Umesto Gerontološkog centra: Pomoć u kući za 800 dinara pruža „Naša čuvarkuća“

  20 novembar 2020
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Skupština opštine Bečej je u oktobru mesecu donela Odluku o pravima u socijalnoj zaštiti u nadležnosti opštine Bečej, a 4. novembra i Pravilnik o uslovima obezbeđivanja i pružanja usluge pomoći u kući i učešća korisnika u troškovima.

Opština je odmah potom pripremila ugovor sa najpovoljnijim ponuđačem, firmom „Naša čuvarkuća“ iz Bečeja za pružanje usluge pomoć u kući.

Ugovor s opštinom na dva meseca za 1,4 miliona dinara

Članica Opštinskog veća za oblasti obrazovanja i socijalne zaštite Dalila Dujaković rekla je da ugovor sa „Našom čuvarkućom“ važi od 6. novembra do kraja 2020. godine i vredan je 1,4 miliona dinara.

Prema njenim rečima, izabrana je najpovoljnija od tri ponude, jer po odredbama Zakona o javnim nabavkama za usluge iz oblasti socijalne zaštite nije potrebno raspisivanje javne nabavke do vrednosti do 15 miliona dinara.

Ponude su, osim „Naše čuvarkuće“ podneli ponuđači „Inkluzija danas“ iz Prokuplja i Centar za podršku i inkluziju „Help Net“ iz Beograda.

Cena sat vremena pomoći u kući je 800 dinara – druge dve ponude iznosile su 900 i 985 dinara – i deo usluge finansira lokalna samouprava, a deo korisnici, objasnila je Dujaković.

Svrha pomoći u kući je podrška korisnicima u zadovoljavanju svakodnevnih životnih potreba u sopstvenim domovima, kako bi se unapredio ili održao kvalitet njihovog života i sprečio ili odložio smeštaj u institucije.

Donedavno uslugu pomoći u kući pružao je Gerontološki centar, koji do sada nije pribavio potrebnu licencu za obavljanje tog posla, mada je, po nezvaničnim informacijama, 2018. godine pokrenuo proces licenciranja, koji nije i okončao.

Prema informacijama redakcije Bečejskog mozaika, po istom postupku – pribavljanje tri ponude – će nekoj firmi od januara 2021. godine biti dodeljena i usluga ličnih pratilaca dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a pre toga je potrebno da bečejski parlament usvoji pravilnik o obezbeđivanju te usluge.

Predsednik opštine Bečej Dragan Tošić je izjavio da će tu uslugu u celini finansirati lokalna samouprava, a najavio je i da će pratioci od januara imati više plate.

Ko je dobio licencu?

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, postupajući po zahtevu „Recreate“ d.o.o. iz Bečeja za izdavanje licence za pružanje usluge pomoć u kući odraslima i starijima, 28. septembra 2020. godine donelo je rešenje kojim se utvrđuje da „Recreate“ d.o.o. ispunjava uslove i standarde za pružanje usluge pomoć u kući odraslima i starijima i dobijanje ograničene licence broj 592, sa rokom važenja pet godina (od 28. septembra 2020. do 28. septembra 2025. godine), piše u rešenju ministarstva.

Ministarstvo, između ostalog, navodi i da su „u pogledu stručnih i drugih radnika predviđenih članom 76 Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ispunjeni uslovi, jer su angažovani: 1 stručni radnik i 1 negovateljica-gerontodomaćica sa završenim akreditovanim programom obuke“.

U rešenju ministarstva se navodi da se obavezuje direktorka „Recreate“ d.o.o. Jovana Ilić „da u roku od 15 dana obaveštava ovo Ministarstvo o nastalim promenama vezano za proširenje usluge van sedišta, o promeni broja i strukture zaposlenih, promenama u poslovnoj saradnji, kao i promenama podataka u APR-u“.

Od 28. septembra prošlo je mesec i po dana i došlo je do promene izvesnih podataka u Agenciji za privredne registre (APR). Naime, od 3. novembra „Recreate“ d.o.o. u Bečeju, koji je dobio licencu, ne postoji.

Umesto te firme, u registru APR-a od 3. novembra ove godine postoji „Naša čuvarkuća“ d.o.o, jer je tada naziv „Recreate“ d.o.o. (osnovano u aprilu 2016. godine) promenjen u naziv „Naša čuvarkuća“.

Registraciona prijava samo je delimično prihvaćena u Agenciji za privredne registre: usvojen je deo za promenu naziva, ali je prijava odbačena u delu koji se odnosi promenu pretežne delatnosti, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi.

Naime, APR navodi da uvidom u dostavljenu registracionu prijavu i dokumentaciju utvrđeno je da uz prijavu za promenu pretežne delatnosti nije dostavljen akt nadležne jedinice lokalne samouprave kojim se utvrđuje ispunjenost uslova za pružanje usluga socijalne zaštite bez smeštaja za stara lica i lica sa posebnim potrebama itd.

Do 10. novembra, na sajtu APR-a nije upisana promena delatnosti, te se, kao pretežna delatnost „Naše čuvarkuće“ navodi: delatnost reklamnih agencija.

Zakonski zastupnik „Naše čuvarkuće“, sa sedištem u Sinđelićevoj ulici 99, je direktorka Jovana Ilić, a članovi društva (vlasnici) su Robert Guljaš (51 odsto), Radovan Đukić (48 odsto) i Kornelia Gavrić (1 odsto). Inače, do kraja novembra 2019. godine vlasnici firme „Recreate“ (od 3. novembra ove godine „Naša čuvarkuća“) bili su Ivica i Mirjana Panić sa po 50 odsto udela, ali je tada promenjena vlasnička struktura i Robert Guljaš postao je vlasnik 51 odsto, a Radovan Đukić 49 odsto udela. Osnovni novčani kapital firme je 1.000 dinara, a nenovčani 689.711 dinar.

Centar za socijalni rad će određivati iznos

Za obavljanje usluga iz domena socijalne zaštite pružaocu usluge potrebna je licenca.

O tome zašto uslugu iz te oblasti, pomoć u kući, ne obavlja više Gerontološki centar, predsednik opštine Dragan Tošić je rekao:

- Naš problem je bio taj što Gerontološki centar nije imao te licence. Tvrdim da bi za opštinu Bečej najbolje bilo kada bi Gerontološki centar i dalje radio te usluge, jer je Gerontološki centar to radio godinama i zna najbolje kako se to radi. Nažalost, nisu u prethodnom periodu, čini mi se, dovoljno radili na licenciranju. Ne želim nikog da pozivam na odgovornost, ali ako su znali da je promenjen zakon i da oni moraju da imaju licence, trebali su to i da obezbede.

Na koji način će biti finansirana pomoć u kući sada, kada tu uslugu pruža firma „Naša čuvarkuća“?

- U vezi pomoći u kući postoji pravilnik i na osnovu toga će Centar za socijalni rad određivati procenat koji treba da izdvoji opština Bečej iz svojih sredstava, a deo sredstava će platiti sami korisnici. Postojaće korisnici za koje će opština plaćati 100 odsto cene usluge. Postoji pravilnik i zato mislim da smo sada prvi put na čistom. Opština Bečej obezbeđuje sredstva, Centar za socijalni rad donosi odluke koje mi moramo da poštujemo kao opština. Zadatak opštine je samo da obezbedi sredstva Centru za socijalni rad, odnosno Centar nam određuje koja je visina tih sredstava i mi ta sredstva uplaćujemo firmi koja će dobiti posao.

Da li će dobiti ili je već dobila?

- Mislim da ugovor nije još potpisan (9. novembar), ali će ove nedelje biti.

Bio je raspisan konkurs?

- Da.

Postoji još jedna usluga iz domena socijalne zaštite, usluga lični pratilac deteta sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, i tu će doći do promena. Isti će biti princip kao za pomoć u kući?

- Nije isti princip, ali je sličan, zato što tu nema Centra za socijalni rad koji određuje koliko sredstava treba da bude izdvojeno po korisniku, nego ćemo se truditi, kao što smo pričali pre godinu dana, da više sredstava izdvojimo za lične pratioce. Naime, za te ljude koji rade sa decom dosad su izdvajana sredstva koja nisu dovoljna da bismo ih zadržali.

Oko 15.000 dinara mesečno za jednog pratioca.

- Da, to su uglavnom komšije ili su neke rodbinske veze bile prisutne, pa su na taj način oni imali dopunu primanja koja već imaju. Ali na ovaj način želimo da se ne desi da naredne godine, na primer, pratilac odustane zbog sredstava, zbog toga što je dobio posao na nekom drugom mestu i da onda to dete ima problem da se navikne na novog ličnog pratioca. To je jedini razlog zašto smo krenuli da povećamo taj iznos, jer su se takvi slučajevi dešavali proteklih godina.

Koliko su povećana sredstva što se plata pratilaca tiče?

- Planiramo da to bude neki minimalac, mislimo da je to u ovom momentu nešto što opština može da izdvoji.

Da li će im ići i staž, jer to do sada nije bio slučaj?

- Da. Ono što ja kao predsednik opštine hoću da uradim jeste da izdvojimo više sredstava kako bi lični pratioci imali i plaćen radni staž, imali neku sigurnost i kako bi deca i roditelji imali sigurnost da ti lični pratioci neće otići na neko drugo mesto u nekoj narednoj godini ili na polovini školske godine.

Dakle, opština će novac za plate ličnih pratilaca da upućuje Centru za socijalni rad, a Centar nekoj firmi, pretpostavljam „Našoj čuvarkući“, preko koje će da se organizuje ta usluga?

- Nemojte da pretpostavljate. Mi imamo lične pratioce do Nove godine. Nemojte da ispada da znamo ko će to raditi.

Konkurs ili javna nabavka nije raspisana?

- Raspisana je za pomoć u kući i taj posao je okončan. Ne znamo još ko će raditi posao ličnih pratilaca, jer još nije raspisan konkurs.

Da li će roditelji ili staratelji dece sa smetnjama u razvoju učestvovati u finansiranju usluge ličnih pratilaca?

- Neće učestvovati. Što se tiče ličnih pratilaca opština Bečej će izdvajati sva sredstva, ali što se tiče pomoći u kući, tu ne, i o tome postoji pravilnik. Postoje građani koji mogu sami da plate tu uslugu i nema razloga da im opština plaća - rekao je Tošić.

Podsetimo da je usluga ličnih pratilaca uvedena u vreme mandata prethodnika sadašnjeg predsednika opštine i njegovog partijskog kolege (SNS) Vuka Radojevića u oktobru 2014. godine.

„Naša čuvarkuća“ ima sedam korisnika

Firma „Naša čuvarkuća“ u Bečeju nedavno je počela da obavlja uslugu pomoć u kući iz domena socijalne zaštite.

Zaposleni stručni radnik u preduzeću, a donedavno pomoćnica predsednika opštine Bečej za oblast obrazovanja Suzana Đukić za Bečejski mozaik govori o tome kada je firma počela da pruža uslugu pomoć u kući, kako ocenjuje prve korake i koliko korisnika ima.

- Počeli smo da radimo u toku oktobra meseca, počeli smo sa pripremama, pa smo se reklamirali od 15. oktobra, jer smo licencu dobili krajem septembra. Trenutno imamo 7 korisnika usluge i to su korisnici koji 100 odsto sami plaćaju usluge. Sa opštinom Bečej smo 5. novembra potpisali ugovor za one korisnike gde opština subvencioniše neki deo cene. Ocenjujem da je dobro, tek su čuli za nas, ljude interesuje, a potrebe za tim ima velike. Uglavnom se traži kućna nega, kupanje, presvlačenje, menjanje pelena, nega starijih. Pored toga imamo zaposlenu i medicinsku sestru, koja radi priključivanje infuzije, davanje injekcija, previjanje rana, to što medicinska sestra može da uradi na osnovu izveštaja lekara.

Koliko korisnici plaćaju uslugu, mislim na one koji to sami finansiraju?

- Osamsto dinara je sat, toliko plaćaju, s tim da za pola sata se neko okupa ili mu se promeni pelena, čak i manje vremena treba da se promeni pelena. Jedno kompletno kupanje korisnika se obavi za pola sata. To nije jako velika cena, ako uzmete u obzir da neko privatno dolazi to da radi i naplaćuje mnogo više.

Ne treba svakom korisniku 24 časa te usluge.

- Uglavnom je to po pola sata, uglavnom gde su korisnici ležeći, gde je potrebna nega, to je možda dva puta dnevno po pola sata, neko kupanje i presvlačenje. U nekim situacijama čak ne treba svaki dan.

Opština je tražila ponude od licenciranih firmi za ovu uslugu.

- Mi imamo sreću da ima malo licenciranih firmi koje pružaju ove dnevne usluge u zajednici, uglavnom su to radili gerontološki centri, koji nemaju licence, takav je bio slučaj i u Bečeju i zakon je naložio, takva je situacija i sa ličnim pratiocima, gde su, hajde da kažemo, mimo zakona pružane usluge, jer nisu pružali licencirani pružaoci usluga. Vi u okolini nemate licencirana preduzeća, imate uglavnom nevladine organizacije ili gerontološke centre.

Usluga ličnih pratilaca od januara 2021. godine trebalo bi da ne bude više u „režiji“ opštine. I za tu uslugu će lokalna samouprava da traži ponude od licenciranih pružalaca usluga. Međutim, vi ste već, čini mi se, počeli licenciranje ljudi koji se bave poslom ličnih pratilaca. Da li računate na to da ćete i taj posao dobiti?

- Ne znamo, ne računamo, mi se nadamo. Počeli smo sa pružanjem te usluge, na primer, interesovala se opština Žabalj, oni su nas zvali da vidimo da se dogovorimo i da počnemo sa pružanjem usluge kod njih. Da li ćemo u Bečeju proći? Nadamo se da hoćemo, ali kako će biti, to ćemo da vidimo. Htela sam da kažem da su kod nas ljudi, pošto smo firma, zaposleni, imaju redovan radni odnos, puno radno vreme, trudimo se da ljudima koji rade pomoć u kući plate budu adekvatne, jer taj posao nije lak i treba da ga obavljaju dobro i kvalitetno, tako da se trudimo da budu dobro plaćeni. Možda zato negde zvuči da je cena velika, ali s obzirom na to da treba da se isplate plate i svi ostali troškovi da se uzmu u obzir, mislimo da je to cena koja je realna i korisnici mogu da je plate, a tamo gde su primanja mala, gde su penzije male ili su korisnici socijalne pomoći, naši korisnici mogu da predaju papire u Centar za socijalni rad i da dobiju subvenciju, odnosno da se odredi da opština subvencioniše neki deo.

Takve korisnike još nemate, jer je nedavno usvojen pravilnik lokalne samouprave?

- Takve korisnike još nemamo.

Firma „Naša čuvarkuća“ pod tim imenom radi tek od 3. novembra ove godine. Prethodno se zvala „Recreative“ i ona je dobila licencu u septembru od nadležnog ministarstva i potom je promenila ime. Suvlasnik firme je Radovan Đukić. Pretpostavljam da je reč o vašem suprugu.

- Jeste.

Da odgovorimo i na zamerke javnog mnjenja, pre svega na društvenim mrežama. Naime, „Naša čuvarkuća“ nije registrovana za pružanje usluga iz domena socijalne zaštite, već je njena pretežna delatnost delatnost reklamnih agencija. Agencija za privredne registre je početkom novembra odbacila deo registracione prijave koji se odnosio na promenu delatnosti. U čemu je problem?

- Advokat je radio taj deo menjanja, prosto nije poslao rešenje iz ministarstva, a šifra delatnosti nije mogla da se promeni bez rešenja iz ministarstva da imamo licencu. To je problem, advokat je izostavio to da pošalje, sad je poslao, tako da se nadamo da će to biti vrlo brzo izmenjeno. Inače, menjali smo naziv firme zato što nije pristupačan za ove usluge koje radimo, mislim da je ovaj naziv mnogo pristupačniji za naše korisnike - rekla je Suzana Đukić.

Za priznavanje prava na pomoć u kući 13 rešenja

Direktorka Centra za socijalni rad Ivona Božović izjavila je da je Centar za socijalni rad 2020. godine doneo ukupno 13 rešenja za priznavanje prava na pomoć u kući, ali je dodala da sigurno ima više korisnika te usluge iz ranijih godina.

Centar je takozvani uputni organ, spona između opštine i pružaoca usluge pomoći u kući, a do kraja godine trebalo bi da da se uradi (privremeni) prekid usluge korisnicima, jer im je dosad tu uslugu pružao Gerontološki centar i tada bi se znao tačan broj korisnika.

Cena sat vremena pomoći u kući „Naše čuvarkuće“ je 800 dinara. Gerontološki centar je za sat vremena pomoći u kući naplaćivao 260 dinara.

U okolini Bečeja, u Molu, sat vremena usluge pomoći u kući pri Domu za smeštaj za stare i penzionere košta 267 dinara.

Po novom pravilniku koju je Skupština opštine usvojila 4. novembra, postojaće korisnici kojima će lokalna samouprava da stopostotno pokriva troškove pomoći u kući, ali i oni kojima neće ili će plaćati samo određeni procenat cene usluge. Određivanje učešća lokalne samouprave u (su)finansiranju troškova tek predstoji, kazala je Božović.

Međutim, na osnovu navedenog u pravilniku, velika je verovatnoća da će većina korisnika morati da snosi troškove, jer se visina opštinskog sufinansiranja određuje po prihodima potencijalnog korisnika, a čak se i takozvana tuđa nega računa u prihode.

Ko ima pravo na pomoć?

U Pravilniku o uslovima obezbeđivanja i pružanja usluge pomoći u kući i učešća korisnika u troškovima koji je Skupština opštine usvojila 4. novembra, navodi se da se sredstva za finansiranje usluge pomoć u kući obezbeđuju „u visini planiranih sredstava u budžetu opštine Bečej, učešćem korisnika i njihovih srodnika obaveznih na izdržavanje, namenskih transfera i drugih izvora“, a dodaje se da se „usluga na teritoriji opštine Bečej pruža u skladu sa važećim zakonskim propisima i zaključenim ugovorom sa opštinom Bečej u skladu sa propisima kojim se uređuju javne nabavke“.

Pravilnikom je određeno da se pravo na pomoć u kući obezbeđuje odraslim i starim licima koja „imaju ograničenja fizičkih i psihičkih sposobnosti usled kojih nisu u stanju da nezavisno žive u svojim domovima bez redovne pomoći u aktivnostima svakodnevnog života, nege i nadzora, pri čemu je porodična podrška nedovoljna ili nije raspoloživa“, imaju prebivalište na teritoriji opštine Bečej, iskažu volju za korišćenjem usluga (u ime lica koje se nalazi pod starateljskom zaštitom, staratelj mora iskazati volju za korišćenjem usluga), učestvuju u sufinansiranju troškova usluga u skladu sa pravilnikom.

Udeo korisnika usluge

Učešće korisnika u ceni usluge pomoći u kući utvrđuje se u zavisnosti od odnosa ukupnog prihoda po članu porodičnog domaćinstva korisnika i nivoa socijalne sigurnosti za pojedinca utvrđenog zakonskim odredbama kojima se reguliše socijalna zaštita i rešenjem nadležnog ministarstva za mesec u kom se pruža usluga.

Do 1. nivoa socijalne sigurnosti za pojedinca 0%; od 1. do 2. nivoa socijalne sigurnosti za pojedinca 20%, od 2. do 3. nivoa socijalne sigurnosti za pojedinca 40%, od 3. do 4. nivoa socijalne sigurnosti za pojedinca 60%, od 4. do 5. nivoa socijalne sigurnosti za pojedinca 80%, a preko 5. nivoa socijalne sigurnosti za pojedinca 100%.

Ukupan prihod porodice i nivo socijalne sigurnosti za pojedinca utvrđuje se na način predviđen zakonskim odredbama kojima se reguliše socijalna zaštita.

U ukupan prihod porodice računa se i dodatak za negu i pomoć drugog lica, piše u pravilniku.

K.D.F. (Tekst je objavljen 13. novembra u Bečejskom mozaiku)

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija