Kada će biti sanirana deponija u Botri? - Prvo revizija, pa onda sanacija

  17 maj 2013
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Zagađenje životne sredine globalna je pojava. Sakupljanje i deponovanje velikih količina smeća predstavlja veliki ekološki problem čovečanstva. Primeri Švedske i Norveške pokazuju da ne mora da bude tako, naime, pojedini gradovi u Norveškoj, recimo, prerađuju smeće, ali im to nije dovoljno, te država mora da uvozi smeće, a u Švedskoj se prerađuje samo 4 odsto smeća završi na deponijama.

Ne zna se koliko se smeća iskoristi u Srbiji, a koliko završi na deponijama, no, odnos je verovatno suprotan nego u Švedskoj, bez obzira na to što je Vlada Republike Srbije 2003. godine usvojila Nacionalnu strategiju upravljanja otpadom, a 2009. godine donet je Zakon o upravljanju otpadom kojim su utvrđeni i mehanizmi uspostavljanja regionalnih deponija.
U opštini Bečej lokalni plan upravljanja otpadom izrađen je marta 2010. godine, potom je izrađen regionalni plan upravljanja otpadom, koji je, kako je tada rečeno, upućen Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine za dobijanje saglasnosti.
U maju 2011. godine opštini Bečej odobreno je 25.646.000 dinara (55 posto) bespovratnih sredstava iz republičkog Fonda za zaštitu životne sredine za projekat sanacije i rekultivacije deponije u Botri, čija je ukupna vrednost tada bila 46,5 miliona dinara, a 45 posto novca trebalo je da se obezbedi iz opštinskog budžeta. Bilo je predviđeno da sanacija i rekultivacija deponije traje 26 meseci, ne računajući vreme potrebno za javnu nabavku za izbor izvođača radova i pripremu za realizaciju projekta. Postojao je i rok do kada su odobrena sredstva iz Fonda trebala da se iskoriste, prvobitno je to bilo do kraja 2011. godine, a zatim je taj rok prolongiran do kraja 2012. godine, međutim, ni nakon dve godine ovaj posao nije započet.

Procena vrednosti

U vezi sa novim Zakonom o javnim preduzećima, po kom statuti javnih preduzeća treba da budu usaglašeni sa novim propisom, pre svega što se tiče ukidanja upravnih odbora, čiju ulogu preuzimaju nadzorni odbori, pitali smo predsednika opštine šta će biti sa preduzećima Gas d.o.o. i Potisje d.o.o, koja su mešovita preduzeća, u suvlasništvu opštine, ali nisu javna, već su društva sa ograničenom odgovornošću.
- Pravni tim koji je formiran za implementaciju zakona treba da definiše da li će Potisje biti tretirano kao javno preduzeće ili kao privredno društvo, ali to moramo da definišemo zajedno sa partnerima iz Mađarske. Što se tiče Gasa, tu je 51 posto vlasnik Srbijagas, a 49 posto opština. Mi smo započeli razgovore sa Srbijagasom da dug Toplane, koji je zatečen iz prethodnog perioda, od 80 miliona dinara anuliramo tako što bi Srbijagas konvertovao svoja potraživanja u vrednost tih 49 posto u Gasu, jer ionako mi ne upravljamo Gasom, niti se išta pitamo. Tu sada treba da se uradi adekvatna procena vrednosti“, rekao je Radojević.

U februaru ove godine, predsednik opštine Vuk Radojević je rekao da je novu lokalnu vlast sačekao zahtev Ministarstva energetike i zaštite životne sredine da lokalna samouprava vrati novac koji je odobren za sanaciju Botre, sa zateznom kamatom koja se računa od aprila 2011. godine, ali da novac ipak neće biti vraćen „zahvaljujući dobroj saradnji nove lokalne samouprave sa nadležnim ministarstvom“ i da će on biti „sačuvan“ i da će u narednom periodu namenski biti potrošen. Radojević je rekao i da je početkom 2012. godine urađena revizija projekta po kojoj je vrednost sanacije deponije „skočila“ na 95 miliona dinara, te da je zbog velike razlike između 46 i 95 miliona dinara aktuelna vlast započela postupak ponovne revizije kako bi se utvrdilo koliko je novca zaista potrebno za sanaciju smetlišta.
Da li će i kada biti sanirana gradska deponija? Da li su odobrena sredstva zaista i „sačuvana“? Da li je urađena revizija projekta, su neka od pitanja koja su upućena predsedniku opštine Vuku Radojeviću.
Prema njegovim rečima, 23,5 miliona dinara, što je 90 posto od dela koji finansira republika, je Fond uplatio opštini Bečej i taj novac se nalazi na računu opštine, s tim što treba da se potpiše aneks ugovora za korišćenje tih sredstava u 2013. godini. Ostatak od 45 posto od prvobitnih 46 miliona dinara treba da obezbedi lokalna samouprava, a na pitanje da li je opština obezbedila novac za sanaciju deponije, Radojević je rekao da u opštinskom Fondu za zaštitu životne sredine postoje namenska sredstva, a da li će ona biti dovoljna, treba da pokaže revizija projekta koja je u toku i kojoj je prethodilo ponovno geodetsko snimanje terena, jer se u međuvremenu količina odlaganog smeća drastično povećala.
Tender za odabir firme koja treba da uradi reviziju projekta sanacije i rekultivacije deponije u Botri je završen u martu, a posao, za koji opština treba da plati 2,5 miliona dinara, dobio je Institut „Kirilo Savić“ iz Beograda, sa kojim je ugovor potpisan 18. aprila. Revizija projekta treba da bude završena do kraja maja, kada bi konačno trebalo da se zna koliko novca će trebati za sanaciju smetlišta u Botri i kada će taj posao biti urađen.

Lokalni plan upravljanja otpadom iz 2010. godine je trebao da bude polazna tačka za potpisivanje sporazuma sa regionalnom sanitarnom deponijom u Kikindi. Nedavno je i Novi Bečej potpisao taj sporazum, a u međuvremenu nikakvih novih informacija nije bilo, šta je sa tim i šta to znači za građane Bečeja?

- To je, u stvari, aneks sporazuma, kojim tom sporazumu, pored opština Kikinda, Bečej i Ada, koje su ga prethodno potpisale, sada se priključuje i opština Novi Bečej i samo je to bila svrha sporazuma, sve dalje je ostalo na individualnim dogovorima između regionalne deponije i pojedinih korisnika, u ovom slučaju pojedinih opština, dakle, ne postoji nikakva obaveza. Još nijedna od opština koje su potpisale ugovor ništa nije uradila, jer osnovna ideja sporazuma o regionalnom odnošenju otpada na deponiju u Kikindi, koja je regionalnog karaktera, je da zajednički apliciramo kod pokrajinskih, republičkih i međunarodnih fondova kada je u pitanju ova oblast i da pokušamo da dobijemo neka sredstva. Sklapanje individualnih ugovora sa pojedinim opštinama zavisiće i od njihove udaljenosti, ali ovo nas za sada ne obavezuje u tom pravcu. Nama je prvi i osnovni korak da saniramo našu postojeću deponiju, jer smo za to dobili sredstva iz republike i borimo se za njih - rekao je predsednik opštine Vuk Radojević.

Što se tiče komunalnog preduzeća Potisje, koje bi trebalo da učestvuje u projektu sanacije deponije, u nekoliko navrata se pokretalo pitanje odnosa između opštine, Potisja i Komunalca, a na jednoj od sednica Skupštine najavljeno je da će se preispitati taj odnos i poslovanje preduzeća. Da li je po tom pitanju nešto urađeno i kada će javnost biti informisana o tome?

- To su neki odnosi koje želimo da preispitamo. Imamo radnu grupu koja je formirana ispred Opštinskog veća, koja ima konstantnu komunikaciju sa predstavnicima partnerske firme „Aliska tera“ iz Seksarda, bilo je nekoliko sastanaka i imamo nekoliko tačaka koje smo definisali i moramo da se dogovorimo. Neprihvatljivo je da u vlasničkoj strukturi gde 51 posto ima opština, a 49 posto „Aliska tera“, partner iz Mađarske, oni daju direktora. Dalje, onih 8 posto prihoda koji treba da pripada inostranom partneru, koje stoje u ugovoru, takođe je predmet polemike i nešto što nije prihvatljivo. To je slučaj i sa deponijom, njima je data na upravljanje, oni odnose i naplaćuju iznošenje smeća na deponiju, a mi treba da snosimo celokupne troškove sanacije - rekao je Radojević.

LJ.M.



Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija