Novogodišnji intervju sa predsednikom opštine Vukom Radojevićem: Nastavak podizanja kvaliteta uslova života građana

  08 januar 2016
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Godina 2015. u Bečeju je godina koja će biti upamćena po nekoliko stvari, a to su intenzivne aktivnosti lokalne samouprave kako na polju infrastrukturnih radova, tako i na polju sređivanja problematičnih sfera u životu grada. Predmet interesovanja javnosti i medija bio je kredit koji je podignut za rekonstrukciju bečejske Pogače koje se Bečejci sa setom sećaju. Gradski trg će verovatno 2016. godine po treći put dobiti drugačiji izgled. Danas, 31. decembra, otvorene su i ponude za projekat rekonstrukcije. Na pitanje šta se planira uraditi sa centrom grada i da li je to možda i najvažniji događaj u 2015. godini, predsednik opštine Vuk Radojević je odgovorio:

- Rekonstrukcija trga jeste nešto što je od kapitalnog značaja, jer se takav projekat radi jednom u desetinama godina. Pogača je poslednji put bila rekonstruisana pre otprilike 35 godina. Ovo što se sada bude uradilo jeste nešto što treba da ostane nama Bečejcima u narednih nekoliko desetina godina. Iz tog razloga je to kapitalna investicija i shodno tome smo opredelili sredstva, dobili saglasnost od Ministarstva finansija da možemo da uđemo u ovakvu vrstu investicije i imamo tri projekta koja su objedinjena. Pored same rekonstrukcije trga i novog izgleda imamo projekat izmeštanja spomenika Slobode sa postojeće lokacije na kej na Tisi kod simbola grada, a to u razgovorima sa sugrađanima se negde i nametnulo kao adekvatno rešenje, jer se tamo nalazi i postojeći simbol Bečeja, koji će takođe biti renoviran. Na keju je i spomen obeležje koje je okrenuto u pravcu odakle su došli oslobodioci Bečeja, sa banatske strane. Nije slučajno što je spomen obeležje okrenuto prema istoku i ima opravdanje da se spomenik Slobode nađe na tom mestu. Takođe, imamo i projekat toplovoda ispod trga, jer kada se radi velika investicija svakako je dobro uraditi sve ono što ide ispod tla, ispod rekonstruisanog trga. To je toplovod koji treba da poveže „severni“ i „južni“ krak i treba da doprinese racionalnijem i efikasnijem korišćenju generalnog toplovoda, jer je jedan krak gotovo nefunkcionalan, ima mnogo gubitaka i malo korisnika. To je nešto što bi unapredilo poslovanje Toplane. Tu je i zadužbina Bogdana Dunđerskog, na kojoj se intenzivno radi ovih dana i očekujemo da radovi budu privedeni kraju, u zavisnosti od vremenskih uslova, u narednih mesec dana. Raspisali smo novu nabavku na 500.000 dinara da bi se završili nepredviđeni radovi koji nisu mogli da budu obuhvaćeni projektom, jer je u pitanju rekonstrukcija starog objekta. Sa rekonstrukcijom trga je usko povezana, a za to smo planirali sredstva u 2016. godini, adaptacija fasade zgrade opštine, zadužbine baronice Eufemije Jović. Smatramo da ukoliko sređujemo ceo trg, i ovaj objekat treba da dobije novi sjaj, kao i fasada Gradskog pozorišta, čime bismo ambijentalno zaokružili ovaj prostor. Dakle, projektom su obuhvaćene obe crkve, zgrada opštine, gradski trg, Gradsko pozorište, zadužbina Bogdana Dunđerskog i to bi predstavljalo kompletno nov izgled centra grada. Pored estetike, ovo dobija na značaju ako pričamo o turizmu u Bečeju. S tim je u vezi i projekat banje što je takođe obeležilo 2015. godinu, jer smo od početka 2014. godine imali intenzivne razgovore sa zainteresovanim investitorima iz Kuvajta i to je rezultiralo potpisivanjem memoranduma o saradnji između Vlade Srbije, opštine Bečej i firme iz Kuvajta, u kom se sve potpisnice obavezuju da se na 24 hektara površine izgradi banjsko-turistički kompleks u vrednosti od 120 miliona dolara. Taj proces napreduje, imovinski-pravno smo rešili pitanje pojedinih parcela, i parcele na tzv. ostrvu, preduzeli smo sve neophodne radnje da otkupimo jednu privatnu parcelu od 16 ari, procena Poreske uprave je da je to oko 6 miliona dinara, sa vlasnikom smo se dogovorili da je to ta cena iako je on tražio i verovatno očekivao više. Paralelno s tim tokom januara doći će vlasnik kompanije „Alganim“ iz Kuvajta koji je dao ovlašćenje advokatu iz Novog Sada da napravi firmu koja bi se bavila samo ovim aktivnostima i na koju bi preneo finansijska sredstva. Angažovao je i projektante koji rade na projektno-tehničkoj dokumentaciji celokupnog banjsko-turističkog kompleksa. Za sada imamo idejni projekat. Nadam se da ćemo sve proceduralne aktivnosti završiti u narednih nekoliko meseci kako bi tokom 2016. godine i prodali zemljište investitoru da bi on mogao da krene u dalje aktivnosti.

Postoji mogućnost i da se zemljište da u zakup na duži vremenski period, recimo na 99 godina?

- Mislim da je najbolja varijanta da se proda. Vrednost investicije je ogromna, ona je regionalnog karaktera, značaj ulaganja prevazilazi i Bečej i Vojvodinu i Srbiju čak. Iz tog razloga možda je najbolje da se zemljište proda, niko ne može to odneti sutra odavde, to ostaje tu, pored Tise, geotermalna bušotina je javna svojina opštine Bečej, dakle ne može se to odneti iz Bečeja. Pored toga to je prilika da prihodujemo značajna finansijska sredstva u budžet opštine Bečej s jedne strane, s druge strane sve što se izgradi ostaje tu, biće, u stvari, nama Bečejcima na usluzi i svim turistima koji treba tim povodom da posete Bečej.

Ono što je takođe obeležilo 2015. godinu jesu aktivnosti koje su započete, a neke su privremeno obustavljene. Reč je o velikom projektu, o sanaciji, a kasnije i zatvaranju i rekultivaciji deponije „Botra“.

- To je izuzetno zahtevan projekat. Pored finansijskog dela, nešto preko 60 miliona dinara, radovi su dobrim delom bili uslovljeni vremenskim prilikama i iz tog razloga je prolongiran rok realizacije projekta. Sada, u zimskom periodu, došlo je do zastoja radova. Očekujemo da se sa prvim lepim danima oni nastave i da do maja meseca budu završeni. Ako pogledamo u kakvom je trenutno stanju deponija „Botra“ vidimo ogromne razlike u odnosu na ono što je prethodno bila crna ekološka tačka na teritoriji opštine Bečej. Obezbedili smo neophodna sredstva, dobili smo od Ministarstva, tada energetike i zaštite životne sredine, 23 miliona dinara, a ostala sredstva smo obezbedili iz kredita, preko KFW banke – Razvojne banke Nemačke – i programa EU, gde možemo da, kada se završi projekat, apliciramo za povrat određenih sredstava do 20 odsto, u zavisnosti od procene i Razvojne banke Nemačke i projekta EU videćemo koji će to iznos biti. Ovaj projekat je prepoznat i od strane EU, što nam je drago, jer se tiče rešavanja problema zaštite životne sredine u vezi čega smo krajem 2015. godine izdvojili finansijska sredstva Javnom preduzeću Komunalac za uklanjanje divlje deponije u Bačkom Gradištu, a i u budžetu za 2016. godinu smo planirali novac za uklanjanje divljih deponija na teritoriji opštine. Preduzimamo niz mera kako bismo rešili te crne tačke na teritoriji opštine.

Tokom 2015. godine aktuelno je bilo i asfaltiranje ulica, međutim, nije završen deo puta prema Bačkom Petrovom Selu, dužine oko 2.000 metara, što je u nekoliko navrata najavljeno. Šta će biti s tim, da li će rekonstrukcija puta biti okončana ili će to opet biti aktuelizovano uoči izbora?

- To je započeto u drugoj polovini 2012. godine, reč je o velikoj i značajnoj investiciji. Znamo u kakvom je stanju bio Petrovoselski put. Zahvaljujući razumevanju resornog ministarstva i JP Putevi Srbije, tada je rekonstruisan veći deo puta, ostala su ta dva kilometra. Nažalost, sredstva nisu bila predviđena u planu poslovanja Puteva Srbije u 2015. godini. Nadležni iz Ministarstva saobraćaja, građevine i infrastrukture i JP Putevi Srbije rekli su nam da to ulazi u plan poslovanja za 2016. godinu i imam uveravanja da će radovi biti započeti početkom građevinske sezone i realizovani u najkraćem vremenskom periodu. Očekujemo, dakle, da će deo od Petrovog Sela do ulaza u Bečej biti završen i tako se nadovezati na nedavno asfaltiranje tog putnog pravca do Elektrovojvodine. To je izuzetno bitno, jer tim pravcem ne idu samo građani iz Bačkog Petrovog Sela kada dolaze u Bečej, nego i celo Novo selo i put je izuzetno frekventan. Pored toga, put od Elektrovojvodine do pravoslavnog groblja je presvučen asfaltom, pa je asfaltiran put od Bečeja prema Radičeviću, zatim Sojarski put, pa put od Bečejke do semafora, od semafora do mosta, do novog kružnog toka. Imamo investiciju oko 150 miliona dinara bez ijednog uloženog dinara iz budžeta opštine Bečej. Saradnja i komunikacija s Ministarstvom saobraćaja i JP Putevi Srbije upravo je doprinela ovim investicijama. Razumevanje potreba građana opštine Bečej je na ovaj način evidentno pokazano: imamo kružni tok koji je reprezentativan na ulazu u Bečej, urađena je i biciklistička i pešačka staza i time je rešen višedecenijski problem građana koji žive u tom delu Bečeja, u Botri. Sada oni mogu bezbedno da saobraćaju iz Botre prema centralnom delu Bečeja. Na kružnom toku imamo javnu rasvetu koja je savremena i sada onaj ko ulazi u Bečej iz tih putnih pravaca ima prvu sliku o Bečeju koja je zaista reprezentativna. Pored toga želim da pomenem asfaltiranje u Šištaku i Maloj Bosni, jer je bilo zaista poražavajuće da naši sugrađani koji žive tamo, u 21. veku nisu imali asfalt, da su deca iz tog dela išla u školu i vrtić u gumenim čizmama do centralnog dela Bečeja, ili su na obuću navlačila najlonske kese, koje su skidala kada su izašla iz blata. Asfaltiranjem dvanaestak ulica, oko četiri kilometra puta u tom delu grada, omogućili smo našim sugrađanima normalne uslove za život. Nastavljamo u tom pravcu, asfaltiraćemo još nekoliko nekategorisanih puteva, uradićemo od Bačkog Gradišta do Bisernog ostrva ceo putni pravac koji je takođe u katastrofalnom stanju, nije rađen, možemo slobodno da kažemo, decenijama. Predviđeno je asfaltiranje još nekoliko ulica. U Bačkom Petrovom Selu smo asfaltirali ulicu Rečo Janoš, potom je nasuta ulica Vladimira Nazora… Vrednost asfaltiranja u Bečeju i naseljenim mestima je 35 miliona dinara.

Početak 2015. godine u radu Skupštine opštine obeležila je i promena predsednika Skupštine opštine.

- Verujem da su upravo ta dešavanja prepoznata kao dobra volja lokalne vlasti i kao iskrena namera da se svi, koji su raspoloženi i spremni, aktivno uključe u rešavanje problema lokalne zajednice. To je bio, zapravo, poziv i Savezu vojvođanskih Mađara da se uključi i da svojim doprinosom podigne nivo kvaliteta rada lokalne samouprave. Svi oni koji su zadobili poverenje građana opštine Bečej imaju poziv da pomognu u vršenju lokalne vlasti. Uključivanjem SVM-a mi smo jasno pokazali da želimo da svi politički činioci aktivno učestvuju u lokalnoj vlasti s jedne strane, a želeli smo da pokažemo i našim sugrađanima mađarske nacionalnosti da su njihovi reprezentativni predstavnici, za koje su glasali, dobrodošli i da želimo da učestvuju u radu lokalne samouprave. Time nismo isključili predstavnike Grupe građana „Za Bečej“, oni su i dalje ostali činioci lokalne vlasti kroz svoje predstavnike i u Skupštini, ali i u javnim preduzećima i javnim ustanovama. Time je došlo do određenog prekomponovanja i do zamene na mestu predsednika Skupštine opštine.

Došlo je do promene i u Potisju.

- Možemo reći da se Potisje konačno vratilo u ingerenciju opštine Bečej i u ruke Bečejaca. Potisje se bavi vrlo bitnom komunalnom delatnošću, i zaista je bila apsurdna situacija da opština Bečej kao većinski vlasnik sa 51 odsto udela u Potisju, ne učestvuje i ne utiče na donošenje poslovnih odluka i na rukovođenje tim preduzećem. Mislim da smo i mi, ova lokalna vlast, od 2012. godine do danas imali dovoljno razumevanja prema Aliska teri. Imali smo niz sastanaka koje smo vodili u pravcu prevazilaženja određenih problema, međutim, nismo nailazili na razumevanje. Jednostavno opština Bečej nije mogla aktivno da učestvuje u politici upravljanja Potisjem, što je nelogično, jer je opština Bečej vlasnik 51 odsto udela tog preduzeća. Odlučili smo se na ovaj korak jer izveštaj Državne revizorske institucije ukazuje na niz nepravilnosti, imamo izveštaj Poreske uprave koja je takođe uočila nelogičnosti i shodno tome je Potisje snosilo određene sankcije. Pored toga alarmantna i uznemirujuća činjenica je da smo imali dva finansijska izveštaja iz 2014. godine. Prvi finansijski izveštaj o poslovanju pokazuje da je poslovanje negativno, a posle toga imamo drugi finansijski izveštaj za istu godinu koji je pozitivan. To je nešto što je nedopustivo. I, ako se vratimo unazad, Potisje nikad nije svom većinskom osnivaču dostavljalo planove poslovanja i finansijske izveštaje na usvajanje odbornicima Skupštine opštine. Tako je jasno da se već dugo godina sa pravom postavljalo pitanje: ko upravlja tim preduzećem, šta se u tom preduzeću dešava? Bilo je krajnje vreme da se preduzmu konkretne mere.

Nedavno je stupio na snagu zakon o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru. Kako će se to odraziti na lokalnu samoupravu i na javna preduzeća u Bečeju?

- Treba imati u vidu da je ova lokalna vlast od 2012. godine krenula sa racionalizacijom. U Opštinskoj upravi imamo oko 20 odsto manje zaposlenih nego što je zatečeno. Mislim da možemo da se pohvalimo činjenicom da ni u jednom javnom preduzeću i javnoj ustanovi nema više zaposlenih nego 2012. Mi smo tada jasno zauzeli stav da želimo i imamo volju da idemo u pravcu racionalizacije celokupnog javnog sektora u Bečeju. Sam podatak da se uklapamo u ono što je Vlada Srbije odredila govori o tome da smo na vreme preduzeli mere racionalizacije. Jedan primer: 465 zaposlenih u lokalnoj samoupravi je predviđeno u opštini Bečej, što mi ispunjavamo, a u Vrbasu 809 zaposlenih, s tim da Vrbas ima tek nekoliko hiljada stanovnika više, mi 37.000-38.000, oni 42.000-43.000, a ima gotovo duplo više zaposlenih. Mi ćemo i 2016. godine nastaviti sa racionalizacijom. Doći će do redukcije kod pojedinih budžetskih korisnika. Ono što ide u prilog tvrdnji da se u lokalnoj samoupravi racionalno ponašamo, jeste i odluka Vlade Srbije, komisije za davanje saglasnosti o zapošljavanju, dodatnom radnom angažovanju kod korisnika javnih sredstava od 29. decembra. Naime, dobili smo saglasnost da u PU „Labud Pejović“ i u Opštinskoj upravi možemo da angažujemo dodatno po jednog zaposlenog, a u Komunalcu tri, i to sve na neodređeno vreme.

Ova lokalna vlast prvi put je obezbedila lične pratioce za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju u dečjem vrtiću i školama. Tokom 2015. godine to nije najsrećnije rešeno, ali je za pohvalu da je lokalna vlast počela da vodi računa o inkluziji. Kakva će biti situacija u 2016. godini u toj oblasti i da li će ponovo doći do prekida u finansiranju pratilaca, kao što je došlo 2015. godine?

- Smatram da je to značajan iskorak u opštini Bečej, s obzirom na to, kao što ste konstatovali, da ova mera socijalne politike na lokalnom nivou nije postojala ranije na teritoriji opštine. Mi smo krenuli s tim u 2014. godini, kada je angažovano dva pratilaca, u 2015. godini bilo je 13 pratilaca, a nastavićemo tu praksu i u 2016. godini. Izdvojili smo preko dva miliona dinara budžetskih para koje ćemo usmeriti u tom pravcu, ali ćemo aplicirati i na konkurse kod viših nivoa vlasti. Pokazali smo jasnu nameru da idemo u pravcu finansiranja ličnih pratilaca. Verujem da će to, pošto je to početak ovih mera na lokalnom nivou, biti u narednim godinama bolje i kvalitetnije i da ćemo zaista izaći u susret potrebama korisnika ličnih pratilaca. To nije jedina mera socijalne politike na lokalnom nivou, posle dužeg vremenskog perioda ponovo smo uveli jednokratnu finansijsku nadoknadu za novorođenu decu na teritoriji opštine, 10.000 dinara pripada svakom novorođenom detetu u opštini Bečej. Pored toga, nastavili smo da finansiramo iz budžeta boravak 3. i 4. deteta u predškolskoj ustanovi.

Da li se može očekivati da će u 2016. godini biti učinjeno nešto što stvara problem osobama sa invaliditetom, a to je nemogućnost ulaska u zgrade ustanova i institucija. Potpuno je neverovatno da u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje ne postoji mogućnost da se uđe kolicima, a bar bi tu trebalo...

- Pojedine javne ustanove koje su u nadležnosti lokalne samouprave predvidele su u svom planu pristup svojim objektima da bi olakšali komunikaciju sa sugrađanima koji imaju određene vrste invaliditeta. Kada su u pitanju republički organi, mi smo im sugerisali, PIO fond, ali i Republički fond za zdravstveno osiguranje, su ustanove kojima je neophodna takva vrsta pristupa. Spremni smo da izdvojimo sredstva i da umesto njih učinimo pristupačnim ulaze u te institucije za osobe sa invaliditetom. I u 2016. godini ćemo se zalagati u komunikaciji sa republičkim organima kako bismo došli do rešenja i pravnog modela kako da se to uradi.

Izbori će biti održani 2016. godine.

- U toku 2016. su u redovnom terminu lokalni i pokrajinski izbori. Svakako da verujem da već duži vremenski period postoji potreba prevremenih izbora na pokrajinskom nivou, jer očigledno je volja građana Vojvodine promenjena u odnosu na 2012. godinu, to pokazuju rezultati mnogih izbora koji su u prethodnom periodu održani na teritoriji Vojvodine, što lokalni izbori, što izbori za pokrajinske poslanike, što izbori za savete mesnih zajednica. Svi ti rezultati ukazuju na promenu volje građana Vojvodine. Ono što nama, lokalnoj vlasti u Bečeju, predstavlja satisfakciju jesu nedavno održani izbori za savete mesnih zajednica, gde su kandidati Srpske napredne stranke i naših koalicionih partnera napravili izuzetan rezultat. Uzeli smo oko 60 odsto glasova i od 83 člana saveta mesnih zajednica 72 je sa naše liste kandidata. To je pokazatelj da građani opštine iskazuju svoje zadovoljstvo radom lokalne samouprave i imaju poverenja u ovu lokalnu vlast. Spremni dočekujemo i lokalne izbore, spremni da položimo račun za ono što smo uradili u prethodnom periodu i spremni da iznesemo čvrsta uveravanja šta ćemo još uraditi u narednom četvorogodišnjem mandatu. Sve ono što smo uradili stoji iza nas, ne bavimo se politikanstvom, demagogijom, već imamo konkretne rezultate i želimo da na osnovu njih razgovaramo sa političkim neistomišljenicima. Dakle, rezultati govore, a biće prilike da u toj predizbornoj kampanji vrlo jasno iznesemo šta je to što smo uradili, kakav je efekat toga što smo radili i koliko je to doprinelo podizanju kvaliteta života naših sugrađana.

Okončan tender za rekonstrukciju trga
Zainteresovane firme iz Srbije i Italije

Početak rekonstrukcije gradskog trga očekuje se na proleće. Upravo je – 31. decembra 2015. godine – okončan proces javne nabavke, a opštinska komisija će za nekoliko dana doneti odluku o tome kom će ponuđaču da dodeli posao rekonstrukcije trga. Prijavila su se tri ponuđača, dva iz Srbije i jedan iz Italije.
Za rekonstrukciju trga se planira potrošiti oko 135 miliona dinara iz kredita koji je opština Bečej podigla 2014. godine.
Rekonstrukcija Pogače podrazumeva tri nezavisna projekta: premeštanje kipa Slobode sa gradskog trga na drugu lokaciju (prema ranijim najavama to bi trebalo da bude na dolmi u neposrednoj blizini postojećeg grba), izgradnju toplovoda preko gradskog trga i samu rekonstrukciju trga. Ta tri projekta su objedinjena u jedan.

Vladan Filipčev

Naslovi

Popularni Članci