Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka odžačka opština bila je jedna od najprosperitetnijih u Srbiji. Danas je to sredina koja se suočava sa mnogobrojnim problemima čija rešavanja, po pravilu, zavise od dobre volje republičkih i pokrajinskih organa. Neuspele privatizacije ekonomskih giganata, Hemijske industrije „Hipol“, Kartonaže „Mladost“, Fabrike „Ites Lola Ribar“, Mlekare „Odžačanka“, „Poljostroja“ i većine zemljoradničkih zadruga u kojima je bilo zaposleno oko 5.000 ljudi (koliko ih je danas na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje) dodatno su unazadile i onako osiromašenu opštinu. Razloge posrnuća Odžaka mnogi vide i u činjenici da je opština sa severa Bačke, 60-ak kilometara udaljena od Novog Sada, bila jedna od retkih u AP Vojvodini u kojoj su i posle 2000. godine na vlasti ostali socijalisti i da su im, kao i radikalima koji su posle njih preuzeli rukovođenje opštinom, kontakti sa pojedinim ministarstvima i pokrajinskim sekretarijatima, koji u mnogom odlučuju o sudbini lokalnih sredina, bili „nemoguća misija“.

U Požarevcu, među čelnicima grada preovlađuje stanovište o koristima decentralizacije, ali ne i o tome kada i kako. Mada je u ovoj sredini načinjen nezanemarljiv iskorak pre nepune dve godine, kada je ubrzo po dobijanju statusa grada formirana i gradska opština Kostolac. I, zaista, većina tvrdi da je tako bolje. U tom kontekstu, i Evropska unija tako „kaže“, ali pred nama je da saznamo jesu li za decentralizaciju srpske „guše“ preuske ili su „apetiti“ preveliki.

Nedavno usvajanje izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, prema rečima Todora Kuzmančevića, predsednika Gradskog odbora stranke G 17 plus, koja je i članica Ujedinjenih regiona Srbije, predstavlja pobedu građana koji su podržali peticiju URS-a za decentralizaciju, pokrenutu ovog proleća u Sremskoj Mitrovici.

Kada je pre desetak godina Nenad Čanak, lider LSV pitao: „Čije su naše pare?”, većinska Srbija u tome je videla krunski dokaz autonomaštva. Danas, kada osiromašene opštine i gradovi u celoj Srbiji isto to pitaju, Čanak se nervira, jer mu niko ne priznaje autorsko pravo.

Kada bi sve bilo onako kako kaže Mlađan Dinkić, izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave povećale bi prihod budžeta grada Vranja naredne godine za oko 500 miliona dinara. Problem je, međutim, u tome što u obećanja lidera URS više niko ne veruje, pa ni njegovi koalicioni partneri koji su, nabacivši nekoliko amandmana, zarad opstanka na vlasti glasali za pomenute izmene. Sada svi gledaju na kojoj krivini će Mlađa da nas zavrne, budući da su iskustva u tom smislu više nego bogata: setimo se samo onih 1.000 evra i 3.000 zaposlenih u „Zamberu“.

Pitanje decentralizacije Srbije je, čini se, posebno osetljivo na perifernim područjima republike, gde državna vlast na taj aktuelni problem uvek gleda kroz prizmu eventualnih „separatizama.“ U tom smislu, i Somborci su kroz svoju dugu istoriju uvek vodili teške bitke sa centralnim vlastima oko dobijanja autonomnosti i ostalih „slobodarskih prerogativa“, za koje su se, osim ostalog, izborili i „teškim parama“. Austrijskoj carici Mariji Tereziji su dobijanje statusa „Slobodnog kraljevskog grada“ (1749.) platili 150.000 zlatnih forinti. Tako se šaljivdžije ovde ponekad zapitaju: koliko „ovima“ danas treba da platimo da nam vrate to što nam po slavnoj prošlosti i pripada?

Opština Novi Kneževac se nalazi u severnoistočnom delu vojvođanske ravnice, na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije, pored pitome, i ne baš uvek čiste reke Tise. Prostire se na 305 kvadratnih kilometara i ima devet naseljenih mesta, sa poljoprivrednom površinom od 26.764 hektara, dok je pod šumom samo 161 hektar. Najbliža je geografski Evropskoj uniji, a udaljena nekoliko svetlosnih godina. Tako blizu, a tako daleko.

Centralizovano upravljanje u Srbiji, kroz posledice tranzicije i privatizacije, Kruševac je osetio na svojoj koži, kao malo koji grad u Srbiji, možda i zato što je pre više decenija slovio za jedan od privrednih centara nekadašnje Jugoslavije.

Kada je začeta priča o decentralizaciji i „debeogradizaciji”, najviše sredinom prošlog leta u vreme vanrednih lokalnih izbora u opštini Bor, Mlađan Dinkić je izračunao da bi se izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava u opštinsku kasu slilo više stotina miliona dinara. Bila bi čak uvećana i sredstva transfera. I ne samo to. Od samostalnosti i vezivanja za regionalnu celinu kakva je Timočka krajina, a udaljavanjem od centralizovanog Beograda, boljitak bi se osetio i u još nekim oblastima života.

14 oktobar 2011 Naslovna

Kandidat

Evropska komisija je u sredu 12. oktobra preporučila da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Evropsku uniju „uz razumevanje da će se dijalog Beograd - Priština obnoviti“. Početak pregovora zavisiće od dijaloga s Kosovom.
„Na osnovu napretka u sprovođenju reformi, saradnji s Haškim tribunalom i pomirenja u regionu, predlažem da se Srbiji dodeli status kandidata, uz pretpostavku da Srbija nastavi dijalog s Kosovom i u dobroj meri primeni dosad ostvarene sporazume“, izjavio je komesar za proširenje EU Štefan File u Briselu.

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija