U opštini Bečej ukupno 3.600 zahteva: Kolika je cena legalizacije?

  01 april 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

U opštini Bečej je do 11. marta podneto ukupno 3.616 zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih, dograđenih ili rekonstruisanih objekata, od toga je 1.917 zahteva podneto po ranije važećem zakonu, dok je od 11. septembra 2009. godine do 11. marta 2010. godine predato još 1.696 zahteva.

Prvi korak u postupku legalizacije je bio podnošenje zahteva koji se nije naplaćivao, ali građani treba da plate republičku administrativnu taksu od 550 dinara, 200 dinara za opštinsku administrativnu taksu i 50 dinara za usluge Opštinske uprave, ukoliko su svoj zahtev za legalizaciju podneli do 11. septembra 2009. godine. Svi oni koji su zahteve predali posle tog datuma, do 11. marta 2010. godine, platiće 350 dinara na ime opštinske takse i 100 dinara za usluge Opštinske uprave.
Građane koji su u poslednjem trenutku krenuli u proces legalizacije objekata i predali samo zahtev, moglo bi se reći da čeka „mačka u džaku“, jer će tek prilikom „nabavke“ neophodne dokumentacije saznati kolika je cena legalizacije. To će se, naime, menjati od slučaja do slučaja, zavisiće od vrste i broja objekata koji su predmet legalizacije.
Osnovna dokumentacija koju treba dostaviti uz zahtev za legalizaciju sastoji se od dokaza o vlasništvu nad objektom, to su list o nepokretnosti i kopija plana koji se dobijaju od službe za katastar Republičkog geodetskog zavoda, i za koje u proseku treba platiti oko 1.300 dinara. Međutim, i to se menja od slučaja do slučaja. S obzirom na to da se radi o objektima koji su bespravno izgrađeni, dograđeni ili rekonstruisani, većina nije zavedena u katastarskim knjigama, pa je potrebno uraditi geodetsko snimanje i tehnički izveštaj o objektu. Taj posao rade privatne geodetske i projektantske agencije sa licencom, za čije usluge treba platiti 6.000 dinara i više. Zatim je na redu ucrtavanje objekta u katastarske knjige na osnovu čega može da se dobije kopija plana, a za to se traži još, prema nezvaničnim informacijama, oko 7.000 dinara. Treba napomenuti i to da se za svaki dodatni korak za pribavljanje dokumentacije plaćaju takse i naknade za usluge. Pa tako, ukoliko ste objekat sagradili na mestu gde je nekada postojao stari objekat, a niste imali dozvolu za rušenje, krećete iz početka, pa opet plaćate geodetsko snimanje, evidentiranje da je taj objekat porušen, pa ucrtavanje novog objekta u katastarske knjige i tako redom, red taksi, red usluga a iznos raste i raste.

Prihodi od legalizacije za infrastrukturu

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić pozvao je sve lokalne samouprave da prihode od legalizacije troše na projekte unapređenja lokalne infrastrukture, a ne za pokrivanje drugih rashoda lokalnih budžeta: „Preporučujem da se raspodela para za izgradnju kolovoza, vodovoda, kanalizacije, ulične rasvete i upravljanja komunalnim otpadom preusmerava u one delove opština u kojima postoji najveći broj nelegalnih objekata i nedovoljna razvijenost mreže infrastrukture“.
Dulić je povodom vesti da su neke opštine povisile naknadu za legalizaciju, apelovao na čelnike tih opština da imaju razumevanja za socijalni položaj građana, bez obzira na to što su cene naknade za legalizaciju u nadležnosti lokalnih samouprava.

K.D.F.

Još nije gotovo. Kada ste predali i ove dokumente, na red dolazi sklapanje ugovora sa Stankomom o naknadi za uređenje građevinskog zemljišta. Visina iznosa koji treba platiti zavisi od toga u kojoj zoni se nalazi objekat, kakva je komunalna opremljenost na parceli, to jest u ulici koja prolazi ispred objekta (da li postoji kolovoz, trotoar, vodovod, kanalizacija...), koja je vrsta objekta u pitanju (stambeni, poslovni, pomoćni), površina objekta i na osnovu toga se određuje tabela koja će se primenjivati prilikom obračunavanja cene kvadratnog metra. Prema informacijama dobijenih u Stankomu, za pomoćne objekte koji nisu za stanovanje cena po kvadratnom metru iznosi 288 dinara, dok, na primer, za stambeni objekat od 60 kvadratnih metara u prvoj zoni sa maksimalnom opremljenošću približna cena je 1.800 dinara po kvadratnom metru bez ikakvih popusta. Međutim, ako se ugovor sa Stankomom sklopi najkasnije do 31. decembra ove godine, postoji popust od 60 posto na ukupan iznos naknade za uređenje građevinskog zemljišta, ali moraju da se ispune još neki uslovi koji su propisani podzakonskim aktima.
„Popust od 60 posto koji se često spominje je popust koji važi samo za stambene objekte do 100 kvadratnih metara i ta granica  je utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o legalizaciji, ali uz uslov koji je propisan, da podnosilac zahteva i članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju nekretninu za stanovanje na teritoriji opštine gde očekuju da im se odobri taj popust, kao i to da se taj objekat koristi za stanovanje. To je izmenama Pravilnika stupilo na snagu i uslovi su u velikoj meri pooštreni. Za sve druge objekte, za pomoćne, ekonomske, poslovne, nema popusta“, rekao je Aleksandar Tucić saradnik za pripremu uređenja građevinskog zemljišta u Stankomu.
U slučaju da se ispune uslovi za ostvarivanje popusta od 60 posto, cena kvadratnog metra stambenog prostora u navedenom primeru bi iznosila 720 dinara, što znači da bi za stambeni objekat od 60 kvadratnih metara trebalo platiti 43.200 dinara odnosno 7.200 dinara u šest mesečnih rata.
„Utvrđivanje obaveze plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta se radi na bazi odluke koju je donela opština Bečej 2007. godine, gde je predviđena mogućnost plaćanja do 6 mesečnih rata, a zakonodavac je rekao da sve odluke koje su na snazi po opštinama važe i dalje, što znači da mogućnost plaćanja na rate postoji, ali je suština u tome da je zakonom uveden dodatni popust od 60 posto. Pored toga, građani imaju mogućnost da ostvare i neke druge popuste ako su, recimo, na parceli gde su bespravno sagradili objekat imali prethodni, pa su ga srušili, oni mogu da ostvare popust od 50 posto po toj okolnosti. Njima će se iznos koji se utvrdi prvo umanjiti za 50 posto, pa će onda na taj iznos dobiti još 60 posto umanjenja ako ispune i one druge uslove i još imaju mogućnost plaćanja na šest rata“, rekao je Tucić.
Da biste ispunili uslove za dobijanje 60 posto popusta prilikom potpisivanja ugovora sa Stankomom potrebno je priložiti za svakog člana porodičnog domaćinstva dokaz o tome da ne poseduje nekretninu na teritoriji opštine Bečej, koji morate pribaviti iz  službe za katastar, a koji se - naravno - opet plaća.
Kada uz zahtev za legalizaciju priložite i ovaj dokument, to jest ugovor sa Stankomom, možete očekivati da dobijete rešenje o upotrebnoj dozvoli.
Sve u svemu, legalizacija je skupa rabota i mnogi će morati da postanu čarobnjaci da bi sve to i platili.                                  

LJ.M.



Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija