, za razliku od onih koji učestvuju u donošenju budžeta, građani nemaju informacije o tome i često misle – veoma ispravno – da neće moći da utiču na kreiranje budžeta.

Takvo razmišljanje, kažu stručnjaci koji se bave ovom temom, nosi i rizike: najveći je da izvršna vlast zloupotrebi sredstva budžeta i da prenebregne interese građana. Neretko se dešava, a građani to saznaju naknadno, da vlasti asfaltiraju ulice u kraju gde stanuju lokalni funkcioneri, da daju poslove firmama koje će im dati proviziju, da poslove naručuju od preduzeća svoje rodbine, komšija, prijatelja, da se novac iz budžeta troši na honorare zastupnika (advokata) u javnim preduzećima koja imaju i svoje pravnike, a ti zastupnici su članovi vladajućih partija i/ili supružnici, rodbina, prijatelji funkcionera na vlasti.
Drugi rizik je da vlasti budžet ne shvate kao važno razvojno sredstvo.

Ekonomisti tvrde da je u cilju „zaobilaženja“ tih rizika potrebno osigurati da građani, interesne grupe i organizacije imaju priliku da iznesu mišljenje o budžetu i da ga i koriguju. Za to je potrebna zainteresovanost i kvalifikovanost građana i organizacija.
Da bi javna rasprava o budžetu mogla da bude svrsishodna, predlog budžeta trebalo bi da bude objavljen na internet prezentaciji opštine, u medijima, a potrebno je da postoji i sažet prikaz budžeta, potom da uz tabele postoji i pisano obrazloženje. Ne šteti ako se uz predlog budžeta za sledeću godinu štampa i budžet iz prethodne godine radi upoređenja.

Kako bi građani razumeli kako se troši novac iz budžeta, trebalo bi im objasniti i neke pojmove: recimo, šta znače stručne usluge, materijal za saobraćaj, materijal za obrazovanje itd.
Navešću nekoliko stavki iz budžeta Bečeja iz 2009. godine kako biste saznali u koje svrhe je potrošen novac poreskih obveznika. Neke stavke vam se verovatno neće dopasti, a pojedini troškovi će vam se činiti i besmislenim. Kako bi se to izbeglo, ove godine učestvujte na javnoj raspravi o opštinskom budžetu.

U toku 2009. godine služba predsednika opštine, Skupština opštine i Opštinsko veće su za plaćanje tzv. stručnih usluga (ne navodi se šta su te usluge) potrošili 5,5 miliona, za reprezentaciju 3 miliona, za administrativni materijal oko 600.000 dinara, na materijale za obrazovanje i usavršavanje zaposlenih oko 380.000 dinara, dok za nešto što je nazvan „materijal za saobraćaj“ 1,14 miliona dinara.

Opštinska uprava je za komunalne usluge potrošila oko 800.000 dinara, za usluge komunikacija oko 2,5 miliona, za troškove službenih putovanja u zemlji 621.000 dinara, za kompjuterske usluge nešto više od milion dinara, za obrazovanje zaposlenih 1,19 miliona (od toga je 521.040 dinara inostrana donacija). Za usluge informisanja plaćeno je oko 800.000 dinara, a za reprezentaciju 888.000 dinara.
Za administrativnu opremu prošle godine plaćeno je 3,4 miliona dinara.

Za novčane kazne i penale po rešenju sudova potrošeno je 2 miliona dinara, a za naknadu štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa još 2,3 miliona. Nažalost, u izveštaju o trošenju novca iz budžeta opštine ne navodi se koga, na koji način i čijom krivicom je opštinska administracija oštetila.
Nevladine organizacije iz oblasti kulture prošle godine dobile su ukupno 5,2 miliona dinara iz opštinskog budžeta, sportski klubovi 4,7 miliona (od toga 688.850 dinara je dala pokrajina), a sportski savez 982.053 dinara.

Što se tiče socijalne zaštite, i tu postoji dotacija NVO sektoru u iznosu od 2,6 miliona dinara.
Crkvama je iz opštinskog budžeta prošle godine plaćeno oko 2 miliona dinara. Pokret gorana dobio je 1,18 miliona, izviđači 372.000 dinara, političke partije 378.000 dinara, Opšte udruženje preduzetnika 762.000 dinara, a ostali korisnici još 1,4 miliona dinara.

Za đačke stipendije potrošeno je 2 miliona dinara, na đake generacije oko 250.000 dinara, za otvorenu zaštitu u Gerontološkom centru 2,8 miliona, a za Kuću Novog sela (prihvatna stanica, takođe Gerontološki centar) 758.000 dinara, dok je narodna kuhinja (Gerontološki centar) finansirana sa 1,1 milion dinara.

Za usluge očuvanja životne sredine, nauke i geodetske usluge plaćeno je ukupno 3,7 miliona dinara.
Za besmislene stvari takođe je potrošena izvesna količina novca: za idejne projekte bečejskog trga (od ostvarenja tih projekata, sasvim je izvesno, neće biti ništa u skoroj budućnosti) plaćeno je skoro 3 miliona dinara, dok je za promenu naziva ulica potrošeno 2 miliona.
Za usluge emitovanja i izdavaštva (informisanje) plaćeno je 5,4 miliona dinara. Veliki deo tog novca nisu dobili bečejski mediji.

U toku 2009. godine za usluge po ugovoru potrošeno je ukupno 23,4 miliona dinara, a tu su administrativne, kompjuterske usluge, usluge obrazovanja zaposlenih, reprezentacija.
U izveštaju o trošenju budžetskih para ima i raznih sitnica, recimo za „povez sa pozlatom, 20 komada, Banja Bečej“ potrošeno je 30.000 dinara, za izradu sajta opštine Bečej (sajt je veoma nekoristan običnim ljudima, uz šture informacije, a nedostaju informacije finansijske prirode kojima je mesto na zvaničnom sajtu opštine) plaćeno je 140.000 dinara.

U opštini ima 13 komisija i saveta i njihovim članovima – 86 osoba – prošle godine isplaćeno je ukupno 1,7 miliona dinara.
Najveći iznos isplaćen za člana komisije iznosi 126.000 dinara, a najmanji 1.300 dinara (za celu godinu).
O tome kako se pravi budžet, šta je budžet i kako se troši novac, govori Ildiko Brusnjai iz Odeljenja za finansije opštine Bečej.

Nema para za razvoj lokalne zajednice

Ildiko Brusnjai: Budžet svake opštine se pravi za kalendarsku godinu od 1. januara do 31. decembra, prema propisanoj zakonskoj proceduri. Prvo se analizira situacija na nivou države, i do 15. maja treba da se izda Memorandum o ekonomskoj politici i smernicama, procenjuje se inflacija, tu su razni podaci o tome šta namerava Vlada i to glasi za sledeće tri godine. Daju se osnovni ekonomski podaci koje treba da primenjujemo na opštinskom budžetu. Kad Vlada odredi smernice i opštine treba da izdaju neko uputstvo budžetskim korisnicima o tome kako da planiraju opštinski budžet.

Lokalna samouprava obavezno mora da finansira rad osnovnih i srednjih škola, dečji vrtić, mesne zajednice, kulturu, sport, rad Opštinske uprave a, naravno, planiramo i ono što političari misle da urade za razvoj opštine.
Korisnici budžeta dobiju neki okvir ili preporuku kako da isplaniraju troškove. Svi su u mogućnosti da odrede svoje troškove i da predaju planove, na primer škole ili mesne zajednice da li će krečiti, menjati krov, investirati. Druga je stvar šta će se posle uraditi. To je kao neki spisak želja, mislim na te investicije, a Opštinsko veće i političari određuju šta su prioriteti, šta su prioriteti politike, u šta će ulagati pare. Svi imaju neki rok, to će ove godine biti 1. septembar, da predaju zahteve, koje stručne službe obrađuju i šalju na razmatranje Opštinskom veću.

Potom, oko 1. oktobra se objavi drugi memorandum Vlade, u kojem se koriguju neki podaci, na primer određuju se transferi opštinama (koja opština će koliko novca dobiti od republike), kako da se planiraju plate, da li smeju da se povećaju cene usluga javnih preduzeća u skladu sa inflacijom... Onda se sabiraju te cifre i razne želje, i tek kad je nacrt budžeta završen, organizuje se javna rasprava. Građani tada već ne mogu mnogo da utiču na planiranje opštinskog budžeta, nego bi možda trebalo pre, preko mesnih zajednica, sekretara mesnih zajednica ili preko odbornika koje su građani izabrali i preko partija, da daju sugestije, da znaju šta su prioriteti, da znaju u šta treba više novca ulagati i kako će se razvijati opština.

Kristina Demeter Filipčev: Upravo su prioriteti važni i zato građani treba da iskoriste mogućnost preko mesnih zajednica i odbornika u Skupštini opštine da utiču na kreiranje budžeta i na finansiranje prioriteta. Na primer, u Bačkom Petrovom Selu trebalo bi da se izgradi atmosferska kanalizacija, mora da se popravi krov Doma zdravlja, plafon u sali mesne zajednice, mora da se izgradi novi objekat obdaništa, to su sve prioriteti.

Međutim, šta će se sledeće godine finansirati iz opštinskog budžeta, zavisi od toga ko odlučuje o tome šta je najvažnije od svih važnih stvari i tu može da dođe do sukoba različitih interesa, pa i do korupcije. Tim pre ako izrada budžeta nije dovoljno transparentna. Zato u Srbiji razne građanske organizacije predlažu da, pre nego što se napravi nacrt budžeta, vlast pita predstavnike građana šta misle da treba finansirati iz opštinskog budžeta. Onda se od želja napravi neka lista prioriteta, pa što se može, to će se finansirati. I ponovo dolazimo do suštine: važno je učešće javnosti. O tome i o trošenju para iz budžeta govori Budislav Medurić, zamenik predsednika bečejske opštine.

Informisanost + obrazovanje = uticaj

Budislav Medurić: O ovoj temi možemo razgovarati mnogo sati, a vratio bih se na početak jer imam drugačije gledanje cele priče. Mislim da je kod nas zakonska normativa omogućila informisanost, kao i u svim zemljama koje dugo to nisu imale i taj prostor se polako osvaja. Nadam se da će moći da se dođe do tih informacija i verujem da i deo građana ne zna da ima prava da traži informacije, da deo ljudi koji daje, ne zna da mora da daje i to su problemi. Po meni je lek za upravljanje državom da svaki građanin počne da utiče na nešto, dakle prvo je informisanje, a drugo obrazovanje. Da bi neko mogao da kompetentno razgovara o budžetu mora da ima predznanje.

Priznajem, dok nisam radio u opštini, nisam imao pojma, trebalo mi je dosta vremena da naučim kako se kreira i kako funkcioniše budžet, kako se izveštava, ko je za šta odgovoran, to je prvi deo priče. Drugi deo priče je da postoji Zakon o lokalnoj samoupravi gde je napisano koje su to delatnosti za koje je svaka opština odgovorna, pa tu piše lokalni saobraćaj, školstvo (materijalni troškovi), zdravstvo (materijalni troškovi), kultura, razvoj itd. Kad to pogledate, shvatate da odgovornost znači novac. Opština Bečej treba da rešava problem tako što ima dvanaest škola, ima tri srednje škole, ima biblioteku itd, to je prostor koji vi treba da pokrijete iz budžeta, koji je za ovu godinu predviđen u iznosu od 758.829.000 dinara.

Međutim, taj iznos sigurno nećemo ostvariti, a 90 posto budžeta su obavezni troškovi, dakle o nekom razvoju zajednice nema ni reči. Tu je i pitanje imovine lokalnih samouprava. Trenutna situacija u ovoj državi je takva da imovinom na lokalu upravlja Direkcija za imovinu, opravdano ili neopravdano, ali sad je možda i opravdano, jer mnoge vlasti bi prodale sve što imaju. Morate znati kako funkcioniše finansijski sistem ove zemlje da biste onda s razlogom kritikovali ili pitali. Ne želim da budem sudija ni jednoj ni drugoj strani, ja sam građanin i trenutno sam u izvršnoj vlasti. Isto tako kao i svi vi, želim da živim u gradu ili u selu, da imam struju, vodu, gas, kanalizaciju, telefon, ali godinama u to ništa nije ulagano, godinama su cene komunalnih usluga socijalne.

Prijateljski veb-sajt

Jedan od važnih izvora informacija o trošenju novca iz opštinskog budžeta može da bude i zvanični internet sajt opštine i pri tome se misli na tzv. prijateljski veb-sajt koji podrazumeva da su podaci dati na sajtu pregledni, lako uporedivi, jasni, proverljivi i da se bez većeg napora mogu koristiti.

Vi morate u jedan vodovod, jednu kanalizaciju, gasovod, put, ulagati, a ovde 20 godina nije ulagano.

Meni je žao što budžet nije veći, da možemo da raspravljamo u šta ćemo uložiti novac, šta ćemo razvijati, ali nećemo ništa moći dok je ovakva situacija, dok je zemlja u ovakvoj krizi. Ja sam svaki drugi dan u Novom Sadu i Beogradu. Šta radim? Obijam sekretarijate i ministarstva i tražim pare van budžeta, jer ovde ih nema ni za šta sem za obavezni deo. Imamo najave, reč je možda o oko 3 miliona evra, koje ćemo dobiti i to je novac za razvoj. Razgovaramo o investicijama, o vodosnabdevanju, putevima, trotoarima, rekonstrukcijama i tu dolazi ona priča, šta prvo.

Ako ima deset neasfaltiranih ulica, moja logika je da se prvo asfaltira ona koja sastavlja dve koje su asfaltirane i tu logiku većina ljudi podržava i tako radi. Dakle, nema tu korupcije, ali prosto svi bi mi želeli da zažmurimo i da, kad otvorimo oči, imamo u celoj opštini sve i onda smo mi političari uspešni. Pa zar mislite da ja ne bih voleo da budem uspešan političar i da svi vi glasate za mene? Nisam lud da to ne želim i nisam lud da to ne pokušavam, ali prosto ne možete zaboraviti okolnosti u kojima živite.

Bio sam u prilici pre neki dan da čujem na jednom sastanku da četiri predsednika opštine kažu da su bankrotirali, da pet meseci nisu ništa plaćali, a po Zakonu o budžetu vi imate neke stvari koje morate plaćati, ne možete birati. Mi se trudimo da i u krizi obezbedimo grejanje školama i sad imamo problem, nisu plaćene iz budžeta obaveze Toplani za grejanje škola. Srbijagas preti da će isključiti Toplanu, pošto ona duguje Srbijagasu za gas i to je zatvoren krug. Ne želim da pravdam nas političare, ali pokušavamo da se svega odreknemo, nema dnevnica, nema ničega. Hoću da verujem da je ovo jedna od lokalnih vlasti koja se restriktivnije ponaša.

Sve što će biti rađeno u Petrovom Selu neće biti rađeno iz lokalnog budžeta, biće rađeno iz nekih drugih sredstava, jer jednostavno ovde nema para, ali je država otvorila neke druge fondove. Pored toga, edukujemo i ljude koji će aplicirati u IPA fondove Evropske unije.

Slobodan Malešev

 

Građani traže - Štednju i ozbiljna ulaganja

Građani Bačkog Petrovog Sela koji su prisustvovali tribini u zgradi mesne zajednice postavili su brojna pitanja koja u većem delu se nisu odnosila na način kontrole vlasti i trošenja budžetskih sredstava, već su bila upućena opštinskoj vlasti.
Šandor Bor je postavio pitanje o tome zašto je prošle godine iz opštinskog budžeta plaćeno više od 10.000 evra za kupovinu idejnih projekata za novi izgled centra grada Bečeja, jer ti projekti u bližoj budućnosti neće biti realizovani. „Zašto je toliki novac izbačen praktično kroz prozor? Ko je predložio da se plati za te idejne projekte i ko je odobrio da se plati toliki novac kada se nema para?“, pitao je Bor.

Zamenik predsednika opštine Bečej Budislav Medurić mu je odgovorio: „Deo sredstava koja su bila potrošena za idejni projekat dobijen je iz budžeta i Opštinsko veće ima legitimno pravo da upravlja sredstvima, a posle četiri godine građani mogu da promene vlast ako im ona ne odgovara. Idejni projekat je, inače, prvi papir koji vam treba da biste došli do građevinskog projekta, da biste jednog dana mogli konkurisati kod neke institucije koja ima pare da se centar grada rekonstruiše. Te idejne projekte su radili ljudi od struke, a ne političari“.

Postavljena su zatim pitanja o potrebi kopanja kanala u Libama u Bačkom Petrovom Selu. Za to je potrošeno 18 miliona dinara, a građane je interesovalo ko je odobrio tu, po njihovom mišljenju, štetnu investiciju i ko ju je finansirao.
Na pitanja o kanalu je odgovorio Andraš Boja, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu: „Građani su još 2007. godine tražili da se izgradi kanal u Libama. Naime, to omogućuje slivanje, odnosno odvod i dovod vode, reč je o dvofunkcionalnom kanalu. Radi se o 800 hektara zemljišta čiji su vlasnici Petrovoselci. Od 18 miliona dinara 8 miliona i oko 600.000 dinara je dala opština Bečej, ostalo je dalo preduzeće ’Vode Vojvodine’. Novac smo obezbedili od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, to su namenska sredstva koja se mogu koristiti samo za takve stvari, za izgradnju kanalskih sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje itd. Da je to područje poplavljeno, to su svi znali, čak i pokrajinska vlast je učestvovala u tome i znala je šta se tamo dešava. Inače, sigurno ste videli da se ove godine počelo kopati, pročišćavaju se kanali u Velikom ritu da bi se ta voda brže slivala“.

Slavko Tomašev je postavio pitanje koliko je novca Mesna zajednica Bačko Petrovo Selo 2010. godine dobila iz opštinskog budžeta.
Budislav Medurić je rekao da je u budžetu opštine za mesne zajednice predviđen ukupno 21 milion dinara. U opštini ima osam mesnih zajednica i do sada im je isplaćeno ukupno 7,3 miliona dinara, to jest 34 procenata. Što se tiče pojedinačnih iznosa, prva, druga i treća mesna zajednica i Poljanice i Mileševo o sada su dobile po dva miliona dinara, Mesna zajednica u Bačkom Gradištu 3 miliona, Radičević 2,32 miliona i Bačko Petrovo Selo 3,7 miliona dinara. 

Građani su postavili još nekoliko pitanja o tome zašto lokalna administracija ne izlazi u susret zainteresovanim investitorima, koji zbog toga napuštaju selo, bilo je reči o tome na koji način Mesna zajednica Bačko Petrovo Selo može da postane opština, o finansiranju sporta, o obećanom asfaltiranju regionalnog puta između Bečeja i Bačkog Petrovog Sela, o vodosnabdevanju itd.

Na kraju je Svetislav Travica, član udruženja građana Bačkog Petrovog Sela koji su se okupili u cilju poboljšanja kvaliteta života građana, zbog izjave predstavnika lokalne vlasti o tome da u budžetu nema dovoljno novca za sve potrebe, rekao:

„Postoje građani, kao što smo mi, sa problemima, imamo ’svoje’ rupe na putu i put do Bečeja. Postojite i vi, koje smo izabrali i koji treba da rešite probleme koje mi imamo. Vi ste lepo došli, mi smo rekli šta imamo. Vi imate svoju opštinu, predsednika, Opštinsko veće, Skupštinu opštine i onda kada imate problem i kada nastane ’kuršlus’ vi kažete da nemate novca“. On je dodao: „Svakog dana se ispostavlja neka glupost i neke neverovatne stvari. Otkriva se ovo ili ono. Otkriju lekare koji truju decu, pa ih pohapse, sutra će hapsiti penzionere koji truju babe. To je stvaranje zabluda, a nema rešenja ni za jedan problem. Samo nam pričaju kako ćemo ući u Evropsku uniju, a nikada nećemo“.

K.D.F.

Imovinske karte lokalnih funkcionera - Niko nije bogat

Funkcioneri u Srbiji su do kraja januara ove godine trebali da dostave Agenciji za borbu protiv korupcije podatke o ličnoj imovini i prihodima, ali i o prihodima i imovini svojih bračnih partnera i maloletne dece.
Funkcioneri su i ranije bili u obavezi da prijave svoju imovinu Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa (sada taj posao radi Agencija za borbu protiv korupcije), ali većina njih to nije uradila, jer nije bilo kaznenih mera.

Danas za neprijavljivanje imovine predviđene su zatvorske i novčane kazne. Naime, funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije ili daje lažne podatke u nameri da prikrije podatke o imovini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Funkcioneru koji je osuđen na ovu kaznu, prestaje vršenje javne funkcije i zabranjuje se sticanje javne funkcije u roku od deset godina. Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj funkcioner ako prijavi imovinu nakon isteka propisanog roka.

Predviđeno je i praćenje imovine funkcionera, a to znači da će funkcioneri dostavljati podatke Agenciji dve godine nakon što prestanu da obavljaju svoju funkciju.
Podaci o imovini funkcionera posle 31. januara trebali su biti objavljeni na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, međutim, imovinske karte su postavljene nekoliko meseci kasnije, ali javnosti ni danas nisu dostupni podaci o svim lokalnim funkcionerima (tu su i direktori javnih preduzeća).

Pojedini bečejski funkcioneri i pre kraja januara 2010. godine dostavili su svoje imovinske karte novinarima Bečejskog mozaika.
U izveštaju o imovini i prihodima predsednik opštine Peter Knezi naveo je da od 9. jula 2008. godine, od kada je predsednik opštine, zarađuje mesečno 81.112 dinara neto. Knezi je vlasnik porodične kuće od 150 kvadratnih metara (kupovina), a njegova supruga je vlasnica vikendice od 28 kvadratnih metara (kupovina). Knezi ima i štedni ulog od 5.150 evra. Predsednik opštine je vlasnik 94 komada akcija „Globus osiguranja“ iz Beograda i NIS-ovih besplatnih akcija. On od jula 2008. godine koristi i službeni telefon.

Zamenik predsednika opštine Budislav Medurić naveo je da ostvaruje prihode kao funkcioner u lokalnoj samoupravi iz opštinskog budžeta i da je njegov mesečni neto prihod 68.120 dinara (funkciju obavlja od 9. jula 2008. godine). Medurić u vlasništvu ima kuću od 120 kvadratnih metara (poklon), šumu od 150 kvadratnih metara (kupovina), polovinu kuće od 120 m2 (kupovina) i oko 12 hektara zemlje (poklon, nasledstvo), a njegova supruga u svom vlasništvu ima polovinu kuće od 120 m2 (kupovina) i 1,7 hektara zemlje (poklon). Medurić je vlasnik automobila marke „opel – astra“ (2001. godište), a ima i ušteđevinu od 3.950 evra. On koristi i službeni mobilni telefon od 2008. godine.

Savetnik predsednika opštine za sport i omladinu Goran Strajnić zarađuje 39.000 dinara mesečno (neto) iz opštinskog budžeta od 1. avgusta 2008. godine. On je profesor fizičkog vaspitanja u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Bečeju i njegovi mesečni neto prihodi od 2. decembra 2007. godine su 39.500 dinara.
Marjan Radičević, član Opštinskog veća, naveo je da su njegovi mesečni neto prihodi 71.000 dinara iz opštinskog budžeta od 1. avgusta 2008. godine. Njegova supruga je vlasnica porodične kuće od 148 kvadratnih metara (nasledstvo), a Marjan Radičević u svom vlasništvu ima auto marke „renault senik“ (2005. godište).

U imovinskoj karti člana Opštinskog veća Dragana Mesaroša piše da u opštini zarađuje 58.662 dinara mesečno (neto) od 9. jula 2008, a da od imovine ima automobil marke „daihatsu-applause“ (1991. godište). Mesaroš koristi službeni telefon od oktobra 2008. godine.
Dušan Jovanović, predsednik Skupštine opštine, ostvaruje prihode kao funkcioner u lokalnoj samoupravi iz opštinskog budžeta u neto iznosu od 77.940 dinara mesečno (funkciju obavlja od 1. jula 2008. godine), a prihod ima i od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta (29 ari, 9 kvadratnih metara) u iznosu od 5.800 dinara godišnje. Jovanović poseduje poljoprivredno zemljište od 29 ari, 9 kvadratnih metara (kupovina), građevinski plac od 4 ara (kupovina), dve garaže od 18 metara kvadratnih (kupovina) i ušteđevinu od 9.905 evra. Ima i automobil marke „opel-astra“ (lizing), dok njegova supruga poseduje trosoban stan od 79 kvadratnih metara (kupovina), poljoprivredno zemljište od 4 hektara, 95 ari i 80 kvadratnih metara (u više parcela – nasledstvo), polovinu stambene zgrade od 104 kvadratnih metara (nasledstvo), polovinu dvorišta od 4 ara i 5 kvadratnih metara uz stambenu zgradu (nasledstvo), polovinu njive od 21 ara i 11 kvadratnih metara (nasledstvo).

Predsednik Skupštine opštine koristi službeni automobil „zastava 10“ i službeni mobilni telefon od avgusta 2008. godine.

Finansiranje stranaka

Po izveštaju o trošenju opštinskog budžeta, u 2009. godini političkim partijama koje imaju odbornike u Skupštini opštine, iz opštinske kase isplaćeno je ukupno 378.000 dinara.
Lokalne parlamentarne partije su Demokratska stranka, Savez vojvođanskih Mađara, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Demokratska stranka vojvođanskih Mađara, G17 plus, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Kao jedna kuća (danas Vojvođanska partija), Srpska radikalna stranka, Nova Srbija i Demokratska stranka Srbije.

LJ.M.

Ildiko Nađ, zamenica predsednika Skupštine opštine, u svojoj imovinskoj karti navela je da u opštini zarađuje 68.478 dinara mesečno (neto), a da od imovine poseduje automobil „suzuki – swift“ proizveden 1997. godine. Nađ je vlasnica pet akcija NIS-a, a ima i ušteđevinu od 175 evra. Od 2008. godine koristi službeni automobil „opel – vectra“ i službenu karticu za mobilni telefon.

Pomoćnik predsednika opštine za bezbednost Lazar Sekulić naveo je da od aprila meseca prošle godine iz opštinskog budžeta ostvaruje prihod u iznosu od 43.071 dinar, da njegova supruga ima stan od 37 kvadratnih metara (kupovina), a njihova maloletna deca imaju stan od 50 kvadratnih metara (po pola). Porodica Sekulić poseduje i putničko motorno vozilo „dodž kaliber“ 1,8 (vlasništvo supruge).
Ostali funkcioneri lokalne samouprave, mada su neki od njih obećali, nisu predali svoje imovinske karte novinarima Bečejskog mozaika.

K.D.F. i S.M.

 

Polovični odgovori na zahteve za slobodan pristup informacijama - Bahati predstavnici države

U okviru projekta „Informisanjem do kritičke javnosti“ uradili smo i „eksperiment“, naime, u ime građana i predstavnika nevladinih organizacija koji su učestvovali na tribinama Bečejskog mozaika u Bačkom Gradištu i Bačkom Petrovom Selu, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, uputili smo zahteve novosadskoj policiji i mesnim zajednicama Bačko Gradište i Bačko Petrovo Selo.
Odgovori su nam stigli uglavnom nakon isteka zakonskog roka od 15 dana.

Policijskoj upravi u Novom Sadu, jer građani Bačkog Gradišta tvrde da u njihovom mestu ne postoji stalna policijska patrola, a zahvaljujući tome veoma su učestale krađe, naročito noću, 21. juna uputili smo sledeća pitanja:
1. Da li u naseljenom mestu Bačko Gradište, na teritoriji opštine Bečej, postoji policijska patrola svakim danom u nedelji, 24 časa? Ukoliko ne postoji, zašto ne postoji?
2. Pre godinu dana u Bačkom Gradištu u večernjim časovima obijen je zaključan automobil ispred kuće u kojoj živi Slavko Sekulić, građanin Bačkog Gradišta. Tom prilikom je iz automobila ukraden alat u vrednosti od oko 600.000 dinara. Sekulić je prijavio slučaj policiji, policijska patrola je izašla na lice mesta, međutim, mesto krivičnog dela nije obezbeđeno i nije izvršen uviđaj. Sekuliću je rečeno da svoje vozilo dotera u bečejsku policiju u ponedeljak (krivično delo je izvršeno u nedelju), što je on i učinio. Međutim, od tada – a prošlo je godinu dana – on ne zna kako napreduje slučaj, niti je policija našla i vratila mu ukraden alat. Molim Vas da mi dostavite informacije o tome da li i kako napreduje ovaj slučaj, da li je izvršilac krivičnog dela otkriven i procesuiran?

Odgovor policije primili smo 9. jula, a upućen je 8. jula, dan nakon isteka roka.
U odgovoru na postavljena pitanja Darko Vitorac, ovlašćeno lice za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja piše:

1. U naseljenom mestu Bačko Gradište policijski službenici nisu prisutni 24 časa sedam dana u nedelji, a policijski poslovi se obavljaju od strane policijskog odeljenja u Bačkom Gradištu koji je tako brojčano profilisan da obezbeđuje fizičku prisutnost svojih pripadnika na terenu svakog dana u dnevnim smenama, a u toku vikenda i u noćnim smenama. U slučaju potrebe za angažovanjem policijskih službenika u vremenu kada u naseljenom mestu nema policijskih službenika policijskog odeljenja u Bačkom Gradištu, na radne zadatke u naseljeno mesto Bačko Gradište se upućuju dežurni policijski službenici iz PI Bečej.

2. Krivično delo teške krađe iz člana 204 stava 1 tačke 1 koje je, u toku noći 15/16.11.2008. godine, izvršeno na štetu Sekulić Slavka u naseljenom mestu Bačko Gradište, kada je na parkingu njegove kuće (izostavljanje adrese je delo urednika dodatka; prim. nov.) provaljeno motorno vozilo marke „folksvagen kedi“ i iz njega otuđene parketarske mašine velike vrednosti, se u službenim evidencijama PS Bečej vodi pod brojem KU 348/08. Dosadašnjim radom policijskih službenika nisu otkriveni izvršioci navedenog krivičnog dela, a operativni rad na njihovom pronalasku se nastavlja.

Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja upućen je Mesnoj zajednici „8. oktobar“ Bačko Petrovo Selo 7. jula. U ovom slučaju odgovor je dobijen u zakonskom roku, a pitanja su bila:

1. Koliko novca (iznos u dinarima) je opština Bečej od 1. januara do 31. decembra 2009. godine uputila Mesnoj zajednici Bačko Petrovo Selo iz opštinskog budžeta? (Molim kopije dokumenata iz kojih se vidi koliko je novca upućeno Mesnoj zajednici Bačko Petrovo Selo.)

2. Na šta je Mesna zajednica Bačko Petrovo Selo potrošila taj novac? (Molim izveštaj o trošenju sredstava i kopije dokumenata iz kojih se vidi za koje potrebe je potrošen novac u navedenom periodu.)

Umesto pisanog odgovora i kopija dokumenata, bez ijedne propratne reči dobili smo dokument, „Izveštaj o izvršenju budžeta u periodu od 1.1.2009. do 31.12.2009. godine“ koje je Mesna zajednica uputila filijali Uprave za trezor u Vrbasu 26. februara 2010. godine.
Iz izveštaja se vidi da je Mesna zajednica u posmatranom periodu imala tekuće prihode u iznosu od ukupno 15,16 miliona dinara, od toga je 4,36 miliona dinara dobila od opštine, i tekuće rashode od 10,83 miliona dinara (opštinski „udeo“ 4,36 miliona), te je višak prihoda iznosio 4,32 miliona dinara.

Za zaposlene (plate) u mesnoj zajednici potrošeno je – samo iz opštinskih sredstava – 1,57 miliona dinara, za korišćenje usluga i dobara (energetske, komunalne itd. usluge, informisanje, administrativne usluge) 1,07 miliona, a izdaci za nefinansijsku imovinu bili su 1,71 milion.
Mada smo tražili kopije dokumenata iz kojih se vidi kako je trošen novac dobijen iz opštinskog budžeta – 4,32 miliona dinara - osim zbirnog iskazivanja troškova za plate, korišćenje usluga itd. nikakav dokument nismo dobili, pa ne znamo koliko je zaposlenih u Mesnoj zajednici, na kojim radnim mestima i kolika im je mesečna plata itd.

Mesnoj zajednici Bačko Gradište smo 7. jula uputili dva zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Odgovor na prvi zahtev stigao je 23. jula, dan nakon isteka roka, a na drugi zahtev dobili smo odgovor da – za sada – nema odgovora 28. jula, 6 dana nakon isteka roka.
Odgovor smo dobili na pitanja o identitetu organizatora manifestacije „Susret Gradištanaca“, susret građana naseljenih mesta koji u nazivu imaju „feldvar“ (manifestacija je održana 29. i 30. maja), o finansijeru manifestacije i o trošenju dobijenog novca.

U odgovoru koji smo dobili iz Mesne zajednice Bačko Gradište piše da su organizatori „Susreta Gradištanaca“ bili članovi Saveta MZ Bačko Gradište, KUD „Kulturkor“ Bačko Gradište i meštani Bačkog Gradišta, a bilo je predviđeno pola miliona dinara za potrebe organizovanja Susreta iz budžeta opštine Bečej, međutim, navodi se da potrošena sredstva iz budžeta opštine iznose 87.747,50 dinara, ali su procenjeni troškovi bili 500.000 dinara. „Razliku između sredstava dobijenih iz budžeta i procenjenih troškova pokrili su: sponzori (novčani i/ili u naturi proizvodima iz sopstvenih asortimana) i domaćini (noćenje, doručak, večera, prevoz u selu, slobodne aktivnosti i sl.)“, navodi se u odgovoru na pitanja novinara Bečejskog mozaika.

U prilogu samo dobili i tri računa, jedan je od 30. maja na iznos od 48.000 dinara. Mesna zajednica Bačko Gradište je taj novac potrošila u domaćoj kuhinji „Kabernet“ iz Bačkog Gradišta na sledeće potrebe: 7.520 dinara, koka-kola (94 komada od 0,25 litara); 1.440 dinara, sokovi „Next“ (16 komada od 0,33 litara), pa još sokova „Next“ (20 komada od 0,33 litara) za 1.800 dinara; voda „Knjaz Miloš“ (44 komada od 0,5 litara) za 2.640 dinara, pa 33.000 dinara za 60 porcija mešanog mesa i 1.600 dinara za 160 kriški hleba.

Drugi račun je SZTR „Classic“ izdao Mesnoj zajednici Bačko Gradište 4. juna na iznos od 25.057,50 dinara. Za taj novac kupljene su sledeće stvari: 12 komada piva od 2 litre za 1.271,19 dinara, 162 komada kisele vode u flašama od po 2 litre za 4.928,64 dinara, pa još piva, ukupno 83 komada od po 2 litre za ukupno 11.722 dinara, pa 6 „Fante“ od po 2 litre za 467,80 dinara, zatim 16 komada soka „Pepsi“ u dvolitarskom pakovanju za 1.071,19 dinara, 18 komada „Hello“ sokova (1,5 litra) za 1.264,58 dinara i 400 komada plastičnih čaša za 508,47 dinara. Sve to je bez PDV-a 21.235,17 dinara, a sa PDV-om 25.057,50 dinara.

Treći račun je izdao STR „Centar“ na iznos od 14.690 dinara. Za taj novac kupljeno je: 4 paviljona od 3mx3m za 7.960 dinara, 500 plastičnih viljušaka za 536 dinara, 250 plastičnih noževa za 249 dinara, ukupno 700 plastičnih časa raznih veličina za 890 dinara, 600 plastičnih tanjira za 3.380 dinara, 450 plastičnih kašika za 1.350 dinara i još sto plastičnih kašika za 325 dinara.
Tako je potrošeno 87.747 dinara iz opštinskog budžeta.

Nadležni u Mesnoj zajednici Bačko Gradište, međutim, nisu odgovorili na naš drugi zahtev, u kom smo postavili sledeća pitanja:

1. Pre nego što je JP Vodokanal od 1. januara 2010. godine preuzeo posao vodosnabdevanja Bačkog Gradišta od Mesne zajednice Bačko Gradište, naplaćivanja potrošene vode od domaćinstava u Bačkom Gradištu obavljala je Mesna zajednica. Koliko novca (iznos u dinarima) je Mesna zajednica Bačko Gradište naplatila od domaćinstava za potrošenu vodu od početka 2004. do početka 2010. godine? (Molim kopije dokumenata iz kojih se vidi koliko je naplaćeno u navedenom periodu.)

2. Na šta je potrošen taj novac? (Molim kopije dokumenata iz kojih se vidi za koje potrebe je potrošen novac u navedenom periodu.)
U odgovoru koji nam je poslat piše: „Traženu informaciju po Vašem zahtevu za pristup informaciji od javnog značaja, a u vezi prihoda i rashoda na vodi u periodu od 2004. do 2010. godine, dostavićemo Vam u narednom periodu nakon kompletiranja dokumentacije“.

Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja vreme koje je na raspolaganju organu javne vlasti da odgovori na zahteve je 15 dana od dana podnošenja zahteva, a taj rok u izuzetnim slučajevima (obimna dokumentacija itd.) može biti i 40 dana, ali nas o produženju roka Mesna zajednica trebala obavestiti odmah po dobijanju zahteva, a ne nakon isteka roka od 15 dana.

K.D.F.

Objavljivanje dodatka omogućio je Fond za otvoreno društvo

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali