Predsednik Skupštine opštine Bečej Nenad Tomašević: Očekujem podršku u 2016. za politiku koju smo do sada vodili

  08 januar 2016
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Tokom 2015. godine u Skupštini opštine Bečej donet je niz odluka koje su od vitalnog značaja za normalno funkcionisanje zajednice i jesu od interesa za građane. Međutim, rad skupštine je često bio na granici kvoruma i simptomatični su bili učestali izostanci pojedinih odbornika sa sednica koji pripadaju vladajućoj koaliciji. O ovom problemu predsednik Skupštine opštine Bečej Nenad Tomašević, koji je istovremeno i potpredsednik Pokrajinskog odbora SPO, kaže:

- S obzirom na to da od 36 odbornika Skupštine opštine Bečej skupštinsku većinu čini 30 odbornika, stiče se utisak da se odbornici osećaju komotnije prilikom dolaska na sednice parlamenta. Nakon 40. sednice Skupštine opštine, početkom oktobra, na kojoj smo radili na ivici kvoruma, opomenuo sam odbornike i odborničke grupe da moraju više voditi računa o prisutnosti na sednicama, a ne da se desi situacija, kao na toj sednici, da odbornici opozicije daju kvorum. Zahvaljujem se odbornicima opozicije na tome, ali oni nisu dužni da daju kvorum, to je posao i obaveza odbornika skupštinske većine. Posle ove sednice nismo više imali ovakvih problema i nadam se da ih neće ni biti. Ukoliko se to ponovi, predložiću da se odbornički paušal smanji na minimum, i da se isplaćuju nadoknade samo onim odbornicima koji dođu na sednicu Skupštine opštine.

Pored primedbe o prisutnosti odbornika na sednicama bilo je kritika upućenih na račun troškova reprezentacije i upotrebe službenih telefona, što svakako nije u skladu sa pričom o štednji u opštinskoj administraciji.

- Mogu da govorim o ličnoj štednji u ulozi u kojoj se nalazim. Iako imam pravo na službeni automobil i vozača, do sada nikada nisam koristio ovu privilegiju. Službeni automobil sam stavio na raspolaganje Opštinskoj upravi. Vozim se sam, svojim privatnim automobilom. Na teret opštinskog budžeta nisam potrošio nijedan litar goriva. Nikada nisam naplatio nijednu dnevnicu, dinarsku ili deviznu, iako sam u više navrata išao na službeni put u zemlji i u inostranstvu zbog prirode posla koji obavljam. Strogo poštujem limit koji mi je propisan za korišćenje službenog telefona. Samo u par navrata sam ga prekoračio, ali sam odmah po prispeću računa, iznos koji sam prekoračio, uredno uplatio u opštinski budžet. Reprezentaciju na koju imam pravo koristim samo onda kada je to neophodno i nemoguće izbeći, međutim, ona je najmanje trostruko manja od reprezentacije mojih prethodnika, a pri tome ne mislim da su oni preterivali.

Jedna od važnijih, ako ne i najvažnija koja je doneta je odluka o kreditu kojim bi trebalo da se realizuje nekoliko projekata, među kojima je i rekonstrukcija centralnog trga koja je izazvala dosta polemike.

- Usvajanjem odluke o kreditu biće omogućeno desetak kapitalnih investicija koje će građanima obezbediti kvalitetniji život i povećati turistički potencijal opštine Bečej. Najveća kapitalna investicija je rekonstrukcija gradskog trga, naše popularne Pogače, koju su sve vlasti unazad 25 godina obećavale uraditi, a nisu uradile. Zajedno sa trgom, da se ne bi moralo naknadno prekopavati i uništavati, uradiće se i vrelovod koji bi trebao da poveže „severni” i „južni” magistralni vod i donese značajne uštede Toplani. Druga velika i značajna investicija je sanacija, zatvaranje i rekultivacija deponije „Botra”. Takođe, uspostavljanje kružnog toka saobraćaja na ulazu u Bečej delimično je finansirano iz kredita, a deo novca namenjen je i za uređenje tematske celine trga u Bečeju, kao i za rekonstrukciju dela zadužbine Bogdana Dunđerskog. Iz kredita su se finansirali ili će biti finansirani i sledeći važni projekti: završetak treće faze izgradnje fiskulturne sale u OŠ „Petefi Šandor”, izgradnja nove toplotne podstanice u Tehničkoj školi u cilju podizanja energetske efikasnosti, sanacija sanitarnih čvorova u OŠ „Sever Đurkić” i OŠ „Zdravsko Gložanski”, kao i dobijanje dozvole za upotrebu termalne vode iz bušotine (BČ HT-3/09) za buduću bečejsku banju. Prema analizi i oceni kredibilnih finansijskih stručnjaka sve ove kapitalne investicije opštinski budžet će dobro podneti. Ovo zaduženje je u granicama normalnog i nije preveliko, iako su ga osporavali oni koji nemaju čak ni osnovna znanja o finansijama. Odgovornijim upravljanjem čitavom organizacijom lokalne samouprave i tzv. prisilnom štednjom ovaj kredit je izuzetno održiv.

U Bečeju je u novembru 2015. godine održano drugo zasedanje srpsko-mađarske međudržavne radne grupe za izmenu sporazuma o plovidbi Tisom, kako bi se ova reka, umesto međudržavnog, prevela u međunarodni plovni put. Zbog toga je na Skupštini opštine doneta odluka o korišćenju obale i vodnog prostora na teritoriji opštine Bečej, definisani su mnogi uslovi i namena obale, postavljanje plovila, kupališta i drugih objekata na kojima se mogu održavati turističke, sportske, rekreacione i druge aktivnosti.

- Opština Bečej ima izuzetan interes kada je ova tema u pitanju. U saradnji sa bratskim gradom Čongradom iz Mađarske želimo da iskoristimo mogućnosti prekogranične saradnje u ovom kontekstu, a pored toga treba napomenuti i izgradnju banjsko-turističkog kompleksa, jer je potencijalni investitor zainteresovan i za izgradnju marine.

Često se na sednicama govorilo o problemima u radu JP Toplana, obračunu toplotne energije i uvođenju takozvanih delitelja.

- Mislim da je odluka o uvođenju delitelja 2010. godine, od strane prethodne vlasti, bila preuranjena. Iako se delitelji koriste u mnogim zapadnim zemljama i dalje postoje podeljena mišljenja o efektima njihove primene i potrebi njihovog uvođenja. Sa dotrajalom vrelovodnom mrežom starom 30 godina i stambenim zgradama čiji su gubici toplotne energije veliki zbog loše izolacije i dotrajale stolarije, sasvim je sigurno da je ova odluka bila preuranjena. Donošenjem ove odluke korisnicima je omogućeno isključenje sa sistema ili smanjenje unutrašnje temperature, što je dovelo do značajnog poremećaja energetskog bilansa objekta. Pošto korisnici zavise jedni od drugih, onaj što se greje, faktički se kažnjava visokim računima, što svakako nije bio cilj ugradnje delitelja. O tome su naši prethodnici morali voditi računa prilikom donošenja odluke. Da bismo jasnije i kompletnije mogli sagledati celokupnu situaciju oko Toplane, moramo se vratiti malo više unazad. Zbog postojanja dugogodišnje razlike između cene gasa i toplotne energije, Toplana nije mogla blagovremeno da plaća dospele račune za utrošeni gas. Dakle, gas je bio skuplji od grejanja. Takvom politikom su naši prethodnici čuvali socijalni mir na račun gomilanja dugova u Toplani, a pogrešnom odlukom o uvođenju delitelja, 2011. godine dug je eskalirao, jer je, upravo zbog delitelja Toplana ostvarila čak 30 odsto manju proizvodnju i prodaju toplotne energije. Kada smo, posle izbora, krajem leta 2012. godine formirali novu skupštinsku većinu i preuzeli odgovornost za upravljanje ovim preduzećem, već smo imali preko 100 miliona duga za gas. Toplana je od oktobra 2013. godine pa do januara 2015. godine u potpunosti izmirila sve račune za gas prema Srbijagasu. Međutim, dug je i dalje rastao zbog kamata koje su se gomilale na dugovanja od 2009. godine. Januara 2015. godine, zbog promenjenog načina obračuna gasa od strane Srbijagasa, dolazi do nagle eskalacije duga, jer Toplana više nije kupac gasa po regulisanim cenama, nego je postala kupac na slobodnom tržištu energije. Ovo znači da Toplana cenu gasa saznaje retroaktivno, tek onda kada isporuči račun svojim potrošačima. Pošto ovo zvuči neverovatno i neshvatljivo, moram da uprostim. To znači sledeće: Toplana ispostavi račun potrošačima sa obračunskom cenom gasa od 43 din/m3, a potom, nakon 15 dana, dobije obaveštenje da je cena gasa po kojoj je trebala obračunati grejanje, 50 din/m3. Sledeći mesec Toplana pošalje račune za grejanje po ceni gasa od 50 din/m3, a za 15 dana dobija obaveštenje da je cena gasa po kojoj je trebala obračunati grejanje 51,5 din/m3. Onda fakturiše grejanje na osnovu cene gasa od 51,5 din/m3, pa se ponovo obavesti da je cena za taj period u stvari 53 din/m3. Ove značajne razlike u ceni donele su ogromne gubitke i nije postojala nikakva mogućnost da Toplana utiče na to. Pored svega toga, mesečna mrežarina, koju naplaćuje Srbijagas, povećana je u januara čak pet puta. Ovaj nenormalni obračun cene gasa i povećanje mrežarine od 500 % doveo je do novog značajnog uvećanja duga. U oktobru 2012. godine, uz podršku predsednika opštine, pristupili smo obnavljanju inicijative da se 49 odsto udela Toplane u bečejskom Gasu proda većinskom vlasniku, Srbijagasu, kako bi se sprečilo dalje nagomilavanje duga i rast kamata. Da podsetim, opština Bečej je 2002. godine preko Toplane osnovala Gas Bečej zajedno sa Srbijagasom kao većinskim partnerom, i od svojih 49 odsto udela u Gasu faktički nije imala nikakve koristi. Prodaja udela Toplane za namirenje duga bila je, i još uvek je, jedina realna mogućnost da Toplana izmiri svoje dugogodišnje obaveze prema Srbijagasu. Inicijativa za prodaju udela načelno je prihvaćena od strane Srbijagasa i formirane su zajedničke radne grupe koje su uspešno završile svoj posao oko procene kapitala, ali se od tada ništa konkretno nije desilo zbog nečinjenja Srbijagasa, iako je opština Bečej u više navrata imala inicijativu u vezi sa tim. Međutim, Srbijagas već više od tri godine odugovlači sa ovim procesom, a sa druge strane sve vreme obračunava ogromne kamate Toplani na dug od 2009. godine. Moguće je da Srbijagasu nije u cilju da se dug Toplane naplati kroz preuzimanje 49 odsto udela u Gasu Bečej, jer Srbijagas jednako upravlja firmom Gas Bečej sa 51 odsto ili sa 100 odsto vlasništva, a sa druge strane, možda se ne želi lišiti stalnog zaračunavanja kamata na dug, koje u ovom trenutku iznose preko 50 miliona dinara, skoro trećinu od ukupnog duga Toplane. Srbijagas je gigant i monopolista koji se bahato ponaša. Može da pusti menice neovlašćeno, kao što je to i uradio jednom prilikom, i nikom ništa. Može nezakonito da isključi snabdevanje gasom preduzeću Gas Bečej, i nikom ništa. Može da nameće reprograme koji su potpuno nerealni i neodrživi, i nikom ništa. Retko možete da ih dobijete na telefon, retko možete da zakažete sastanak, gotovo nikada ne odgovaraju na mejlove i dopise. Njihova verzija dogovora i reprograma podrazumeva papir sa njihovim fiksnim zahtevima koji vam daju da potpišete, bez mogućnosti da bilo šta promenite. Ne žele uopšte da čuju drugu stranu i mogućnosti za rešenje problema koje su realne i održive. Sa druge strane, Toplana u Jagodini duguje Srbijagasu više od 500 miliona dinara, i nikom ništa, a taj isti Srbijagas svoj dug od 23 milijarde dinara prema NIS-u ne plaća, već prevaljuje na leđa građana Srbije. Napokon, tek prošlog meseca je Nadzorni odbor Srbijagasa doneo pozitivnu odluku oko inicijative o konverziji duga, koja budi nadu da možemo da rešimo ovaj gorući problem u skorijoj budućnosti. Osim grčevitog pokušaja da rešimo nagomilane probleme i konvertujemo dug za gas, od 2012. godine smo uradili brojne projekte i studije vezano za korišćenje geotermalne energije, koje bi omogućilo manju zavisnost od gasa. U narednom periodu, već početkom 2016. godine, treba da budu urađeni i projekti vezani za korišćenje peleta kao obnovljivog izvora energije, koji bi u potpunosti doprineo tome da Toplana koristi samo obnovljive izvore energije. To bi omogućilo saniranje postojećih dugovanja prema Srbijagasu, prestanak upotrebe gasa kao energenta, rekonstrukciju vrelovodne mreže, modernizaciju i optimizaciju procesa, proizvodnju struje, kao i uštede koje bi se mogle odraziti na smanjenje cene grejanja. Sve ovo je proces koji je već daleko odmakao i za koji se iskreno nadam da će biti zaokružen u našem narednom mandatu.

Šta očekujete od 2016. godine u kojoj se, prema najavama, u aprilu ili maju očekuju pokrajinski i lokalni izbori?

- Pre svega želim da svim sugrađanima poželim mnogo zdravlja i sve najbolje u novoj godini, a što se tiče izbora očekujem podršku za opštinsku politiku koju smo sprovodili u prethodne tri i po godine. U predizbornoj kampanji ćemo izaći sa programom o tome šta planiramo da uradimo. Na te izbore Srpski pokret obnove će izaći u koaliciji pod nazivom „Svi za Bečej”, koju osim SPO čine Narodni pokret „Dinara – Drina – Dunav“, koga predvodi naš proslavljeni kajakaš Dejan Terzić, kao i grupa nestranačkih pojedinaca koju predvodi Miomir Jelenić Ješko. Ova koalicija je formirana pred izbore za savete mesnih zajednica na kojima je zajedno na listi sa Srpskom naprednom strankom ostvarila odlične rezultate. Na lokalnim izborima planiramo da premašimo taj rezultat.

Savet za bezbednost

Pored aktivnosti u lokalnoj samoupravi i funkcije predsednika Skupštine opštine vi ste i predsednik Saveta za bezbednost opštine Bečej čiji su se članovi na vašu inicijativu trajno odrekli nadoknada za svoj rad u korist finansiranja projekata koji su vezani za bezbednost dece.

- To nam je prioritet. Na predlog Saveta za bezbednost kupljen je detektor droga koji se koristi u našim osnovnim i srednjim školama kao preventivno sredstvo protiv korišćenja opojnih droga. U saradnji sa Centrom za devijantno ponašanje mladih – Target iz Novog Sada 2013. godine pokrenuli smo višegodišnji projekat pod nazivom „Prevencija nasilja i zlostavljanja dece“. U cilju stvaranja što bezbednijeg okruženja za učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji opštine Bečej formirali smo koordinaciono telo za sprečavanje nasilja i zlostavljanja dece, od predstavnika svih relevantnih institucija koje rade sa decom, čiji je osnovni cilj i zadatak pravovremeno informisanje, delovanje i reagovanje u situacijama nasilja nad decom i među decom. Potom je od strane Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja realizovan akreditovani seminar „Nasilje i zlostavljanje dece putem informaciono komunikacionih tehnologija” namenjen psihološko-pedagoškoj službi i prosvetnim radnicima. Kroz seminar su prošle psihološko-pedagoške službe svih osnovnih i srednjih škola, direktori i predstavnici Centra za socijalni rad Bečej. Po završetku prve faze projekta pokazala se potreba za nastavkom programskih aktivnosti u daljem radu sa školama, jer je tema kojom se bavimo kompleksna i opširna i svakim danom sve intenzivnija. Aktivnosti u sklopu druge faze nastavljene su i u školskoj 2014/2015. godini. Realizovan je akreditovani seminar za prosvetne radnike koji nisu prošli obuku u prethodnoj školskoj godini. Škole kvartalno dostavljaju izveštaje o stanju bezbednosti koordinacionom telu. Ovakav vid saradnje škola i koordinacionog tela je omogućio uvid u pravo stanje bezbednosti u školama, probleme sa kojima se suočavaju, ali i mnogo brži vid reagovanja i rešavanja krizne situacije. Ovo i jeste osnovna svrha formiranja koordinacionog tela i njegovog rada. Dobra saradnja i rezultati zajedničkog rada su otvorili potrebu da se u novoj školskoj godini rade tribine i radionice namenjene učenicima i roditeljima. S obzirom na pomeranje starosne granice devijantnog ponašanja dece, predlog je bio da se ove godine obuhvate učenici četvrtih razreda osnovnih škola. Starosna granica korisnika novih informaciono-komunikacionih tehnologija je sve niža, a samim tim i mogućnost zloupotrebe dece sve veća. Ovaj predlog je stigao od razrednih starešina petih razreda i učitelja razredne nastave. Tribinama i radionicama je obuhvaćeno 760 roditelja i 1.780 učenika, što predstavlja zaista veliki broj. Moram istaći da je opština Bečej druga opština u Srbiji, posle Novog Sada, koja je realizovala sveobuhvatan pristup problemu nasilja nad decom i nasilja među decom putem novih tehnologija. Kao nadogradnju ovom projektu, u maju 2015. godine potpisali smo memorandum o saradnji sa Fondom „Tijana Jurić“ iz Subotice. Rezultat saradnje je nedavno održana predstava pod nazivom „Nasilje nema opravdanja” u OŠ „Sever Đurkić“, gde su glumci Narodnog pozorišta iz Sombora na praktičan način predočili deci vrste nasilja i njihove posledice. Predstave ovog tipa dobiće sve bečejske osnovne škole. U daljoj saradnji sa Fondom „Tijana Jurić“ planirano je održavanje edukacija o bezbednoj upotrebi interneta koja nosi naziv „Tijana klik“. Time želimo da proširimo svoje aktivnosti na polju edukacije dece o nasilju i bezbednosti. Bezbednost naše dece je na prvom mestu i zato ću se i ubuduće intezivno baviti ovom problematikom – rekao je Nenad Tomašević.

V.F.

Naslovi

Popularni Članci