Sećanje na žrtve: Ne može se mržnjom protiv mržnje

  08 februar 2013
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Sećanje na nevine žrtve tokom racije 1942. godine obeleženo je komemorativnim skupom i parastosom 27. januara kod spomen obeležja na obali Tise u prisustvu rodbine ubijenih, predstavnika lokalne vlasti, sveštenika, udruženja i organizacija, političkih partija i građana.

Januara 1942. godine krvavi pir započeo je u Čurugu, nastavio se u Žablju, Mošorinu, Temerinu, Gardinovcima, Šajkašu, Srbobranu, Titelu, Novom Sadu i završio se u Bečeju, kada su 26, 27. i 28. januara Hortijevi fašisti ubili i pod led bacili oko 400 Srba, Jevreja, Roma i Mađara.
Minutom ćutanja odata je pošta žrtvama, a potom su predsednik opštine Vuk Radojević i predsednik SUBNOR-a Bečeja Gradimir Džigurski održali govore. Džigurski je podsetio da je na spomen obeležje upisano više od 200 imena Srba, Jevreja, Roma i Mađara, ali podaci istraživača govore da je žrtava bilo mnogo više, te da je u Bečeju najviše ljudi stradalo 27. januara, na dan pravoslavnog praznika Svetog Savu.
„Odajući pomen žrtvama fašističke racije“, rekao je Džigurski, „želimo da današnji dan ostane zapamćen kao veliko zlo dvadesetog veka, ali da, kao što reka Tisa teče i spaja narode i države, tako treba graditi mostove mira za dobrobit svih nas i budućih pokoljenja“.
Vuk Radojević je rekao: „Rane koje su nakon zverstava nastale, ni posle 71 godinu ne mogu da zacele. One i dalje bole i dalje krvare, to najbolje vidimo i osetimo u plačnim pogledima i dušama onih koji do današnjeg dana oplakuju svoje nastradale. Mučenici i stradalnici racije 1942. godine nemaju ni grobno mesto gde bi njihovi potomci mogli da im uz sveštenoslužitelje odaju pomen i molitvu Bogu. Imaju samo ovaj spomenik, reku Tisu i naša sećanja, osećanja i zavet da ih nikada nećemo zaboraviti, u nadi da se ovakav pogrom nikada nikome više ne dogodi. Mržnja se mržnjom ne može pobediti, ona samo stvara krvavi vrtlog koji odnosi nevine živote. Jedino ljubavlju možemo pobediti mržnju i sačuvati mir. Neka nas nevine žrtve racije sećaju na obavezu pred Bogom, pred našim potomcima i precima, da samo sjedinjeni i u bratskoj ljubavi i slozi možemo graditi prosperitetnu, ravnopravnu i uspešnu zajednicu“.
Vence na spomen obeležje položili su predstavnici lokalne samouprave, SUBNOR-a, Saveza samostalnih sindikata opštine Bečej, Udruženja penzionera, političkih partija i rodbina nastradalih, a potom je sveštenstvo pravoslavne crkve služilo parastos palim žrtvama.

Izgraditi svet tolerancije, razumevanja i pomirenja

„Kada bi Tisa mogla da govori, ispričala bi nam poslednje reči molitve i vapaje ubijenih i bačenih u njene hladne dubine. Od tog strašnog januara 1942. godine, Tisa sve vreme ćuti. A mi, na mestu nemog svedočanstva, sećamo se tih dana i nevino stradalih žrtava“, reči su kojima je dan kasnije, 28. januara, na istom mestu počeo još jedan komemorativni skup i obeležavanje 71. godišnjice bečejske racije iz 1942. godine, kao i Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, kojem su prisustvovali Ejal Naor, zamenik ambasadora Izraela u Srbiji, Peter Koproncai, sekretar ambasade Mađarske, Isak Asiel, vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji, Aleksandar Nećak, počasni predsednik Saveza jevrejskih opština u Srbiji, predstavnici jevrejskih opština Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Sombor i Kikinda, lokalne samouprave, verskih zajednica, Saveza udruženja boraca NOR-a opštine Bečej i rodbina ubijenih.
Počast žrtvama odata je minutom ćutanja, a potom su pročitana imena žrtava koje su bačene pod led 1942. i imena žrtava koje su deportovane u logore 1944. godine.
Prisutnima su se obratili predsednik opštine Bečej, zamenik ambasadora Izraela u Srbiji, predstavnik Saveza jevrejskih opština u Srbiji, a vrhovni rabin Srbije Isak Asiel je pročitao Jizkor.
Zamenik ambasadora Izraela Ejal Naor je govorio o šest miliona ljudi, među kojima su bili i žene, deca i starci, a ubijeni su samo zbog svog etničkog porekla, zato što su bili Jevreji. „Holokaust predstavalja večnu i užasavajuću lekciju, koja mora biti shvaćena vrlo pažljivo od svih nas i svakog društva na svetu. Ova lekcija nas mora naučiti da nikad više ne podbacimo i da ne primetimo upozoravajuće znake koji su pre 71 godinu bili propušteni i na taj način doveli do nastanka ove strašne mrlje u istoriji čovečanstva. Ovo je dan kojeg treba da se sećamo, da se sećamo žrtava Holokausta i gledamo u budućnost koja nikada neće tolerisati rasizam, diskriminaciju ni progonstvo. Zajedničko obećanje budućim generacijama treba da bude privrženost takvom svetu u kojem će ideje vodilje biti tolerancija, razumevanje i pomirenje.“
Molitvu za žrtve održao je sveštenik katoličke crkve Peter Antal, zatim su vence na spomen obeležje položile delegacije ambasade Izraela, opštine Bečej, jevrejskih opština, SUBNOR-a, organizacija i rodbina ubijenih, dok su predstavnici Mesne zajednice „Todor Dukin“ spustili venac u Tisu.

Biti čovek je svrha postojanja

Pre komemoracije na Tisi, položeni su venci na mestu gde je nekada bila sinagoga i jevrejska škola, u ulici Miloša Crnjanskog 80, gde su na zidovima sadašnje zgrade dečjeg vrtića pre nešto više od godinu dana postavljene mermerne spomen ploče posvećene jevrejskoj školi i sinagogi, koja je srušena 1961. godine.
Vrhovni rabin Srbije Isak Asiel je rekao: „Ako smo mi ovde, na ovoj planeti da uradimo nešto samo zato što smo šraf u jednom velikom sistemu, po cenu da izgubimo svoj naveći dar koji smo dobili od tvorca, a to je sloboda, onda je naše bivstvovanje potpuno promašeno. Svaki čovek mora da prepozna tu scenu kada može da kaže: `ne, ja to ne želim da uradim u svom životu`, u tom trenutku je on čovek, i ostvario je čoveka u sebi, i ostvario svrhu svog postojanja“.

LJ.M.

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija