Siromaštvo u Srbiji, u Bečeju: Kada život demantuje statistiku

  24 februar 2021
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Grupa na društvenoj mreži Humani ljudi Bečeja više od godinu dana pomaže socijalno ugroženim porodicama i pojedincima u Bečeju i ima više od 2.000 članova.

Članovi grupe obezbeđuju hranu, pakete deci za Novu godinu, nameštaj, garderobu, ogrev, a događa se i da prikupe novac za plaćanje računa za struju.

Upravo je u toku akcija prikupljanja pomoći u građevinskom materijalu jednoj bečejskoj porodici kojoj je 11. februara izgoreo krov nad glavom, ali se svakodnevno nudi pomoć, a i traži se, u toj grupi koju požrtvovano vodi i organizuje prikupljanje i otpremanje pomoći Amalija Sabo.

Nedavno su civilne organizacije „Sunce“ i „Budi heroj“ iz Novog Sada započele adaptiranje kuće jedne bečejske porodice u kojoj živi i dete sa invaliditetom, jer mala porodica živi u lošim uslovima.

Reč je samo o nekoliko priča sa teritorije opštine Bečej, o socijalno ugroženima i o njihovim pomagačima, jer je, očigledno, država u ovoj oblasti zakazala.

A u državi Srbiji oko 250.000 građana koristi novčanu socijalnu pomoć, oko pola miliona stanovnika, prema izveštaju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, nije u stanju da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe, upozorio je u oktobru 2020. godine Pokrajinski ombudsman.

Iz te institucije navedeno je da četvrtina stanovnika Srbije živi u riziku od siromaštva.

U Srbiji za minimalac radi 350.000 ljudi, a on im, po toj istoj statistici – ne pokriva ni osnovnu potrošačku korpu.

„Subjektivni osećaj siromaštva je još veći, a siromaštvo najteže pogađa najmlađe. Deca koja rastu u nemaštini i bedi veoma teško ostvaruju svoja prava na život, igru, razvoj, obrazovanje i imaju znatno manje šanse da uspeju u životu“, pisalo je u saopštenju ombudsmana. Na udaru siromaštva su i građani romske nacionalnosti, stanovnici ruralnih sredina, samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom i njihove porodice, žene, migranti i druge kategorije stanovništva.

Kako žive deca u Bečeju?

Na teritoriji opštine Bečej 2018. godine 961 dete živelo je u uslovima ekstremnog siromaštva.

Godinu dana kasnije, zaključno s 31. decembrom 2019. godine (podaci za 2020. nisu predstavljeni) broj ekstremno siromašne dece na teritoriji opštine Bečej bio je 668 – ukupan broj dece u opštini je 6.401.

U Lokalnom planu akcije za decu opštine Bečej koji je „istekao“ 31. decembra 2020. godine – nacrt novog plana trebalo bi da bude izrađen do kraja aprila meseca – koji je bečejski parlament usvojio 2017. godine, najvažniji cilj je bio smanjenje siromaštva dece.

Najpouzdaniji podaci su upravo iz Plana, ali se odnose na 2015. godinu.

Tada je ukupan broj korisnika u registru Centra za socijalni rad na aktivnoj evidenciji bio 4.513, od toga je broj dece do 17 godina starosti 1.595, a mladih do 25 godina 448. Navedeno je da je 2015. godine broj dece od 6 do 14 godina koja su pohađala neku ustanovu obrazovanja, a bili su korisnici Centra za socijalni rad, bio 850, od toga 149 njih je pohađalo predškolsku ustanovu, 604 osnovnu školu, a 97 nije pohađalo školu.

Rezultati istraživanja pokazala su da mnoga domaćinstva žive u siromaštvu nekoliko generacija.

Siromaštvu su izložene porodice sa više dece, porodice sa decom sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom i samohrani roditelji.

U Srbiji 1,6 miliona ljudi živi u siromaštvu

U oktobru prošle 2020. godine su objavljeni statistički podaci iz najnovije Ankete o prihodima i uslovima života za 2019. godinu Republičkog zavoda za statistiku po kojima je smanjena stopa rizika od siromaštva. Stopa rizika od siromaštva u Srbiji je, tako kaže statistika – smanjena sa 24,3 odsto na 23,2 odsto.

To, prema mišljenju istraživačice Fondacije Centar za demokratiju Sarite Bradaš ništa ne znači za više od 1,6 miliona građanki i građana Srbije, koji žive u siromaštvu, objavila je 17. oktobra prošle godine Nova.rs.

„Kao i prethodnih godina najugroženiji su nezaposleni, samohrani roditelji sa decom, porodice sa troje i više dece, stariji od 65 godina koji žive sami“, rekla je za Nova.rs Sarita Bradaš. Kako je istakla, nastavlja se i trend feminizacije siromaštva starijih od 65 godina. „Imajući u vidu posledice krize zbog pandemije, rekla bih da siromaštvo ide ispred podataka jer je samo u drugom kvartalu 2020. godine prema podacima iz Ankete o radnoj snazi u odnosu na prvi kvartal blizu 30.000 radnika, od kojih je najveći broj radio na crno, ostao bez posla, dakle i bez prihoda“, upozorila je Bradaš.

Sasvim je izvesno, rekla je, da siromaštvo raste, a da odgovora države na to nema.

„U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, kao i u prethodnim, naglašava se da treba unaprediti adekvatnost socijalnih davanja za ljude koji su ispod granice siromaštva, a ta granica je u 2019. bila 19.381 dinar za jednočlano domaćinstvo. Nema ni namere da se rešava problem siromaštva. Danas socijalnu novčanu pomoć prima tek 13 od 100 ljudi koji su u riziku od siromaštva, a rebalansom budžeta ionako neadekvatna sredstva za socijalnu zaštitu su smanjena“, upozorila je Bradaš.

Na pitanje koje aspekte života najviše ugrožava siromaštvo, saradnica FCD odgovorila je – sve.

„Zbog ograničenih novčanih mogućnosti osoba mora da redukuje svoju ishranu, a štednja na kvalitetu ishrane vrlo brzo se odražava na zdravlje. O tome veoma ilustrativno govori podatak da svaka treća osoba u našoj zemlji ne može sebi da priušti obrok s mesom svaki drugi dan ili njegov vegetarijanski ekvivalent“, rekla je Bradaš za Politiku.

„Ako živite u materijalnoj oskudici, veliko je pitanje da li možete adekvatno da zagrejete domaćinstvo u kome živite. Siromaštvo gura decu na socijalne margine jer njihovi roditelji nisu u mogućnosti da izdvoje 1.000 dinara za novi, odnosno 600 dinara za polovni školski udžbenik, pa deca često ne mogu da se školuju, već su primorana da rade slabije plaćene poslove u takozvanoj sivoj ekonomiji i nastavljaju da se vrte u začaranom krugu siromaštva“, upozorila je Bradaš.

„Podatak o tome da se čak 41 odsto samohranih roditelja nalazi u riziku od siromaštva može se posmatrati u svetlu teze da singl roditelji nemaju pomoć ni države, ni bivšeg partnera“, zaključila je Sarita Bradaš i dodala da se u posebno nezavidnoj poziciji nalaze oni koji imaju decu s invaliditetom.

Naime, ovi roditelji najčešće nisu u mogućnosti da rade jer u zajednici ne postoje usluge podrške mališanima.

Šta kaže „naša dika“?

Republički zavod za statistiku je 15. oktobra 2020. godine objavio publikaciju Siromaštvo i socijalna nejednakost za 2019. godinu. Zvanična statistika za 2020. godinu očekuje se u oktobru ove godine.

Po podacima zavoda u 2019. godini stopa rizika od siromaštva iznosila je 23,2%, i u odnosu na 2018. godinu niža je za 1,1 procentna poena.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 31,7%, i u odnosu na 2018. godinu niža je za 2,6 procentna poena.

Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod ispod praga rizika od siromaštva, koji je u 2019. iznosio 19.381 dinar prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.

Stopa rizika od siromaštva ne pokazuje koliko lica je stvarno siromašno, već procenat lica koji imaju ekvivalentni raspoloživi prihod niži od praga rizika od siromaštva.

Prag rizika od siromaštva za domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina iznosio je 34.886 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina iznosio 40.700 dinara.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje procenat lica koji su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno uskraćeni, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.

Posmatrano prema starosti, lica mlađa od 18 godina najviše su bila izložena riziku od siromaštva – 28,9%, kao i lica starosti od 18 do 24 godina – 25,6%. Najnižu stopu rizika od siromaštva imale su osobe starije od 65 godina – 21,1%.

Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su lica u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece – 51,9%, zatim lica u domaćinstvima koja čine samohrani roditelji s jednim detetom ili više izdržavane dece – 41,6%.

U zavisnosti od radnog statusa, kod lica starih 18 i više godina, najizloženija riziku od siromaštva bila su nezaposlena lica – 47,5%, dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca – 6,5%.

Kod samozaposlenih lica ova stopa iznosila je 25,9%, a kod penzionera 17,2%.

K.D.F. (Ilustracije: pixabay.com, Bečejski mozaik)

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija