Decentralizacija u Srbiji (4): Velika Plana - Južno od centra

  01 jul 2011
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

U narod i politiku uđu reči koje vremenom, rabljenjem kroz političke govore u svakodnevnoj komunikaciji sa biračima, dobijaju veći značaj nego što im po prirodi stvari pripada. Tako je devedesetih godina kristalno bilo jasno da se ondašnja država raspada, u vreme socijalista dogodio se narod, kada su došle demokratske promene transparentno su nam saopštavali šta nas čeka u periodu tranzicije, poslednjih meseci uz kandidaturu za EU najprisutnija reč je decentralizacija. Pojam čak dobija isceliteljski značaj ukoliko se decentralizacija primenjuje kao suprotnost centralizaciji koja predstavlja sve ono loše u državi u kojoj su ogromne razlike među regionima, gradovima i opštinama u unutrašnjosti, naspram prestonice i Vojvodine.

Pristalice razbijanja centra moći državne politike dokazuju da decentralizacija podstiče učešće građana u razvijanju svoje životne sredine, osigurava veće razumevanje lokalne samouprave za brigu i potrebe građana, predstavlja protivtežu autoritarnoj državi, daje priliku za ispitivanje novih struktura i politika, osigurava veću korist i uspešnost u obavljanju usluga, stvara osećaj zajedništva i povezuje civilno društvo s državnom vlašću, bori se protiv partokratije. Dakle, po svemu ovome, odluke je najbolje donositi na nivou najbližem običnom građaninu, a to je svakako lokalna samouprava. Pitanje je u tom smislu usmereno vlastima zašto se funkcije, koje mogu na zadovoljavajući način obavljati niži entiteti, prebacuju na nivo odluke viših političkih tela.
Kako pojam decentralizacije podrazumeva različite dimenzije, ponajpre, političku, fiskalnu i upravnu, sva tri aspekta trebalo bi svesti na lokalni nivo kako bi razvoj gradova i opština kreirali i usmeravali oni koji u njima žive zarad jedinog cilja – da bi u tim sredinama stvorili mogućnost da u njima ostaju, žive i rade sadašnje i buduće generacije.
Šta je centralizacija oduzela lokalnoj samoupravi Velike Plane najubedljivije govore statistički podaci. Po osnovu finansijske decentralizacije opština Velika Plana bi imala godišnje 145 miliona dinara više nego sada. Sa ovom sumom koja je gotovo četvrtina projektovanog godišnjeg budžeta, može da se u potpunosti obezbedi razvojna funkcija opštine. Pre dve godine smanjenjem transfera koji je iz republičke kase išao lokalnim samoupravama, opština je uskraćena za po sto miliona dinara. Vraćena sredstva bila su dovoljna za vršenje osnovnih delatnosti budžetskih korisnika, ne i za finansiranje komunalne infrastrukture, rešavanje problema vodosnabdevanja, održavanje i širenje putne mreže, izgradnju novih objekata...
Uskraćena suma za celokupan četvorogodišnji mandat, od oko 600 miliona, dovoljna bi bila za asfaltiranje svakog sokaka u Velikoj Plani – 50 do 60 kilometara putne mreže. Sa ovim novcem izgradila bi se dva vrtića, 4 fiskulturne sale, kompletno infrastrukturno opremile dve industrijske zone i uradilo još mnogo toga. Kako nije bilo sinhronizacije između republike i aktuelne opštinske vlasti (čini je većinskim delom DSS), izostala je značajnija podrška NIP-a i republičkih fondova. Ove činjenice često u svojim obraćanjima javnosti koristi predsednik opštine Dejan Šulkić.
A varošica sa kućom na sred druma, celom dužinom uz Koridor 10, i bez decentralizacije je nerazvijena, nema rešenu kompletnu infrastrukturu, industrija je zamrla, opusteli su pogoni nekada vodeće mesne industrije, građevinska operativa ne postoji, konfekcija je zatvorena. Servisni centri i nekadašnje društvene fabrike čekaju zakupce... Godišnje se zatvori više od stotinu preduzetničkih radnji, u školama je svake jeseni razred manje, po završetku studija se kući vrati tek svaki dvadeseti visokoškolac, na evidenciji nezaposlenih je blizu 4.000 ljudi bez realnih šansi da uskoro promene status. Neredovna mesečna primanja u malobrojnim kolektivima sa oko 9.000 zaposlenih, daleko su ispod proseka Srbije – jedva 28.000 dinara.
- Decentralizacija u Srbiji može da ima dobre i loše strane. Dobra stvar bi mogla da bude veća sloboda rukovodećih ljudi u unutrašnjosti da nešto korisno urade za svoje mesto, ali istovremeno ona znači odgovornost i rizik. Sa raspoloživim parama nerazvijeni ne mogu sami da kreiraju napredak, zavisiće i dalje od republike. Tako decentralizacija više odgovara većim centrima, da novac koji prisvaja republika ostane njima, da sami grade infrastrukturu, stvaraju uslove za nove pogone u kojima će raditi mladi, nezaposleni ljudi. Decentralizacija može da bude dobra u tom smislu, da ne ode iz unutrašnjosti i zemlje, ono malo radno sposobnih i pametnih ljudi koji su ostali u Srbiji – kaže Saša Ugrinić, diplomirani mašinski inženjer bez posla.
- Zašto bi se novac koji se sakupi od poreza na plate u bilo kojoj opštini slao u Beograd da bi se iz centrale vratio umanjen za 20 do 50 posto. Opštine će svakako najbolje raspolagati njime i uložiti ga u projekte od interesa za ljude koji u njima žive. Jer, ko bolje zna šta je narodu u jednoj opštini ili gradu potrebno, od samog gradonačelnika ili predsednika opštine. Neposrednim izborom 170 čelnika gradova i opština imali bismo isto toliko jakih lidera kojima je narod dao vlast i koji neće za svaku sitnicu da pitaju šefove svojih stranaka u Beogradu, nego će pitati narod, ljude koji su ih izabrali – svoje razloge za decentralizaciju izlaže Dragan Božilović, odbornik URS u SO Velika Plana.
Kako decentralizacija podrazumeva i vraćanje imovine lokalnim samouporavama, izmenom zakona o javnoj svojini ulica Momira Gajića u Velikoj Plani, jedna od najstarijih u gradu, poznata kao Arsićski sokak, konačno bi postala naša. Vodi se u zemljišnim knjigama kao državna imovina, a kada je neophodno nešto unaprediti, do papira iz državne administracije uz sto muka.
- Kada hoćemo da radimo bilo šta od infrastrukture, moramo da dobijemo saglasnost od Direkcije za imovinu Republike Srbije. Tamo nam kažu da za to nisu nadležni i upute nas na Javno pravobranilaštvo Republike Srbije, koje uzvraća da ne daje saglasnost na nešto što ide ka umanjenju društvene imovine, nego nas usmeravaju na Direkciju za puteve, kojoj moramo da platimo taksu ... To je samo jedan od primera, a da ne pričamo o poljoprivrednom zemljištu, koje se vodi na Direkciju za imovinu, a njim raspolaže Uprava za poljoprivredu, dok Ministarstvo za poljoprivredu raspisuje konkurse za izdavanje zemljišta u zakup i uzima 60 odsto tih prihoda. A radi se o oko 1.000 hektara našeg zemljišta – navodi primere za decentralizaciju u oblasti imovine Nenad Perić, poverenik Udruženja „Za naše mesto“, član Opštinskog veća.
Zagovornici ideje o decentralizaciji kažu da se ne može sprovesti decentralizacija Srbije ako se ne sprovede decentralizacija partije. To prouzrokuje pasivnost kod velikog broja članova stranke koji ne mogu da utiču na odluke u centralama. Sve to prati malodušnost kritičke intelektualne javnosti, mislećih ljudi, koji nisu uključeni ni u jednu stranku, zbog čega se njihov glas ne čuje. Pošto su građani ubeđeni da se ne može ostvariti interes bez stranačke moći, sa velikom gorčinom i moralnom prazninom u duši, obraćaju se vrhovima političkih stranaka da reše njihov pojedinačni problem, pri čemu doživljavaju razna poniženja i sramote. Sve zajedno indukuje kolektivni moral koji nikako ne bi trebalo da bude opšta slika Srbije.
- Decentralizacija je svakako značajno pitanje za Srbiju. Dolazi kao rezultat potreba građana, ali to što su određene političke partije prepoznale na vreme ovaj problem, kandidujući ga kao glavni atribut neophodnih promena, pokazuje da se može koristiti u političke svrhe. Neki lideri su potrošili ranije sve druge teme i sada žele da promovišu novu. Ali, moramo da znamo da decentralizacija pre svega znači jačanje lokalnih institucija koje će biti sposobne da prihvate nadležnosti onih institucija koje se spuštaju sa centralnog nivoa na lokalni – ističe svoj stav po pitanju decentralizacije menadžer OO LDP-a Predrag Simonović, zagovarajući ideju ravnopravne podele vlasti i sredstava na još niži nivo – sa opštinskog na mesne zajednice, da bi se doprinelo intenzivnijem razvoju seoskih naselja i podizanju standarda žitelja manjih sredina odakle je, očigledno, najveći broj stanovnika otišao za parčetom hleba, tražeći u gradovima i tuđim državama bolje uslove života.
I na kraju, sa decentralizacijom mora da se desi i smanjenje državne administracije. U ovoj oblasti imamo 24 hiljade radnika i 104 državne agencije, što ne može da izdrži ni budžet Amerike. Kako se mi na lokalnom nivou opredeljujemo za uštedu u svakom obliku, tako i država na republičkom nivou mora da bude racionalna - zaključci su sagovornika u anketi sprovedenoj u Velikoj Plani na temu decentralizacije.

Jadranka Mićović
(MORAVA PRES)

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija