Bezbednost đaka: Od kuće do škole, od škole do kuće

  10 septembar 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Prilikom izbora škole, pogotovo osnovne, u Bečeju roditelje najčešće opredeljuje udaljenost škole od kuće, broj ulica koje dete treba da pređe, tj. raskrsnica i pešačkih prelaza, da bi došlo do školskog ulaza.
Koliko deca, naročito ona koja idu u niže razrede osnovnih škola, vode računa o saobraćajnoj signalizaciji ili, da budemo precizniji, koliko znaju o ponašanju u saobraćaju?

Ne mnogo, složiće se većina. Čini se da ne zvuči nimalo paradoksalno da odrasli, misli se najviše na vozače motornih vozila, treba da brinu o bezbednosti đaka koji izleću iz školskih dvorišta na asfalt grada. Ustrojstvo saobraćajne signalizacije je jedan od dobrih načina da se na viši nivo podigne bezbednost učesnika u saobraćaju. U Bečeju situacija oko obrazovnih ustanova nije sjajna što se tiče bezbednosti đaka u saobraćaju.
Bezbednost dece u blizini Osnovne škole „Zdravko Gložanski“ je možda najkritičnija. I pored adekvatne saobraćajne signalizacije i iz pravca pošte i iz ulice Gerberovih, veliku opasnost za učenike predstavlja činjenica da se put za motorna vozila nalazi odmah na izlasku iz školskog dvorišta, na dva metra udaljenosti.
Suzana Đukić, direktorica OŠ „Zdravko Gložanski“ povodom ovog problema kaže:
- Na sreću, još nije bilo incidenata, ali je izlaz iz škole veoma blizu puta, čim izađu iz škole, đaci su na putu. Postojala je i inicijativa na Savetu roditelja, da se barem u vreme kada deca odlaze i dolaze iz škole, ulica Dositejeva privremeno zatvori. Proletos je upućen ovaj zahtev opštini ali je i dalje bez odgovora.
U septembru mesecu će po jedan saobraćajac dežurati ispred osnovnih škola kako bi obratio pažnju na bezbednost đaka, naročito prvaka, ali mnogi direktori škola smatraju da bi trebalo da saobraćajac bude prisutan tokom cele godine.
Kod škole „Petefi Šandor“ stanje nije ništa bolje iako je učenički ulaz u ulici Nikole Tesle udaljeniji od puta nego kod škole „Zdravko Gložanski“, jer ispred njega nema ni „ležećeg policajca“, a ni saobraćajnog znaka koji bi vozače upozorio i usporio, automobili bez zaustavljanja prolaze, dok učenici jurcaju preko ulice. Jedini znak da se tu nalazi škola postavljen je iz pravca centra u Republikanskoj ulici, ispred vrtića „Labud Pejović“ koji se nalazi preko puta škole.
- Smatram da bezbednost učenika nije na adekvatnom nivou i da bi se povodom toga trebalo nešto uraditi. Trebalo bi da saobraćajac bude tu svakodnevno, tokom cele školske godine, a ne samo u septembru mesecu. Signalizacija ispred škole svakako da treba da bude bolja, jer „ležeći policajac“ ne znači mnogo, semafori treba da uspore vozila, pešački prelaz je većim delom godine nevidljiv, pogotovo u zimskom periodu - rekla je Dragica Krstić, direktorica OŠ „Petefi Šandor“.
Ono što dete prvo nauči prilikom prelaska ulice je da pogleda prvo levo, zatim desno i, kada se uveri da nema automobila, preko pešačkog prelaza (zebre) pređe ulicu.
Na mnogim mestima u gradu situacija je veoma loša što se tiče obeleženih pešačkih prelaza - potpuno su izbrisani, ili su toliko bledi da može samo da se nasluti da su oni tu nekada bili. Oko i ispred škola situacija ništa nije bolja, nepostojanje zebri predstavlja veliki problem deci koja žele da pređu ulicu.
Da muku ne muče samo osnovne škole, potvrđuje i slučaj Gimnazije kojoj možda najveći problem predstavlja nerešen problem parking mesta. Naime, ispred učeničkog ulaza u ulici Uroša Predića (bivša Petra Drapšina) veliki broj vozača parkira svoja vozila i time otežava vidljivost. Dodatni problem je to što na ovom mestu nema „ležećeg policajca“ koji bi usporio tok saobraćaja.
Da bezbednost učenika i zaposlenih u Gimnaziji bude što manja, potrudio se i lokalni parking servis koji je ispred glavnog ulaza u školu u Zelenoj ulici, u kojoj nema adekvatne saobraćajne signalizacije o tome da je tu škola, obeležio parking mesto.
Situacija je slična i u OŠ „Šamu Mihalj“ gde ispred učeničkog ulaza u Udarničkoj ulici takođe nema „ležećeg policajca“, a u Proleterskoj, iz pravca pijace, nema znaka da se tu nalazi škola. Za nijansu su lošije prilike u ulici Đure Jakšića gde se nalazi ŠOSO „Bratstvo“ gde ne postoji „ležeći policajac“, a ni znak da je tu škola. Za ŠOSO „Bratstvo“ u Dositejevoj ulici ne postoji saobraćajna signalizacija vozačima da nailaze na prostor škole.
Saobraćajni propusti kod OŠ „Sever Đurkić“ u Zelenoj ulici (ulaz za profesore) i u ulici Zoltana Čuke (ulaz za učenike) su što uopšte nema znaka da se tu nalazi škola. Ista stvar je i sa školom za osnovno muzičko vaspitanje i obrazovanje „Petar Konjović“ koja se nalazi na uglu Zelene i ulice Danila Kiša, još od 1948. godine.
Što se tiče dečjeg vrtića „Labud Pejović“ i njegovih objekata, najveći je problem nedostatak saobraćajnih znakova koji povećavaju pozornost kod vozača da na tom prostoru borave deca. U ulici Miloša Crnjanskog nema znakova iz oba pravca, u Republikanskoj iz pravca industrijske zone, u Proleterskoj iz pravca pijace.
Najbezbednije obrazovne ustanove su Tehnička škola i Ekonomsko-trgovinska škola koje se nalaze u pešačkim zonama, kao i vrtić u ulici Uroša Predića koji ima ispred svog objekta i „ležećeg policajca“, sve potrebne saobraćajne oznake za učesnike u saobraćaju, dobro vidljiv pešački prelaz, a i ulaz u objekat je dovoljno udaljen od puta.

M.S.

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija