Okrugli sto o javnim nabavkama: Priča o javnim nabavkama je priča o javnom dobru

  31 maj 2013
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Novi Zakon o javnim nabavkama i građanski nadzor javnih nabavki bili su tema okruglog stola koji su u velikoj sali Skupštine opštine Bečej 24. maja organizovali Koalicija za nadzor javnih finansija i Institut za uporedno pravo uz podršku USAID-a i saradnju Bečejskog udruženja mladih.

Na skupu su govorili dr Ana Knežević Bojović sa Instituta za uporedno pravo, Marina Matić iz Udruženja tužilaca Srbije i Dragan Dobrašinović, u ime Koalicije za nadzor javnih finansija.
Zakon o javnim nabavkama je usvojen krajem prošle godine, a njegova primena je počela 1. aprila ove godine i obavezuje uvođenje građanskog nadzornika za javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od milijardu dinara, ali omogućava uvođenje građanskog nadzornika i za javne nabavke manje vrednosti. Građanskog nadzornika imenuje Uprava za javne nabavke, a njegov zadatak je da prati i nadzire postupak javnih nabavki. Zakon je predvideo da građanski nadzornik nema pravo na nagradu za rad, međutim, učesnici okruglog stola upravo to vide kao nedostatak zakonskog okvira, jer, kako je rečeno, postavlja se pitanje održivosti ovakvog sistema i motivacije civilnog sektora da preuzme na sebe tako značajnu odgovornost.
Navedeno je i da se u javnim finansijama na godišnjem nivou gubi i do milijardu evra, a glavni problem su pregovarački postupci direktnom pogodbom, čija je suština u eliminisanju konkurencije i pozivanju samo jednog ponuđača.
Dragan Dobrašinović je istakao da se u 2011. godini u prvih šest meseci 27 posto od ukupnog broja postupaka javnih nabavki u Srbiji odvijalo u pregovaračkom postupku, a u prvih šest meseci 2012. godine, u periodu predizborne kampanje, čak 50 posto postupaka na svim nivoima u Srbiji se odvijalo u pregovaračkom postupku, direktnim pregovaranjem i ugovaranjem sa jednim ponuđačem, dok u zapadnim zemljama takvi postupci su zastupljeni najviše do 10 posto.
„U novom zakonu je i set propisa koji uspostavljaju infrastrukturu za kontrolu javnih nabavki. Drugačija je uloga Uprave za javne nabavke, ona je sad nalik nevladinoj organizaciji iako je državna institucija, ali su dobijene vrlo skučene, male i nedorečene nadležnosti i imaćemo veliki problem sa onim što jesu njeni resursi. Uprava ima svega dvadesetoro zaposlenih, a za posao koji bi trebali da rade njima je potrebno najmanje 50 ljudi a realnije bi bilo oko stotinu dobro obučenih specijalizovanih ljudi. Priča o javnim nabavkama je priča o javnom dobu. Ukoliko je izvršna vlast dobronamerna, ona će obezbediti resurse za funkcionisanje Uprave za javne nabavke, ako nije, ona će raditi kao i dosad, jer će imati ovlašćenja, ali ne i resurse. To je nabolji način da se jedna institucija svrgne, da se jedan koncept potpuno razruši“, rekao je Dobrašinović.
Iako je cilj skupa bio veće uključivanje civilnog sektora u kontrolu javnih finansija i sprečavanje mogućnosti korupcije, odziv građana nije bio na očekivanom nivou – okruglom stolu je prisustvovalo manje od 30 ljudi. Bečejci su po ko zna koji put pokazali nezainteresovanost da pokušaju nešto da promene.

LJ.M.

Naslovi

Popularni Članci