Žetva u Bečeju - Osrednji rod pšenice, niska otkupna cena

  11 jul 2014
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Žetva pšenice u bečejskom ataru, na 8.800 hektara, počela je oko 25. juna, a prema prvim procenama ovogodišnji prinosi su 30 i 40 procenata manji u odnosu na prošlogodišnji rod, navode u opštinskoj kancelariji za poljoprivredu.


„Razlog za manji rod su velike temperaturne razlike, a to je prouzrokovalo slabije punjenje zrna.

Nažalost, trenutno je i cena pšenice veoma niska i ove godine proizvodnja pšenice je na granici ekonomske isplativosti“, rekao je Anđelko Mišković, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i selo.
„Ne očekuje se da će cena pšenice ove godine biti dobra, jer je cena trenutno na berzi oko 17 dinara, a u žetvi će za isplatu seljacima cena biti verovatno i ispod 17 dinara sa PDV-om. To je izuzetno loše zbog velikih troškova. Poljoprivrednici su imali tri tretiranja pšenice protiv bolesti i troškovi zaštite iznose najmanje 4 dinara po kilogramu, a cena pšenice ne pokriva ni troškove proizvodnje“, izjavio je Miroslav Glavaški, direktor Osnovne zemljoradničke zadruge Bečej čiji su kooperanti žetvu pšenice započeli 16. juna.


„Zadruga Bečej je do 30. juna primila 7.500 tona pšenice. U početku su prinosi bili izuzetno loši, 2.600-2.700 kilograma po hektaru, prinos je sada bolji, 5.000 kilograma po hektaru, ali je ukupan rod znatno manji od prošlogodišnjeg, prema procenama i do 25-30 odsto. Očekujemo da će žetva na ovom terenu biti završena za 4-5 dana (5. jul), dok je u Banatu, gde takođe poslujemo, žetva urađena na nešto više od 50 posto površine“, kazao je Glavaški. Prema njegovoj proceni, za pšenicu sada nije potrebna kiša, jer bi ona umanjila kvalitet zrna: „Nove padavine dovele bi pšenicu u katastrofalno stanje, odnosno bila bi samo za stočnu ishranu, jer je već danas (1. jul) na granici težine od oko 76 hektolitara, do pre desetak dana bila je na 82-88, posle kiše je spala na 77-78 hektolitara, a ako ode ispod 74 hektolitara, što je donja granica za mlinsku i pekarsku industriju, neće biti za ljudsku ishranu i to će biti još jedan veliki problem“.


Što se ostalih poljoprivrednih kultura tiče, u zemljoradničkoj zadruzi ističu da se one trenutno nalaze u dobroj kondiciji i da im pogoduje kiša. „Kiša odgovara svim jesenjim kulturama, repi, suncokretu, soji, kukuruzu, i one se nalaze u dobrom stanju, a iako je pre nekoliko dana bila kiša praćena olujnim vetrom i gradom, nemamo informacija da je pričinila veću štetu. Međutim, problem postoji kod kukuruza, jer ga je napao plamenac, a ulazak u njive da bi se zaštitio od ove bolesti je neizvodljiv osim sa specijalnim vozilima sa prskalicama koje  poseduje mali broj poljoprivrednika u opštini“, rekao je Glavaški.


Žetva ječma je takođe pri kraju, prema informacijama iz opštinske poljoprivredne kancelarije, od 3.129 hektara pod ovom kulturom do 25. juna obrađeno je 2.398 hektara površine, sa prosečnim prinosom od 4,25 tone po hektaru.


Osim promenljivih vremenskih prilika koje su uticale na rod, poljoprivredni proizvođači su bili suočeni i sa najezdom glodara.


„Na zahtev individualnih poljoprivrednika tražili smo prvo izlazak poljoprivredne inspekcije, ali nas je ona odbila i uputila na fitosanitarnu inspekciju, koja je takođe odbila naš zahtev i uputila nas na stručnu službu Poljoprivredne stanice Vrbas. Konačno posle 3-4 nedelje od momenta kada smo zatražili pomoć, inspekcija je sa predstavnicima opštine i poljoprivrednika izašla na teren, sastavljen je zapisnik koji je ponovo upućen u fitosanitarnu inspekciju, tako da smo uradili sve što smo mogli. Štete na usevima ima, negde i do 100 posto, kao što je, recimo, na PIK-ovoj parceli od 158 hektara, gde je ječam sasvim uništen i gde je utvrđeno da ima između 60 i 90 hiljada rupa po jednom hektaru. Štete ima i na pšenici, soji i šećernoj repi. Najezdu glodara imamo i sada, pre svega iz razloga što smo imali slabu zimu, nismo imali periode sa maglom i došlo je do razmnožavanja glodara koji jedu sve pred sobom. U bečejskom ataru su se pojavili iz pravca Bačke Topole i šire se prema Gornjoj zemlji i Poljanicama, odnosno Bačkom Petrovom Selu“, rekao je Mišković.

Sanacija mostova i atarskih puteva


Početkom maja započeta je sanacija prelaza i mostova na atarskim putevima u opštini. Radovi su još u toku, a do sada su, prema rečima Anđelka Miškovića, člana Opštinskog veća zaduženog za poljoprivredu i selo, sanirana tri mosta na Beljanskoj bari.
„Posao je dobro urađen, mostovi su ojačani, nasuti su prilazi, produžene su betonske ploče i napravljene su pod kosinom da se ne zadržava voda. Radovi su još u toku, ali je napravljena pauza zbog žetve. Sada se radi priprema za sanaciju tri prelaza, dva u Medenjači i jednog na Šištaku, gde se ulazi u rit“, rekao je Mišković.   


Izvođač radova je firma DTD VDP „Srednja Bačka“ iz Bečeja, sa kojom je 10. marta zaključen ugovor vredan 25.959.397 dinara (sa PDV-om) za sanaciju petnaest prelaza i mostova u ataru. Ovaj posao bi trebao da bude završen do jeseni.

Lj.M.

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija