Srbija, deset godina nakon promena: Loznica - Žudnja za investitorima

  04 jun 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Lozničanima ostaje nada da će se što pre vratiti oni koji su dolazili da se raspituju o uslovima za ulaganje, da neće ličiti na one slatkorečivce koji su otkupljivali njihove firme i da će konačno moći da uživaju u svojim lepim ulicama, trgovima i izletištima

Izbore 2000. Loznica je dočekala kao provincija u koju se iz svih pravaca stizalo putevima koji jedva da su bili za upotrebu, socijalistima na vlasti, nejakom opozicijom, radnicima na neplaćenom odsustvu, hiljadama izbeglica i sa vrlo malo nade da će biti bolje. Socijalisti su i te 2000. pobedili na lokalnom nivou, ali tesnom većinom, koju su izgubili pre konstitutivne sednice. Četiri godine kasnije oni će se vratiti na vlast u postizbornoj koaliciji sa G17 plus, NS i DSS, a DS će to vreme provesti u opoziciji. Karte će ponovo biti izmešane 2008, pa će vlast podeliti tri stranke - G17 plus, SPS-PUPS i DS, sa svojim predizbornim koalicionim partnerima.
U opoziciji je ostala NS, kao i SRS kojoj je malo falilo da zajedno sa narodnjacima i grupom građana formira novu vlast. Punih osam godina biračkom telu Loznice trebalo je da se opredeli na kojoj je strani zapravo, pa je tek pre dve godine prvi put na republičkim izborima pobedu odnela proevropska koalicija.

Izobilje prirode

Nova vlast uspela je da obezbedi 2,5 miliona dolara pomoći koju je uglavnom koristila na „gašenje požara” i zaptivanje rupa koje su se otvarale jedna za drugom. Najviše investicija otišlo je na seosko područje koje im u ranijim izborima nikada nije bilo naklonjeno. Tako su asfaltirani putevi, sređivana je niskonaponska mreža, spasena je propala investicija telefonizacije, ali to nisu bili dovoljno jaki argumenti, pa ni četiri godine kasnije DS kao najjača u DOS-u nije slavno prošla. Izgubila je vlast od najmlađe stranke u Srbiji, G17 plus, koja je dobila prvog predsednika opštine na neposrednim izborima, Vidoja Petrovića. Za te četiri godine, Loznica je rešila brojne komunalne probleme, od vodosnabdevanja, gasifikacije, novih desetina kilometara asfalta, dva otvorena bazena, preko 300 parking mesta, pešačku zonu u centru grada, moderan uslužni centar u Opštinskoj upravi, a krajem 2007. godine i status grada. U Loznici je počela da niče i industrijska zona na 83 hektara u koju je uloženo preko 460 miliona dinara.
Loznica je i dalje grad u koji se slivaju značajna sredstva uglavnom iz NIP-a. U 2008. 7,1 milion dinara, prošle godine 208 miliona dinara, ove godine 295 miliona, a ima najava da bi naknadno moglo biti odobreno još oko 95 miliona dinara. Krajem prošle godine grad je dobio novi trg sa kružnim tokom. Lep grad, skockan i ušuškan u izobilju koje nudi priroda - dve banje, reke, planina, samo 137 kilometara od Beograda, savršeno mesto za život.

Nedovršeni demokratski koridor

– U proteklim godinama – kaže gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović – mi smo utirali put demokratiji, ali nismo završili izgradnju demokratskog društva i to je obaveza koja i dalje stoji pred svima nama. Loznicu vidim kao regionalno, političko, kulturno i, verujem, kao i privredno sedište ovog dela zapadne Srbije. Dakle, kao moderan, otvoren evropski grad.

Teške rane

Ali, koliko je Loznica deset godina napredovala u izgradnji, u hvatanju koraka sa savremenim intencijama razvoja demokratskog društva, toliko je propadala njena privreda. Ne može se osporiti da je demokratska vlast nasledila privredu sa teškim ranama iz devedesetih i radnicima na prinudnim odmorima koji su i bez plate verovali da ipak imaju posao. To se naročito odnosilo na „Viskozu” koja je zapošljavala više od 10.000 radnika, skoro polovinu od ukupnog broja zaposlenih. Kada je država podvukla crtu i ponudila im socijalne programe, broj nezaposlenih je počeo drastično da raste, a njima su se svake godine pridruživali novi, takođe sa socijalnim programima i sa sve manje nade da će naći novi posao. Onda su počeli da pristižu i radnici iz preduzeća koja su upropašćena nakon privatizacije. Prodato je 19 preduzeća, 14 je završilo u stečaju, a retki su primeri da se neko preduzeće usrećilo sa novim vlasnicima.
Gradski čelnici možda nisu mogli da zaštite privredu u privatizaciji, ali šta je sa stranim investitorima? Mnogi dolaze, raspituju se, sviđaju im se uslovi koje nudi grad, odgovara im i blizina BiH, ali se teško odlučuju. Bila je tu i „Ikea”, „Micubiši” i mnogi drugi, ali samo italijanska fabrika čarapa i trikotaže „Vali” došla je i ostala. Zapošljava oko 800 radnika. Stigli su i „trgovinski lanci”, ali to je mač sa dve oštrice, jer guše domaće dućandžije. Vlasnici lokalnih velikih preduzeća guraju napred, ali sa sve većim strahom jer se državni nameti ne smanjuju, a opšta nelikvidnost raste.
Kako raste kriza, tako se značajno povećava broj članova političkih stranaka. Ljudi su shvatili da je to najkraća prečica do posla. Kada se može direktorski položaj sačuvati na takav način, ili odborničko mesto, zašto je manje moralno preko stranke doći do hleba?

Srbija, deset godina nakon promena

Serijal „Srbija, deset godina nakon promena“ predstavlja sagledavanje šta se promenilo u lokalnim sredinama tokom poslednjih deset godina kada je u pitanju demokratizacija društva, ekonomija i lokalna uprava, kroz 17 istraživačkih tekstova. U serijalu će učestvovati 17 redakcija: Vesti, Užice, Čačanske novine, Čačak, Vranjske, Vranje, Polimlje, Prijepolje, Borske novine, Bor, Somborske novine, Sombor, Grad, Kruševac, Naše novine, Odžaci, Bečejski mozaik, Bečej, Reč naroda, Požarevac, Takovske novine, Gornji Milanovac, Morava pres, Velika Plana, Lozničke novine, Loznica, Sremske novine, Sremska Mitrovica, Kolubara, Valjevo i TV Forum.
Tekstove iz istraživačkog serijala možete pronaći na sajtu www.localpress.org.rs. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć NED-a.

Lozničanima ostaje nada da će se što pre vratiti oni koji su dolazili da se raspituju o uslovima za ulaganje, da neće ličiti na one slatkorečivce koji su otkupljivali njihove firme i da će konačno moći da uživaju u svojim lepim ulicama, trgovima i izletištima i da, naravno, da će do Beograda stizati auto-putem, kako im je obećano.

Zorica Višnjić



 

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija